Iako državljani bivše Jugoslavije na Fejsbuku imaju niz grupa u kojima mogu da istresu svoje frustracije i prikažu najširi dijapazon svojih psihijatrijskih bolesti, grupa koja se ticala Srebrenice bila je jedna od "najatraktivnijih", pa samim tim i jedna od najposećenijih. Grupa je trenutno ukinuta, ali je problem u tome što su hiljade ljudi mogle mesecima da diskutuju o tome koga bi klali, koga razapinjali, ko je čiju majku silovao, a koga bi trebalo istrebiti
Osim virtuelnim grudvama i novogodišnjim čestitkama, posetioci i članovi sajta www.facebook.com (Fejsbuk) koji govore jezicima bivše Jugoslavije, prethodnih su sedmica bili zasuti i pozivima da se pridruže grupi „Nož, žica, Srebrenica“, odnosno grupi koja se zalaže za njeno ukidanje. Buka na Fejsbuku urodila je plodom: tokom prethodnog vikenda, administratori sajta zatvorili su grupu „Nož, žica, Srebrenica“, a link koji je ranije vodio do tog zaista živopisnog mesta, zainteresovane usmerava na njihov sopstveni profil, bez ikakvog daljeg objašnjenja. Međutim, i ovaj put dogodilo se ono što se inače dešava kada je u pitanju potpuno neregulisana internet medijska scena. Umesto ugašene grupe, pojavila se nova, uz samo malo izmenjen naziv. U trenutku pisanja ovog teksta (16. decembar), grupa ima svega dva člana, ali je pretpostavka da će joj se vrlo brzo priključiti približno hiljadu onih koji su prethodno bili učlanjeni u gorepomenutu.
Sve ovo se na Fejsbuku ne događa prvi put: zbog govora mržnje do sada su ukinute/uklonjene četiri antialbanske grupe, dve grupe koje su koristile govor mržnje protiv Afroamerikanaca, dve grupe koje su se verbalno iživljavale nad homoseksualcima, čak osam antiromskih, dve antisrpske grupe i još pet koje ne spadaju ni u jednu od ovih kategorija, a koje su takođe koristile govor mržnje. Zbog svega toga, na internetu se uveliko debatuje o načinu regulacije internet prostora, ali i o smislenosti bilo kakvog otpora nečemu što izgleda kao neiskorenjivo – umesto svake ukinute grupe, bilo na Fejsbuku ili na nekom drugom mestu, stvaraju se nove (što je još jedan prilog tezi da su budale najupornije).
Fejsbuk ima približno 90 miliona članova (ljudi koji relativno redovno uređuju svoj „profil“ i komuniciraju s drugim članovima na različite načine) i nekoliko miliona tematskih grupa kojima članovi imaju pristup. Zahvaljujući takvom protoku informacija, potpuna kontrola sadržaja skoro je nemoguća. Neka pravila postoje: na sajtu se nalazi jasna definicija govora mržnje i jasna zabrana njegove upotrebe, a tu je i mogućnost da se svaka grupa „prijavi“ nadležnim administratorima i na taj način ukine. Međutim, put od nastanka neke grupe do njenog nestanka prilično je dug, posebno u slučaju kada postoji jezička barijera i kada adiministratori zapravo pojma nemaju o sadržini objavljenih komentara. Najbolji primer za to možda je upravo „Nož, žica, Srebrenica“. Iako državljani bivše Jugoslavije imaju niz grupa u kojima mogu da istresu svoje frustracije i prikažu najširi dijapazon svojih ozbiljnih psihijatrijskih bolesti, grupa koja se ticala Srebrenice bila je jedna od „najatraktivnijih“, pa samim tim i jedna od najposećenijih. To je bilo jasno već u uvodnom delu, u kojem se, između ostalog, navodilo da je u pitanju grupa „za sve one koji misle da su muslimani najbolji na ražnju i dok plivaju u sumpornoj kiselini“. Odmah potom, valjda s idejom da se početna teza malo ublaži, kreatori grupe navodili su sledeće: „Grupa je napravljena sa ciljem da svi normalni ljudi uvide opasnost od radikalnog islama, i da se kroz šalu i zabavu (kurziv – T. S.) inspirišu, razmene mišljenja, i slično, bez uključivanja mržnje na bilo kojoj osnovi.“ Na svu sreću, čak i u tako šarolikoj zajednici kakva je Fejsbuk, ispostavilo se da ima daleko više normalnih: dok su pristalice ražnja i sumporne kiseline okupile približno hiljadu ljudi, u grupu koja se zalagala za ukidanje ovog sadržaja učlanilo se čak 24.264 ljudi s raznih strana sveta i bivše Jugoslavije. Međutim, njihovo okupljanje trajalo je mesecima: na adrese administratora poslato je više hiljada protesta, prijava i peticija, pre nego što su ovi konačno odlučili da je u pitanju „grupa koja krši naša pravila“. Problem je ipak što su u međuvremenu hiljade ljudi mogle slobodno da diskutuju o tome koga bi klali, koga razapinjali, ko je čiju majku silovao, a koga bi trebalo istrebiti. Uspeh onih 20-i-kusur hiljada normalnih zbog toga je diskutabilan, baš kao i uspeh svih onih koji će i ubuduće protestovati zbog govora mržnje na Fejsbuku.
Uprkos ukidanju grupe „Nož, žica, Srebrenica“, verbalni Fejsbuk rat između ljudi različitih ideologija, uverenja i koeficijenata inteligencije i dalje traje. Uprkos brojnim apelima za uređivanje internet prostora, pravih rezultata i dalje nema – moć je još uvek u rukama administratora, a oni su ili previše zauzeti ili previše neupućeni da bi pravovremeno reagovali. Ipak, postoje signali da bi „rat“ mogao da dobije nove forme. Organizacija koja se predstavlja kao Jevrejska internet odbrambena sila (Jewish Internet Defense Force) još od letos vodi agresivnu kampanju protiv rasističkih i ekstremno nacionalističkih sadržaja na Fejsbuku, da bi odnedavno počela da „hakuje“ Fejsbuk tako što jednostavno „briše“ grupe za koje proceni da krše pravilo o zabrani govora mržnje.
„Naši“ se za sada ne bave takvim aktivnostima, ali to nikako nije isključeno, posebno imajući u vidu broj „naših“ grupa i žestinu sadržaja koji se tu mogu naći. Uostalom, u „našem“ slučaju, i praksa pokazuje da se s reči vrlo brzo prelazi na dela.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
