Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Pre dva meseca jedna Japanka optužena je za vrlo neobično ubistvo. Besna zbog nenajavljenog razvoda, ubila je svog bivšeg supruga. Suđenje je još u toku, ali preti joj kazna do pet godina zatvora i pet hiljada dolara. Ah, da, još jedan detalj, sve se to događalo na internetu.
Priča nije neka „Ana Karenjina“. Ona i njen internet muž upoznali su se na nekom od japanskih sajtova za socijalizaciju (japanska verzija Fejsbuka), počeli da se zabavljaju, odlučili da se uzmu, sve naravno onlajn i bez susreta u realnom životu. Onda je njemu, verovatno, dosadilo i samo joj je napisao da mu je dosta i da može da se smatra razvedenom. Na njegovu žalost, prethodno joj je, dok je ljubav još bila jaka, poverio svoje detalje za logovanje. Što je ona iskoristila da mu obriše avatar, to jest njegov profil na sajtu.
Ovako gledano, „ubistvo“ nije za tako visoku kaznu, ali japanski tužilac procenio je da se radi o ozbiljnom gubitku i da ne treba potcenjivati vreme i emocije koje je oštećeni (srećom, još uvek živ) uložio u kreiranje svog profila. Ako i dalje imate simpatije za gnevnu učiteljicu klavira, pomislite šta biste vi uradili nekom ko vam iz besa izbriše sve podatke sa hard diska koje ste čuvali poslednjih deset godina. Fotografije, tekstove, radove, mejlove, maltene kao kada vam, daleko bilo, izgori kuća.
Preplitanje realnog i virtuelnog sveta postalo je poslednjih dana još zanimljivije zahvaljujući još jednom tužiocu, ovoga puta u Australiji. On nije mogao na sud da dovede dvojicu optuženih u nekom slučaju jer nije uspevao da im uruči poziv. Naprosto, nije mogao da ih locira. Budući da je pasionirani korisnik Fejsbuka, pomislio je da je moguće da i optuženi tamo imaju profile, i nije se prevario. Pronašao ih je, utvrdio identitet na osnovu podataka koje su ostavili o sebi, utvrdio da su zaista oni vlasnici profila i spustio im optužnicu u inboks.
To je prvi slučaj u svetu da je Fejsbuk poslužio za slanje „plave koverte“. Sreća da nije postojao početkom devedesetih u Srbiji, kada su se mnogi mladići krili od vojnih pozivara.
Inače, u Australiji je dozvoljeno slati optužnice elektronskim putem, tako da vas ona može „obradovati“ u mejlu, a jedan australijski fudbaler o tome da je optužen zvanično je obavešten od suda SMS-om.
Ipak, šampionska vest prethodne nedelje je ona o istraživanju kompanije Intel koje je pokazalo da bi se 46 odsto žena i 30 odsto muškaraca između apstiniranja od seksa ili interneta na dve nedelje, opredelilo za pauzu u seksu. Ako je za utehu, televizija je još gore prošla, 61 odsto žena spremno je da je se odrekne na dve nedelja u korist interneta. Onda muškarcima neka bude jasno zašto žene virtuelni brak shvataju tako ozbiljno.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve