Prošle nedelje u Narodnoj skupštini poslanici su završili raspravu o najvećem paketu ekoloških zakona u istoriji Srbije. Sama rasprava, pritom, bila je daleko od najveće. Naprotiv, vođena je gotovo neprimetno tokom dva izrazito mirna radna dana srpskog parlamenta.
Tako je paket od 16 raznih zakona, koji će dugoročno izmeniti suštinu sistema zaštite životne sredine i bitno uticati na svakodnevne navike građana Srbije, ostao sasvim u pozadini poslaničkih borbi od prethodnih dana za mesta u sali, udaljenja sa sednice koja je zadesila 52 radikala, popravke neispravnih mikrofona i oštre međustranačke diskusije o ukidanju poslaničkih dnevnica.
I dok su se ove teme i dalje bistrile po hodnicima, pred kamerama ili za restoranskim stolom, u polupraznoj sali nekoliko prisutnih poslanika (za koje bi se moglo pretpostaviti da su iščitali tolike zakonske predloge) ćaskalo je o zaštiti prirode sa nadležnim predlagačem, ministrom životne sredine i prostornog planiranja Oliverom Dulićem, koji je, na kraju, čak i pohvalio narodne predstavnike na „civilizovanoj i demokratskoj raspravi“.
Ministar je istakao da će „usvajanjem seta ekoloških zakona najzad uvesti red u toj oblasti i da će Srbija biti mnogo čistija i zdravija za život“. Neki od ovih zakonskih predloga čekali su i više od tri godine da stignu u parlament, povlačeni su iz skupštinske procedure zbog dorade ili prečih, državnih stvari kao što je održavanje izbora. Međutim, izvesno je, uprkos tome što su zakoni sad prošli tačku iza koje nema povratka, da neće skoro biti izglasani.
Kako za „Vreme“ kažu u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, na predloge zakona poslanici su podneli više od 2000 amandmana. Međutim, neće se uskoro saznati šta se nalazi u tom zastrašujućem broju zamerki i ispravki, kao i kakve sve performanse spremaju poslanici dok se o amandmanima bude danima razgovaralo.
Kako je najavljeno, četvrta sednica prvog zasedanja Narodne skupštine se prekida zbog usvajanja rebalansa budžeta i paketa mera Vlade za rešavanje ekonomske krize. A kad se posle toga ova sednica nastavi, biće potrebno i da se završi rasprava o svih 49 zakonskih predloga koji su na njenom dnevnom redu, pa da se pređe na amandmane o ekološkim zakonima.
Šta će doneti novi zakoni? Kako kažu predlagači, novi sistem će pokušati da „potpunije ostvari osnovna načela“ na kojim se do sada štitila životna sredina u Srbiji, kao što su načela prevencije i predostrožnosti, očuvanja prirodnih vrednosti i održivog razvoja, kao i načela da ekološku štetu plaćaju zagađivač ili korisnik prirodnog dobra.
U pripremi zakona angažovali su se svi sektori Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, kao i brojne državne agencije i druga ministarstva, a predlagači su pokušali, navodno, da u nova rešenja uključe i podsticajne mere, „uz punu primenu načela informisanja i učešća javnosti“.
Mada se u suštini zakoni najviše tiču građana Srbije, kako onih koji žive u brojnim zagađenim sredinama tako i onih koji primaju platu od zagađivača, ovi zakoni se pre svega najavljuju kao deo sveopšteg usaglašavanja našeg pravnog sistema sa većim brojem direktiva, uredbi i preporuka Evropske unije. Smatra se da se više od 30 odsto regulative koju još treba usaglasiti sa evropskom odnosi na ekologiju i poljoprivredu.
Ceo paket natkriljuje Predlog zakona o izmenama i dopunama „glavnog zakona“ u ovoj oblasti – Zakona o zaštiti životne sredine, u kome je predlagač navodno pokušao da otkloni nedostatke uočene tokom dosadašnje primene, da pooštri kaznenu politiku, obezbedi nove prihode od zagađivača i pokuša da se uklopi u evropsko zakonodavstvo.
Predlagač je sličnim argumentima obrazložio i ostale propise iz najvećeg ekološkog zakonodavnog paketa. No, tek u narednim godinama će se saznati kako će zaista teći njihovo sprovođenje, kolika su sredstva za to potrebna i koliko će ove mere biti efikasne. Novi propisi su za sada očistili samo pluća jednog narodnog poslanika vladajuće koalicije (Momir Poturak iz ZES-a), koji je podstaknut raspravom javno obećao da ostavlja cigarete.
Zaštita biljaka i životinja
U Srbiji postoji 215 vrsta biljaka i 429 vrsta životinja kojima preti izumiranje i koje država svojim najstrožim merama štiti kao prirodne retkosti, ali često u tome ne uspeva. Predlog novog Zakona o zaštiti prirode navodno unapređuje dosadašnji sistem zaštite. Zakon predviđa zaštitu takozvanog ekološkog nasleđa i očuvanje raznovrsnosti vrsta, koje je u Srbiji iznad evropskog proseka. On dodatno uvodi zaštitu prirode u prostorne planove i projektnu dokumentaciju, a posebno reguliše celokupnu zaštitu proglašenih prirodnih dobara. Drugim predlogom, zakonom o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda regulišu se pitanja neodrživog ribolova gde se smatra da samo trećina ribolovaca ima izdate legalne dozvole.
Zaštita od investitora
Mnoge opskurne investicione ideje poslednjih godina u Srbiji zaustavljene su tokom postupka dobijanja saglasnosti na studije o proceni uticaja na životnu sredinu, uglavnom tokom javnih rasprava o tim studijama koje je investitor obavezan da pripremi. Međutim, novi zakon o proceni uticaja na životnu sredinu sada skraćuje postojeći rok ove procedure sa 270 na 108 dana, a predviđa i druge mere njenog ubrzavanja. Zakonodavac je očigledno imao nameru da olakša ulagačima put kroz administrativne procedure. Nadajmo se, ne na štetu životne sredine.
Upravljanje otpadom
Predlog zakona o upravljanju otpadom je jedno od najvažnijih novih zakonskih rešenja, koje će objediniti čitav niz propisa. Predlagači ovog zakona smatraju da je „neadekvatno odlaganje otpada jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji“ i zato su ponudili niz rešenja za ponovno korišćenje, reciklažu i regeneraciju otpada. Zakonodavac je želeo da uspostavi integralni sistem upravljanja otpadom i, kako je rečeno u obrazloženju zakona, on će pratiti otpad „od nastanka, preko njegovog sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana, do konačnog odlaganja“, a predlagači smatraju i da će zakon „dati veliki zamajac ponovnoj upotrebi i reciklaži otpada, izdvajanju sekundarnih sirovina, korišćenju energenta, kao i pravilnom odlaganju“. Zakon predviđa decentralizaciju nadležnosti u ovoj oblasti, a očekuje se da će to pomoći i boljoj kontroli od strane lokalnih inspekcija i efikasnije naplate kazni. Pored ovog opšteg, donosi se i specifični zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu, koji posebno uređuje ovu vrstu otpada.
Zaštita od hemikalija
Pitanje zaštite od raznih opasnih supstanci značajno je za veliki udeo naše privrede. Ono je sada rešeno zakonom o hemikalijama i zakonom o biocidnim proizvodima, koji regulišu razne obaveze hemijske industrije i drugih proizvođača, uvoznika i onih koji transportuju i prodaju ovakve proizvode.
Zaštita od zračenja
Zakoni koji se odnose na zaštitu od zračenja dugo se pripremaju i više su puta povlačeni iz procedure. Na kraju su u saradnji sa Ministarstvom nauke i tehnološkog razvoja (čiji predstavnici nisu došli na raspravu) pred skupštinu stavljena dva predloga – zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti i zakona o zaštiti od nejonizujućih zračenja.
Zaštita od buke
Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini je nešto zanimljivo. Oslonjen na regulativu Evropske unije, ovaj zakon će pokušati da iz životne sredine protera jedno zagađenje na koje smo sasvim navikli. Zakon predviđa razna merenja, mapiranja teritorije i akustička zoniranja, kao i mere zaštite i obaveze za smanjenje buke od onih koji je izazivaju.
Međunarodni ugovori
Paketu ekoloških zakona pridružene su i četiri međunarodne konvencije koje je Srbija potpisala:
- Arhuska konvencija – o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine.
- Roterdamska konvencija – o postupku davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja za određene opasne hemikalije i pesticide u međunarodnoj trgovini.
- Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i njegovom uništavanju.
- Amandman na aneks B Kjoto protokola uz Okvirnu konvenciju o promeni klime (koji se odnosi na prijem Belorusije u grupu Aneks B država)
Zaštita vazduha
U Evropskoj uniji postoji bar trideset propisa i direktiva koje se odnose na zaštitu vazduha. Predlagači ovog ekološkog paketa smatraju da su novim zakonom o zaštiti vazduha uspeli da pomere domaće propise ka tim evropskim standardima. No, novi zakon daje velika ovlašćenja Vladi Srbije, a mada podiže kazne zagađivačima, propisuje dosta zanimljive i ponekad labave mere za podizanje kvaliteta vazduha. Zakon predviđa da se uspostavi jedinstven sistem praćenja i kontrole nivoa zagađenosti vazduha, koji je zamišljen ekstremno komplikovano. Pitanje je koliko je ovaj put zakonodavac uzimao u obzir iskustva iz naših pojedinih gradova kao što su Pančevo i Bor gde je ovo ozbiljno životno, zdravstveno i političko pitanje. Već je, na primer, jedan predlog zakona o zaštiti ambijentalnog vazduha zbog toga doživeo velike kritike tokom javne rasprave. Novi zakon o zaštiti vazduha svoju proveru funkcionalnosti će najpre imati u ovim sredinama, jer ključno je pitanje ima li u njemu prostora da kroz fleksibilne rokove i sporo određivanje kvota zagađujućih supstanci veliki zagađivači izvrdaju ulaganje u nove, čiste tehnologije.