"Mi ćemo nastaviti da se izlažemo napadima, ali napadi na LDP više neće biti tako jeftini kao što je to bilo u vremenima kada smo bili stranka koja je u nastanku"
Da je Srbija normalnija zemlja nego što jeste, naslovna stranica na kojoj se lider jedne političke stranke označava kao „Ubica“, izazvala bi niz protesta, političko-medijskih previranja i, konačno, sudske procese i kazne. Ako ni zbog čega drugog, ono zbog kršenja bazičnih medijskih zakona i kodeksa.
Pošto je Srbija takva kakva jeste, naslovna stranica tabloida „Kurir“, na kojoj se predsedniku Liberalno demokratske partije Čedomiru Jovanoviću poručuje da je ubica, za posledicu je imala samo saopštenje esnafskih udruženja i njegove partije. Sličnu sudbinu doživeli su navodi iz teksta koji je najavljen takvom naslovnom stranicom: informacija da je Dragan Milenković Bagzi pred Specijalnim sudom optužio Jovanovića da je naručio ubistvo Sredoja Šljukića Šljuke i dalje je zanimljiva samo „Kuriru“.
Sve to ipak nije toliko čudno koliko bi se na prvi pogled dalo zaključiti. S jedne strane, medijske optužbe bez ikakvih dokaza toliko su uobičajena pojava, da ih više niko ne uzima za ozbiljno. S druge strane, početak godine uobičajena je „sezona lova“ na Čedomira Jovanovića. Upravo u periodu pred godišnjicu ubistva Zorana Đinđića, tradicionalno se pojavljuju različiti „svedoci“ različitih Jovanovićevih nepočinstava, a najviđeniji Đinđićev saradnik postaje omiljena tema tabloida, advokata odbrane optuženih za ubistvo Zorana Đinđića i drugih zainteresovanih strana. Šest godina posle tog ubistva, logično je zapitati se šta bi moglo da se uradi kako bi se takvi „duhovi“ smirili jednom za svagda. U pisanom odgovoru na to pitanje, Jovanović navodi da je „potrebno da institucije urade ono što smo tražili, i to tri puta od kada je objavljen prvi u seriji klevetničkih tekstova“. „Potrebno je da svi, tužilaštvo, sudovi, političari i mediji zaštite odluke najviših sudova u ovoj zemlji. Da se pokaže malo više ozbiljnosti i posvećenosti poslu, pa da se onda institucije, ali i pojedinci, suprotstave kriminalcima tako što će, recimo u medijima koje uređuju ili za koje pišu, ponovo objaviti onaj deo pravosnažne presude sudskog veća kojom se utvrđuje da je osuđena kriminalna grupa izvršila političko ubistvo u nameri da sruši demokratski izabranu vlast. Onda LDP ne bi morao da podseća i na onaj deo sudske odluke u kojoj piše da sam svaki put, kada je to država kroz odluke suda tražila, došao u sud i pomogao da se utvrdi istina. I da su, zahvaljujući i tome, utvrđene okolnosti ubistva i osuđeni krivci. Da je sud utvrdio da su ti osuđenici planirali i moje ubistvo i da su nekoliko puta to neuspešno i pokušavali da izvedu. To je najjači dokaz, ali bi moralo da bude i mera stvari, suština sistema vrednosti u ovom društvu. Postoji sud i sudska odluka koja je potvrđena pred Vrhovnim sudom.“
„VREME„: U saopštenju LDP–a navodi se da poslednje optužbe „pokazuju nameru naručilaca i kreatora kampanje da se, kroz reaktiviranje dokazano lažnih tvrdnji, pruži poslednji razlog osuđenim izvršiocima atentata da i dalje ćute o pozadini i organizaciji zločina koji su počinili„. Pošto su slične optužbe do sada dolazile iz različitih izvora, ko su, konkretno, „naručioci i kreatori kampanje„?
ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Slične laži su do sada uvek dolazile iz istog izvora, i pre ubistva Zorana Đinđića, i u ovih pet godina koliko traju sudski postupci za kažnjavanje neposrednih krivaca. Uvek su se laži prvo plasirale kroz mafijaške tabloide, ali je razlika što su, od 2004. do 2007. godine, neki političari iz vrha tadašnje vlasti posle toga razrađivali te laži i tako opstruirali suđenje i sprečavali da se utvrdi i pozadina atentata.
LDP je uvek podržavao rad tužilaštva i suda i istovremeno smo insistirali da se, kroz zakonit postupak, utvrdi i da li ima neke dublje, političke pozadine ili organizacije u zločinu koji su osuđeni izvršili. Zbog toga su usledili i ovi napadi. Ključno je da se sada postupci konačno završavaju i da očigledno raste nervoza kod osuđenih koji su očekivali da će, kroz rušenje slučaja i opstrukciju koja je često dolazila i iz same vlasti, uspeti da izbegnu odgovornost. Zauzvrat su pristali da ćute o političkoj pozadini zločina i široj organizaciji kroz koju je ubistvo pripremano i usmeravano. Mi smo i ovog puta zatražili od Specijalnog tužioca da ispuni svoju zakonsku obavezu i da utvrdi ko konkretno na ovaj način pokušava da ospori ono što je sud utvrdio i da zaštiti presudu u čijem je donošenju i sam učestvovao.
Kakve su političke implikacije ovih optužbi? Ako ih ima, kakve su one i kakve bi posledice mogle da imaju?
I ova obnovljena kampanja i reakcije na nju pokazuju da se LDP i dalje suštinski razlikuje od načina na koji funkcioniše najveći deo političke scene kod nas. Pritom ne mislim samo na predstavnike stranaka, nego i na ukupnu političku javnost. Mi smo u međuvremenu pokazali da smo zaista najevropskija stranka u zemlji, postali smo članovi ELDR-a, evropske asocijacije liberalnih, demokratskih i reformskih stranaka, najaktivniji smo u parlamentu, podrška stranci raste. Sve ono što smo govorili i predlagali u prethodne tri godine, danas je valorizovano kroz događaje koji su u međuvremenu nastupili. I zato danas ove ponovljene laži zločinačkog udruženja izgledaju još besmislenije i bajatije.
Da li ovakve optužbe protiv vas na neki način kriminalizuju političko delo Zorana Đinđića?
Ne mogu da promene ili umanje značaj političkog dela Zorana Đinđića naručeni tekstovi koje pišu Gradiša Katić i advokati kriminalaca koji su u nekoliko postupaka osuđeni na maksimalne kazne zatvora. Kako može da kriminalizuje politički rad Zorana Đinđića čovek koji je bio glavni urednik mafijaškog „Identiteta“, glasila zemunskog klana, koje je javno štampalo najavu premijerovog ubistva. To je čovek koji je uhapšen u akciji „Sablja“ zbog toga što je već pripremio za štampu novi broj svojih novina u kojima najavljuje nova politička ubistva, uključujući i moje.
Mene mnogo više brinu oni koji nisu u stanju da formulišu i sprovode sopstvenu političku viziju, makar na način koji bi bio sličan Đinđićevom. Oni sada nude falsifikovane verzije Đinđićevih političkih izjava pokušavajući da ubede javnost da je i Zoran Đinđić bio evroskeptik ili da bi i on danas učestvovao u zaustavljanju evropskih i evroatlantskih integracija Srbije.
Tabloid „Kurir“ nagovestio je mogućnost da se, ukoliko Dejan Milenković Bagzi izgubi „povlašćeni status„, dovedu u pitanje presude zemunskom klanu, odnosno da se postupak za Đinđićevo ubistvo revidira. Da li mislite da je moguće da se to dogodi?
Presuda kojom su osuđeni na dugogodišnje kazne doneta je pred Specijalnim sudom i nedavno potvrđena pred Vrhovnim sudom, koji je najviša sudska instanca. U tim presudama je utvrđena istina i svi su dužni da te odluke suda poštuju. Pritom je netačno da je osuđujuća presuda doneta na osnovu svedočenja Milenkovića, nego je iz svih dokaza koji su izvedeni u istrazi i pred sudom, nesumnjivo utvrđeno da su osuđeni krivi za planiranje i izvršenje ubistva Zorana Đinđića. Što se mene i LDP-a tiče, Milenković je bio i ostao kriminalac koji zaslužuje prezir. To što je iz ličnih razloga odlučio da se spasi zatvorske kazne svedočeći pred sudom, ne znači da zaslužuje poštovanje i spremnost da mu se poveruje kada ne govori istinu.
Osim saopštenja i izjava za medije, ovakvim optužbama do sada ste se suprotstavljali i podnošenjem krivičnih prijava. Koliko ste pojedinaca/medija do sada tužili? Smatrate li da su krivične prijave uopšte delotvorne u toj situaciji?
Za ovih nekoliko godina smo podneli oko 110 privatnih krivičnih tužbi i krivičnih prijava. Protiv svih koji su lagali i klevetali, iz političkih, kriminalnih ili „komercijalnih“ razloga. Svi znamo da naš pravosudni sistem nije dovoljno brz i pripremljen da uvek reaguje na pravi način, ali to za nas nije razlog da odustanemo od poštovanja zakona i pokušaja da i na svom primeru pokažemo da je ovoj zemlji potreban red. Da se pred sud ide po pravdu, ali da se i poštuju i štite odluke sudova. Izgrađivali smo i podržavali rad Specijalnog suda koji bi se borio protiv organizovanog kriminala, ali smo i pre šest ili sedam godina bili, a i danas smo spremni, da se borimo da i drugi sudovi postanu sposobni da presuđuju po zakonu i da zaštite zakon.
Kako se vi lično osećate povodom optužbi u vezi s ubistvom Zorana Đinđića i vaših odnosa sa zemunskim klanom?
Nema prostora za lična osećanja u svemu ovome, jer bi to značilo da mislimo pre svega na sebe. Takva sebičnost nije odlika naše politike, ni mog političkog opredeljenja, nije to bila ni kada smo na sebe preuzimali teret napada u pokušaju da posle 2000. menjamo ovo društvo. Da jeste, onda se ne bismo razlikovali od Koštunice i one vrste politike koja je u ovoj zemlji stvorila i održavala haos. Meni ne smeta to što za njih ne bi bila dovoljno ubedljiva ni okolnost da sam spreman da od sada do kraja svog života budem na detektoru laži koji bi potvrdio da sam u pravu. U njihovom sistemu, koji pokušavaju da održe u životu napadajući nas da bi sakrili svoju bliskost sa Zoranovim ubicama, meni ne smeta što su njihovi napadi lični i besmisleni. Za njih je „Evropa kurva“, a „Čedomir Jovanović kriminalac“. U borbi protiv takvog političkog i kulturnog obrasca koji je tragičan za naše društvo, pristajem da lično budem osporavan uvek kada nisu u stanju da ospore našu proevropsku i modernizacijsku politiku.
Nastup Dejana Milenkovića Bagzija i pisanje „Kurira“ na neki način su „otvorili sezonu“ u kojoj vas obično optužuju po ovim osnovima. Očekujete li da će se i ovaj put optužbe dodatno intenzivirati u predstojećem periodu?
To ne zavisi od LDP-a, osim u onoj meri u kojoj im smetamo kao stranka i ideja koja se bori i radi za modernu Srbiju u kojoj će oni, kao što je to slučaj u svim pristojnim evropskim društvima, biti na političkim i medijskim marginama. Mi ćemo u tom smislu nastaviti da se izlažemo napadima, ali napadi na LDP više neće biti tako jeftini kao što je to bilo u vremenima kada smo bili stranka koja je u nastanku. Danas podrška našoj politici raste, četvrta smo stranka, legitimisali smo se i na domaćim izborima i kroz evropska partnerstva i na taj način postali pobednici, a ne žrtve optužbi i napada.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
