Andrija Mladenović,
portparol DSS-a, komentariše prelazak istaknutih članova DSS-a, istoričara Radoša Ljušića i glumca Tihomira Arsića, u SNS Tomislava Nikolića:
„Nismo iznenađeni odlaskom Ljušića i Arsića niti to za nas predstavlja udarac. DSS se ne raspada, ona jača. Ponekad, iako to paradoksalno izgleda, odlaskom nekih ljudi jedna stranka može da ojača.“
(„Pravda“)
„Pečat„,
u reportaži iz zemunskog porodilišta, piše:
„Ima puno Kineskinja. Znaju na srpskom da kažu samo ‘muško’ i ‘žensko’. A na kineskom svaki osnovac zna 15.000 slovnih znakova. Uprkos ovoj jezičkoj teskobi, puno je potomaka Lao Cea i Konfučija rođeno u zemunskom porodilištu. Pisaće im u dokumentima da su Zemunci.
U lekarskoj sobi rađaju se neobične uspomene. Jedan zadihani otac tražio je da ga hitno sprovedu do ‘karburatora’ (inkubatora), kako bi video dete, jedna Romkinja odbila je da se kupa, verujući da će tako ‘udaviti dete’. Da, uglas svi tvrde, Romkinje su bez kompleksa i najsolidarnije među sobom. Kad jedna nema mleka za dete – ima druga. Romski integrizam na delu. Urođeni otpor nepredviđenim situacijama, čuvena ‘ciganska rezistencija’.“
Goran Bregović,
muzičar, o svom pogledu na svet:
„Stvarno mislim da svet nije bio nikada bolji. Kako je izgledao svet pre 50 godina, pre 100 godina, 200 godina? Svet je sve bolji. On nije onakav kakav deluje na televiziji. Puno je lepši, šareniji. I kod nas je mnogo bolje nego što je bilo, mada bi moglo biti još sto puta bolje. Sve više ljudi ima pristupa stvarima koje su bile ekskluzivne do pre samo 30 godina. Sve je više ljudi sito, sve ih je manje gladnih. Sve više ljudi ima pristup školi, čovečanstvo je pismenije, obrazovanije.“
O sebi i ratu:
„I da se nije dogodio rat, verovatno bi sve bilo drugačije. Objektivno gledano, ja sam ratni profiter. Ako postoji neko ko je ratni profiter, a nije napravio nekom drugom veliku štetu, to sam ja. Da nije bilo rata, ostao bih provincijska rok zvezda u penziji.“
Izbor od „10 razloga zašto voleti 2009. godinu“ magazina „Status“
ZATO ŠTO će Borisu Tadiću, umesto Mlađe, doneti novog koalicionog partnera: polovinom vlade vladaće on, a polovinom svetska kriza. Obećao je da će on biti stroži partner.
ZATO ŠTO će Koštunica znati da ne bi bilo ni te krize u svetu niti ičega samo da Boris nije pristao na EULEKS.
ZATO ŠTO Toma Nikolić krizu neće ni osetiti. Što se njega tiče, ona je ostala u Hagu i dalje ne može.
ZATO ŠTO će Mirko Cvetković da traži promenu Ustava: da na čelu Vlade ne bude predsednik, već glavni i odgovorni urednik. A da on ne bude odgovorni, makar ne bio ni glavni.
ZATO ŠTO će vladika Amfilohije uvesti da Crkvom vlada kolektivni organ, osmočlano predsedništvo: on, Matija, Nikitović, Voja…
ZATO ŠTO će Sonja Biserko uludo potrošiti još jednu godinu da pronađe Srbina koga ne treba kazniti.
ZATO ŠTO će Krkobabić penzionerima objasniti suštinu predstavničke demokratije: samo će on dobijati penziju.
Jovana Janković,
TV voditeljka „Jutarnjeg programa“ na javnom servisu, govori o putovanjima:
„Baš volim da putujem i od detinjstva su me učili koliko je to lepo, tako da sam navikla da uživam u novim stvarima koje vidim i učim na putovanjima. Leti imam odmor mesec dana, ali prvo mi trebaju dve nedelje da se naspavam, pa onda se dvoumim da li da putovanje bude aktivniji ili pravi odmor… Dok sve to odlučim, odmor prođe. Onda odem negde na dva-tri dana… Moja neostvarena želja je Egipat.“
Da li sebe vidi u informativnom programu:
„Ako moj šef smatra da bih ja dobro radila političku emisiju, zašto da ne. On zna bolje od mene i zato je na poziciji da donosi odluke. Tako da sve može da se odradi ako imate harizmu, a nju najbolje primete vaši nadređeni. U zavisnosti od predloga, potrudila bih se da to uradim kako treba.“
(„Status“)
Jelena Živanović,
pevačica grupe Zana, „i njen novopečeni suprug Zoran Živanović prvi put su u svom domu proslavili Svetog Nikolu“, a saznali smo i zašto:
„Ovaj svetac je zaštitnik moreplovaca i putnika, a kako je naš posao vezan za putovanja, imam utisak da nas je štitio svih ovih godina.“
Duško Tošić,
fudbaler, otac Atine i suprug Jelene Karleuše, o svojoj supruzi kaže:
„Ponosan sam što sam se oženio osobom koja je tako divna majka. To mi mnogo znači. Jelenu ljudi poznaju u potpuno drugačijem svetlu, kao muzičku zvezdu, eksplozivnu i provokativnu devojku, tako da mi je drago da sada svi vide i njeno nežnije lice. Jelena kao majka je podjednako uspešna kao i Jelena zvezda. Od kada se porodila, Jelena i ja se nijednom nismo posvađali, a to se ranije često događalo jer je Jelena vrlo temperamentna i po karakteru totalno suprotna od mene.“
Jelena Karleuša,
supruga i majka, priča šta će beba dobiti za Novu godinu:
„Mnogo prelepih haljinica, cipelica… Obožavam da je oblačim po poslednjoj modi. Videla sam malu bundu od činčile, malu rokersku jaknu, male naočare za sunce… Oduševljena sam šta sve prave za decu.“
(„Hallo“)
Duška Jovanić,
novinarka, urednica i devojka koja ume da se obuče, otkriva neke principe kojih se drži:
„Prvo što ugledam kada se probudim je štender – do pola su boje, od pola slatka nezamenjiva crnina. Kao veliki manijak svih, a pogotovo ženskih časopisa, odavno sam savladala osnovne lekcije – belo kada sam neraspoložena i umorna; mini i štikle kada sam očajna; glamur ako sam u teškom bedaku: farmerke ako ikad budem dovoljno mršava; nešto jako moderno kad izlazim sa drugaricama i, naravno, ponekad ono što se sviđa muškarcima. To je svakako izašlo iz mode, ali život s frajerima ima i svojih prednosti.“
Da li nekada želi da iskorači u ekscentrično:
„Imam utisak da je u porno Srbiji najšokantnija svedenost.“
Za koji deo garderobe ne pita za cenu:
„Za najskuplji. Zvuči besmisleno, ali ako sam stvarno rešila da uđem u dužničko ropstvo po kreditnim karticama, onda lakše progutam neku jezivu cifru.“
(„Hallo“)
Branislav Lečić,
glumac, nekada i političar, „jedan od najelegantnijih muškaraca na domaćoj sceni“, definiše muževnost:
„Tu se nešto dogodilo. Dok sam bio u braku, nisam razmišljao o tome jer sam živeo porodičnim životom. Sada primećujem da su žene nezadovoljne, da nema onih koje smatraju pravim muškarcima. Mnogo toga danas fali muškarcima. Neki se plaše žena, neki misle da se žene mogu kupiti, da se mogu zarobiti, da su najveći problem na svetu i da ih treba izbegavati, da su potrošna roba, ili da ih treba uzimati dozirano i držati pod kontrolom. Ja ne mislim ništa od toga. Verujem da je žena proleće duše i da je muškarac bez žene dosadan.“
(„Hallo“)
Radoš Ljušić,
istoričar, posle 15 godina napustio DSS. I prešao u SNS:
„Bio sam na putu da napustim stranku zbog njene slabe aktivnosti. Mislim da sam nekome u DSS-u smetao.
Preko svega sam prelazio baš zbog Koštunice. Pošto mi na pismo od 15. decembra nije odgovorio sve do 23. decembra, konačno sam shvatio da mu više nisam potreban, i tek tada sam doneo ovu odluku. Nerado, naravno.“
Kako se oseća kao „preletač“:
„Mogu da me zovu kako hoće, ali moji politički pogledi i ideje odavno su poznati, kao i moje držanje i moji nastupi. Valjda nešto znače i moje godine i zvanje profesora Univerziteta.“
(„Kurir“)
Dragan Šormaz,
potpredsednik IO DSS-a, kaže da je „normalno da se ljudi u stranačkoj infrastrukturi povremeno menjaju“:
„Mi samo jačamo. Pa šta ako je otišao Ljušić?! Neka je! Bio je kod nas dok mu je trebalo direktorsko mesto, a sad će baš da se usreće i on i oni kod kojih je otišao. A Arsić je čovek umetnik, može da bira koga će da podržava.“
(„Press“)
Saša Petrović,
muški deo pobedničkog tima koji je osvojio „Kuću snova“ priča kako izgleda život pošto su se „pre dve nedelje uselili u velelepnu kuću vrednu pola miliona, u beogradskom naselju Rakovica“:
„Doneli smo neke lične stvari, povezivali veš-mašinu… Upoznavali smo malo kraj u kome živimo. Jedan dan smo tri sata šetali vučjaka Šuška po Rakovici, Vidikovcu, bilo je prelepo. Zaista smo se lepo snašli. To sam najviše provalio po saobraćaju. Oduševljen sam što sam se uklopio u saobraćaj. Zamislite, niko mi nije trubio dok sam vozio!“
Aleksandra Saška Luković,
Sašina verenica, kaže:
„Čim smo se uselili, prvo smo okitili jelku.“
(„Blic“)
