Međuvreme

Novogovor: Kriza

Šta smo imali? Par-nepar, bonove za BUŠ (-rašno, -lje, -ećer a, nekako mi se javlja, i za kafu), redove za mleko, benzin i deterdžent. Liste čekanja za stanove, za televizore, za proizvode domaće automobilske industrije… Ukratko, manje-više pola veka vukli smo se od krize do krize, mada je to bila reč čija je upotreba na kapitalizam bila poželjna koliko baš sasvim suprotno na „unutrašnje“ prilike. A otkako smo zapali u demokratiju – čemu je pomoglo mnoštvo kriznih štabova – kriza je prosto procvetala: sad se može uživati u krizi identiteta, životnoj krizi, ličnim krizama, psihološkoj krizi, krizi ne samo srednjih već i mladalačkih godina… Ili, na nešto širem planu, novčanoj, finansijskoj, ekonomskoj, međunarodnoj krizi. Što se vlasti tiče, kriza kao da je bogomdani izgovor za sve, a naročito za neispunjena obećanja.

Dok, međutim, kaže Vujaklija, kriza je samo (grčka) reč za preokret, obrt, nastupanje odsudnog trenutka; obrt u nekoj bolesti (nabolje ili nagore); prekretnica, poremećaj, zbrka; politička kriza – neredovno stanje, naročito između ostavke i obrazovanja nove vlade; privredna kriza – poremećaj u širim privrednim krugovima u pogledu proizvodnje ili potrošnje proizvoda narodne privrede. Svoje osnovno, medicinsko značenje, zadržala je do prve četvrtine XVII veka, da bi sad uznapredovala do smrtno ozbiljne kovanice „upravljanje krizom“. A sedi i u rečima koje s njom na prvi pogled nemaju veze: kritika, kritični, kritikovati, kriterijum.

Ne brinite, isplivaćemo sigurno, jer su, već drugi put u poslednjih dvadesetak godina, spasonosan recept pomenute naše „komparativne prednosti zaostalosti“.

Aleksandar Ćirić

Ljudska prava: Ubistvo i sloboda

U istom danu kada je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava prosledilo Ministarstvu unutrašnjih poslova materijal o radu grupa koje ugrožavaju slobode i prava osoba drugačijeg seksualnog opredeljenja, u medijima se pojavila vest da je u centru Beograda ubijena Minja Kočiš (39), koja je do pre nekoliko godina bila Mihalj, a zatim operacijom promenila pol. Kočišova je ubijena ubodima nožem u iznajmljenom stanu u Ulici Filipa Filipovića 88 na Crvenom krstu. Telo je u nedelju našao prijatelj vlasnika stana koji je došao da uzme kiriju. Vrata su bila otključana, a na njima nije bilo tragova obijanja. Gotovo sva udruženja za zaštitu prava LGBT populacije oglasila su se povodom ubistva, tražeći od MUP-a i sudskih vlasti hitno rasvetljavanje i najstrože kažnjavanje ovog zločina. Gej strejt alijansa (GSA) iz Beograda saopštila je da ubistvo Minje Kočiš jasno pokazuje sa kojom se količinom mržnje, nasilja i opravdanog straha za sopstveni život svakodnevno suočavaju lezbejke, gej, biseksualne i transrodne osobe u Srbiji. „Ovaj zločin je samo vrhunac talasa nasilja prema LGBT osobama u Srbiji u poslednje vreme. Samo u januaru GSA je registrovala više slučajeva nasilja. Tako je nekoliko huligana uletelo u novosadski gej klub X Zam i pretuklo dvojicu gostiju, od kojih je jedan teže povređen. Registrovano je još nekoliko pokušaja napada na goste gej klubova Toksik i Apartman u Beogradu koji su se, srećom, završili bez ozbiljnijih posledica“, stoji u saopštenju GSA.

Dan nakon ubistva Minje Kočiš, državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić saopštio je da je ovo ministarstvo prosledilo MUP-u materijal o radu grupa koje ugrožavaju slobode i prava osoba drugačijeg seksualnog opredeljenja. On je naveo da su predstavnici organizacija za ljudska prava, posebno prava osoba drugačije seksualne orijentacije, pod stalnim pretnjama i napadima „organizovanih profašističkih grupa“. Karadžić je istakao da će svaki napad na homoseksualce ubuduće biti tretiran u skladu sa zakonom i da počinioci neće ostati nekažnjeni. „Podsećamo da je Republika Srbija zemlja u kojoj svaki pojedinac bez obzira na različitosti mora imati jednaku zaštitu i tretman u društvu. Seksualna orijentacija, kao i bilo koja različitost, ni u kom slučaju ne sme predstavljati osnov za nečiji progon i iživljavanje“, navedeno je u saopštenju. Karadžić je dodao da će Ministarstvo za ljudska i manjinska prava nastaviti tesno da sarađuje sa MUP-om i drugim nadležnim institucijama u cilju sprečavanja homofobije i zaštite osnovnih ljudskih prava. U udruženjima koja okupljaju LGBT populaciju ističu da iako se s njima niko nije konsultovao, pozdravljaju ovu inicijativu. Predrag Azdejković iz udruženja Queeria ocenio je potez Ministarstva kao „dobru stvar“ i izrazio nadu da će uskoro biti i konkretnih rezultata. „Problem može da bude taj što ministarstva poput ovog za ljudska i manjinska prava spadaju u nebitna, ali to je Srbija“, rekao je Azdejković. Boris Milićević iz GSA istakao je da je ovo prvi put da se društvo na ovaj način bavi LGBT pravima. „Do sada nije bilo sistematskog bavljenja ovim problemom, a jedina komunikacija sa policijom bila je prilikom organizovanja događaja. Nadam se da će ovo biti početni korak ka uspostavljanju standarda koji je preporučio OEBS“, rekao je Milićević.

J. G.

Broj nedelje

Zaduženost građana Srbije u 2008. godini uvećana je za 29 odsto i dostigla je iznos od 380,7 milijardi dinara, ali je u decembru zabeležen pad iznosa stambenih kredita. Izraženo u evrima, zaduženost građana je na kraju prošle godine dostigla 4,3 milijarde evra, što je 15,4 odsto više nego na kraju 2007. godine – izjavio je na konferenciji za novinare rukovodilac Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije Rade Bačković. Stambeni krediti uvećani su za 48,9 odsto na 1,92 milijarde evra, dok su poljoprivredni krediti zabeležili rast od 2,3 puta i dostigli iznos od 231 milion evra. Kad je reč o potrošačkim kreditima, oni su pali za 22,1 odsto, na 239,3 miliona evra, gotovinski su zabeležili pad od 0,4 odsto (1,6 milijardi evra), dok su ostali krediti, poput pozajmica za putovanja i knjige, pali za 28 odsto (298,6 miliona evra).

Gasna kriza: A sad – poskupljenje

Dvonedeljna kriza isporuke ruskog prirodnog gasa evropskim potrošačima okončana je dogovorom premijera Ukrajine i Rusije, Julije Timošenko i Vladimira Putina, po kome će ubuduće Ukrajina plaćati gas po tržišnoj ceni od 450 američkih dolara po kubnom metru gasa uz bonus od dvadeset odsto, do „upriličavanja“ cene transporta ukrajinskim gasovodima. Za srpske potrošače gasa ova dobra vest „uvezana“ je sa jednom lošom: ili će Vlada naći dodatna sredstva da subvencioniše potrošače gasa, ili će gas poskupeti. Slično je i sa daljinskim grejanjem. „Mogućnost povećanja cene gasa postoji, i to smo predložili predstavnicima Vlade i Agencije za energetiku. To pitanje će se razmatrati u narednim danima. U ovom trenutku nemamo nikakvu konačnu odluku, jer tek pošto taj predlog razmotre Agencija i ministarstva, Vlada će odlučiti da li će doneti takvu odluku“, kaže direktor Srbijagasa Dušan Bajatović. „Srbijagas više ne može da trpi ovakve gubitke na supstanci i svi moramo da shvatimo da količine gasa koje će dolaziti moraju da budu plaćene.“ Kako je objasnio, gubici na osnovu kursnih razlika, koji su samo u poslednja dva i po meseca prošle godine iznosili 4,2 milijarde dinara, sada su uvećani na 50 miliona, jer je poslednji cenovnik pravljen kad je kurs dolara bio 51 dinar, a sada je preko 70. Po tome gledano, poskupljenje od 25 odsto je neminovno. Ako gas, pak, ne poskupi, Vlada će ove godine odnekud morati da iskopa najmanje 18 milijardi dinara, odnosno 190 miliona evra, ugrubo računato po današnjim valutnim kursevima i nabavnoj ceni gasa. Iako se za prirodni gas obično kaže da je najjeftiniji energent, on to zapravo nije. Naime, energetska vrednost kubnog metra gasa je 33,5 MJ (megadžula), litar ulja za loženje je 41,8, a kilogram mazuta 39,7 MJ. Sa druge strane, prema trenutnom cenovniku, kubni metar gasa košta 35,5 dinara, litar lož-ulja 39,20, kilogram mazuta 29,3 dinara. Kada se ovi podaci „ukrste“ dobije se da MJ gasa košta 1,03 dinara, lož-ulja 0,88, a mazuta 0,74 dinara. Tako, prinudnim prelaskom na mazut, toplane su ostvarile uštedu, ali je zato vazduh u gradovima bio dodatno zagađen. Bez obzira na cenu, prirodni gas je najčistiji izvor toplotne energije. Baš zbog toga se u cenu gasa zaračunava PDV po stopi od osam odsto, dok za sve druge energente, uključujući električnu energiju, ugalj i ogrevno drvo, on iznosi 18 odsto. Sa poskupljenjem gasa neminovno sledi i poskupljenje daljinskog grejanja. Direktor Udruženja toplana Srbije Milovan Lečić kaže da su toplane i do sada imale problema zbog dispariteta cena energenata i cena grejanja: „Svakako da će povećanje cene gasa znatno uticati na funkcionisanje sistema daljinskog grejanja, i tu su vrlo brzo mogući problemi“. Ako gas dodatno poskupi, kaže on, toplane neće biti u mogućnosti da plate isporučeni gas.

Zoran Majdin

In memoriam: Dušan Džamonja

Vajar Dušan Džamonja, poznat po brojnim spomenicima, među kojima i na Kozari, umro je 14. januara u Zagrebu u 81. godini. Džamonja je rođen u Strumici u Makedoniji 31. januara 1928. godine, a posle diplomiranja na zagrebačkoj Akademiji likovnih umetnosti, prvu izložbu imao je 1954, samo godinu dana nakon što je počeo raditi u svom ateljeu. Osnovni materijali s kojima je radio su bronza, gvožđe i aluminijum. Kao jedan od najuglednijih umetnika u Evropi, Džamonja je primio brojna priznanja, nagrade i porudžbine, među kojima i za skulpture na trgovima u Parizu, Londonu i Lisabonu i ispred Palate pravde u Briselu. Poznati vajar živeo je u Zagrebu i Briselu i u varošici Vrsar u Istri, gde je 1970. sagradio i kuću, pored koje i studio i park skulptura. Jesenas je u Zagrebu otvorena retrospektivna izložba njegovih radova.

Ugovor sa Fijatom: Usporeno, ali radi

Sprovođenje ugovora sa Fijatom biće usporeno zbog svetske ekonomske krize, ali će fabrika automobila u Kragujevcu raditi, izjavio je Mlađan Dinkić, ministar ekonomije u Vladi Srbije. „Sigurno je da će investicija biti realizovana, ljudi će imati posao u Kragujevcu i, naravno, sve će ići sporije nego što smo i mi i Fijat želeli, ali na to nismo uticali ni mi ni oni, nego svetska finansijska kriza“, kazao je ministar ekonomije na ekonomskoj konferenciji „Juromani“ o srednjoj i istočnoj Evropi. Dinkić je najavio da će u narednih nekoliko sedmica biti izrađen biznis plan za ovu godinu kojim će biti definisana dinamika uplata i realizacija investicije Fijata i Zastave.

Samostalni sindikat Zastava automobila zatražio je da se toj fabrici ponude „alternativni poslovi“ zbog odlaganja primene ugovora sa Fijatom za 10 meseci. Sindikalci su u otvorenom pismu predsedniku Srbije Borisu Tadiću zatražili sastanak kako bi razgovarali o rešenju tog problema. Predstavnici sindikata su u pismu naveli da su obradovani činjenicom da Fijat ne odustaje od projekta, ali su predložili da se zbog kašnjenja u saradnji sa menadžmentom Zastave ponude alternativni poslovi kojima bi se uz investicije očuvala fabrika u Kragujevcu i 133 firme u kooperaciji. Prema Dinkićevim rečima, automobili će se u Kragujevcu sigurno proizvoditi, ali dinamika proizvodnje i količine nisu izvesne zbog pada tražnje za automobilima. „To će zavisiti od zahteva tržišta jer je interes Fijata da proizvodi za tržište, a ne za zalihe“, kazao je on. Prema Dinkićevim rečima, fabrika u Kragujevcu će u narednih 12 meseci biti u potpunosti rekonstruisana i spremna za proizvodnju novog Fijatovog modela.

„A mi počinjemo proizvodnju punta odmah jer to nije povezano sa projektom lansiranja novog modela automobila“, kazao je on. Preduzeće Fijat Srbija trebalo bi da preuzme imovinu i radnike kragujevačke fabrike automobila Zastava do 15. aprila i da proizvodi Fijatova vozila.

J. G.

Pozajmice: Zelenaška posla

Godinama unazad u dnevnim novinama objavljivan je oglas kompanije Elita Internacional kojim se zainteresovani pozivaju da eventualni višak novca kojim raspolažu ulože u dobar posao uz garantovanu „zaradu“ od tri odsto mesečno, pet puta više nego što nude poslovne banke. Zainteresovanih je naravno bilo, naročito jer je odmah posle tog oglasa sledio i drugi kojim ista kompanija nudi novac na zajam „po pristupačnim kamatama“: ako ništa drugo, jasno im je bilo kako se njihov novac „oplođuje“, a poverenje im je ulivao vlasnik Elite Internacionala Nikola Lazić, prepoznatljiv lik koji im se osmehivao sa televizijskih reklama tokom devedesetih, a posle sa bilborda na kojima reklamira svoju „delatnost“.

I sve je to funkcionisalo besprekorno, kamate su uredno isplaćivane na radost deponenata, keš na ruke svakog meseca, kako kažu bezmalo petnaest godina, sve donedavno: poslednjeg dana prošle godine na vratima narečene „kompanije“ osvanulo je obaveštenje da se za vreme novogodišnjih/ božićnih praznika neće raditi; potom su klijenti, opet ceduljicom na vratima, obavešteni da se prostorije renoviraju, pa da ima nekih problema sa instalacijama… dok nije pukao glas da je Nikola Lazić „otišao u inostranstvo“ i da se ne zna kada će se vratiti.

Ozlojeđeni deponenti su prvo malo protestovali ispred zgrade u Nušićevoj ulici broj 3 gde su donedavno podizali „zaradu“, pa su potpisivali neku peticiju i na kraju obrazovali odbor koji je sačinio krivičnu prijavu i odneo u Palatu pravde, uz „poziv“ Laziću da im se u roku od 72 sata obrati i da Elita počne sa radom. „Ukoliko on to ispoštuje, prijava će biti povučena“, obećao je Aleksandar Dimitrijević, član odbora.

Inače, za bespravno bavljenje depozitnim poslovima, u narodu poznatim kao „zelenašenje“, sleduje kazna od tri meseca do pet godina zatvora, a ukoliko se tom (nezakonitom) delatnošću ostvari korist veća od 1,5 miliona dinara, zaglavljivanje može da potraje i do 20 godina. Na to bi podnosioci krivične prijave trebalo da obrate pažnju: zelenašio je Lazić, ali zelenašili su i oni, razlika među njima je samo u ostvarenoj dobiti, jer ugovori na koje se pozivaju nisu sklopljeni sa pravnim, već sa fizičkim licem, bez obzira što je na njima okrugli pečat. Naime, kompanija Elita Internacional ne postoji. Nema je u bazi podataka Agencije za privredne registre.

Najzanimljivije od svega je što se svih ovih godina niko od nadležnih nije zainteresovao za ovo „zelenašenje na oglas“. Nisu, vele, u obavezi da čitaju oglase, već je „to neko morao da prijavi“.

Z. M.