Nema nikakve političke pozadine u kupovini NIN-a. Naš motiv je čisto izdavaštvo. Smatramo da je NIN proizvod velike tradicije i istorije, a samim tim i tržišnog potencijala. Kriza je, istovremeno, i trenutak kada u prave stvari treba ulagati
Tradicionalni srpski politički nedeljnik NIN postao je, prošle nedelje, deo vlasništva švajcarske kompanije Ringier, koja već poseduje tiražni dnevnik „Blic“ i nekoliko drugih beogradskih izdanja. Prema mišljenju dela javnosti, Ringier je, otkupom 70 odsto društvenog kapitala NIN-a, po ceni od 810.000 evra, obezbedio opstanak tog ozbiljnog lista u uslovima ekonomske krize koja je, među prvima, pogodila upravo medijsku industriju. Za drugi deo javnosti, međutim, vreme je za uzbunu, pa je vest na nekim informativnim internet sajtovima propraćena komentarima tipa „prodaše sve što je srpsko“, „najvažnija preduzeća kupile su firme sa Zapada, većina političara radi u korist Zapada, a sada su i svi najvažniji mediji u rukama Zapada“. Šta je bio ključni motiv Ringiera za učešće na tenderu i kakva su očekivanja od novog posla pitanje je koje smo, zbog brojnih nedoumica, postavili Jeleni Drakulić-Petrović, direktorki medijske kuće Ringier Srbija.
JELENA DRAKULIĆ–PETROVIĆ: Ključni motiv za kupovinu NIN-a je svakako želja da se takvo renomirano izdanje i institucija u izdavačkom sektoru pridruži uspešnom portfoliju kuće Ringier u Srbiji. Kompanija Ringier u Evropi ima političke magazine kao što su nemački „Cicero“, švajcarski „Lebdo“, češki „Refleks“. Politički magazin „Cicero“, koji je koncepcijski i sadržajno najbliži nedeljnom magazinu NIN svakog meseca se štampa u tiražu od oko 73.000 primeraka, a prema relevantnim istraživanjima štampanih medija, privlači više od 371.000 čitalaca. Očekujemo da sa NIN-om takođe ostvarimo zavidan porast tiraža i čitalačke publike.
„VREME„: Ringier je poznat po visokotiražnim izdanjima, najčešće ne previše teškog sadržaja. Kako će se u tu porodicu uklopiti tradicionalni politički nedeljnik?
Strategija je do sada bila da se gradi portfolio proizvoda koji svojim sadržajem dostižu velike tiraže i ogromnu čitalačku publiku. Tako danas sva izdanja kuće Ringier dostižu dnevno 1,5 miliona čitalaca. Sa kupovinom NIN-a, najuticajnijeg političkog magazina na tržištu Srbije i svakako prvog u svom segmentu, okrećemo se nišama izdavaštva. Visokotiražna izdanja namenjena masovnoj publici i visokokvalitetna izdanja namenjena užem auditorijumu ne isključuju jedna druge u okviru kuće koja se profesionalno bavi izdavaštvom. Upravo će taj Ringier know–how znatno uticati na poslovanje NIN-a u budućnosti…
Prenošenjem znanja i iskustava, kako u oblasti uređivanja tako i kroz unapređenje plasmana magazina i njegovog marketinškog zastupanja, Ringier će NIN-u obezbedi daleko povoljniji tržišni položaj.
Da je ta razmena znanja u oblasti uređivanja moguća bez promene uređivačke politike?
Naravno. Reč je o razmeni iskustava između urednika izdanja kao što je NIN i svih ostalih naših izdanja, a sama razmena iskustava je na njima.
Kompanija Ringier najavila je da će „efikasnim ulaganjem u marketing i potenciranjem potencijala“ NIN–a obezbediti da taj nedeljnik bude „vodeći i referentni politički nedeljnik u jugoistočnoj Evropi„. Da li je to najava pokušaja pravljenja neke vrste regionalnog lista?
Kao prestižna evropska medijska kuća, koja se isključivo bavi izdavaštvom, kompanija Ringier je finansijski nezavisna i samim tim slobodna u sprovođenju istraživačkog i nezavisnog novinarstva. Poslovna filozofija bazira se na visokim profesionalnim standardima izdavaštva i novinarstva i na precizno definisanim kriterijumima tržišne uspešnosti. Komercijalni uspeh Ringiera zasnovan je, između ostalog, i na primeni najsavremenijih tehnologija u pripremi, proizvodnji i plasmanu štampanih proizvoda. U svom portfoliju, kao što sam vam već navela, Ringier sadrži magazine političkog sadržaja i oni zaista predstavljaju vodeće magazine u toj oblasti. Iskreno, ne vidim nijedan razlog zašto i od NIN-a ne bismo napravili visokotiražni regionalni nedeljnik. NIN se i sada prodaje izvan granica Srbije, a naša namera je da taj tiraž povećamo.
Koje konkretne korake planirate da preduzmete kako bi „potencirali potencijale“ NIN–a?
NIN kao brend ima veliku vrednost za nas i mi, kao kompanija, smatramo da u ovo izdanje treba ulagati jer ima tržišni potencijal. U okviru intenzivnog investicionog plana u toku ove i sledeće godine primat dajemo modernizaciji redakcijskog sistema kao i digitalizaciji velikog nasleđa koji nam je NIN ostavio još od 1935. godine.
Ako ste pratili komentare na internetu, nakon objavljivanja vesti o promeni vlasništva u NIN–u, mogli ste videti da se često govori o predstojećoj promeni političke orijentacije lista. Da li ima osnove za te procene?
Uređivačka politika, pa tako i orijentacija magazina, ostaje na uređivačkom kolegijumu izdanja i glavnom i odgovornom uredniku. Nema osnova za bilo kakve spekulacije da će na tom polju biti suštinskih promena.
Kako tumačite izjavu glavnog urednika NIN–a Slobodana Reljića da bi Ringieru više pristajalo „Vreme“ nego NIN? Ne zvuči baš kao dobrodošlica novom vlasniku…
Ne smatram da ova izjava glavnog urednika NIN-a predstavlja nedobrodošlicu kući kao što je Ringier, iako smatram da su NIN i Ringier upravo savršen spoj u izdavaštvu Srbije danas.
Da li se mogu očekivati personalne promene u NIN–u?
Po standardima kompanije Ringier težićemo da se cela novinarska ekipa NIN-a integriše i uklopi u naš tim. Želimo da postignemo da najbolji novinari u Srbiji žele da rade u NIN-u jer NIN oduvek i ima takve novinare. Duga tradicija postojanja ovog izdanja svedoči o tome.
Deo uvek budne politička čaršije je – naročito s obzirom na to da je do kupovine došlo u vreme ekonomske krize, kada se kompanije teško odlučuju na nove investicije – sklon prepričavanju verzije prema kojoj je Ringier bio pod nekom vrstom političkog pritiska da se pojavi na tenderu. Koliko u tome ima istine?
Nimalo. Nema nikakve političke pozadine u kupovini NIN-a. Naš motiv je čisto izdavaštvo. Smatramo da je NIN proizvod velike tradicije i istorije, a samim tim i tržišnog potencijala. Kriza je, istovremeno, i trenutak kada u prave stvari treba ulagati.
Objavljeno je da se Ringier obavezao na bezuslovno prihvatanje minimalnih obaveza iz socijalnog programa i prihvatio određene dodatne elemente socijalnog programa. O kakvim je dodatnim elementima reč?
Reč je o elementima socijalnog programa koji će doprineti boljem radu i razumevanju zaposlenih u NIN-u, od ulaganja u edukaciju zaposlenih do očuvanja radnih mesta. Spremnost da izađemo van okvira minimalno obavezujućeg programa je svakako želja da zaposleni u NIN-u i nadalje sa Ringierom grade njegovu budućnost.
Deo negativnih komentara izazvala je činjenica da je novi vlasnik tradicionalnog srpskog lista – stranac. U tom kontekstu posebno se pominje NIN–ova nagrada, kao jedna od najznačajnijih književnih nagrada u Srbiji. Kakva je sudbina te nagrade?
I nadalje ćemo ulagati u NIN-ovu nagradu jer ona i predstavlja jednu od najvećih vrednosti NIN-a. Kompanija je u stranom vlasništvu, ali je vodi srpski, lokalni menadžment.
Hoćemo li u budućnosti imati ćirilični ili latinični NIN?
NIN je srpski politički magazin koji tradicionalno izlazi na ćirilici još od 1955. godine. Mi tradiciju nećemo menjati.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
