VREME BR 279. 24. FEBRUAR 1995.
Polemike: Crna pedagogija
Ovi salonski ultraši i naci-manekeni dali su svoj "patriotski" prilog mobilizaciji naciona i medijskoj ratnoj halabuci
Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije, poslanik i gradonačelnik ("Alo")
Gorica Mojović,
poslanice DS-a, o negovanju lepog izgleda, kaže:
„Koristim sapun i vodu, a najobičniju ’nivea’ kremu stavljam na lice, ruke, noge i cipele. Farba me muž, a odeću kupujem u autletima. Zahvalna sam što na ulepšavanje ne moram da trošim mnogo vremena.“
Dubravka Filipovski,
potpredsednica NS-a, „kaže da su joj papreno skupe masaže i kozmetički tretmani nedostupni“ jer:
„Kad imate decu, gledate da ih prehranite, a tretmani koji prijaju telu su vrlo skupi. Navikla sam na fen i četku, a lice povremeno osvežim korom krastavca koji oljuštim za salatu.“
Jorgovanka Tabaković,
poslanica SNS-a, otkriva tajnu svoje lepote:
„Ja sam svoj frizer, svoj krojač i psihoterapeut. Za pedikir je zadužena moja ćerka i to je idealna prilika da neko vreme provedem družeći se s njom. Na šišanje idem kad stignem, a za probleme s kapilarčićima na licu koristim obične apotekarske kreme.“
Gordana Pop–Lazić,
Emir Kusturica,
reditelj, gradonačelnilk i deda svom unuku, „između svetske turneje sa bendom No Smoking Orchestra i priprema za snimanje filma sa Selmom Hajek i Džonijem Depom, odmara se sa porodicom na Mokroj gori“:
„Moj unuk Janko je divan dečak, često kažem kako je on najbolji predstavnik naše familije, dobro se tuče u vrtiću i što je najvažnije – svi ga vole.“
(„Story“)
funkcionerka Srpske radikalne stranke i narodna poslanica, negira da je „redovan je posetilac najprestižnije svetske klinike za estetsku hirurgiju i podmlađivanje „La Preri“u Švajcarskoj. I da jednom godišnje odlazi na terapije za podmlađivanje, na kojima joj se ubrizgava „serum mladosti“, koji se pravi od sveže jetre ovčjeg fetusa“:
„Evo, baš gledam svoja stopala i shvatam koliko mi je potreban pedikir. Ni na običnom kozmetičkom tretmanu nisam bila dve godine, a Švajcarsku sam poslednji put posetila sa svojim pokojnim suprugom, kada smo bili na bračnom putovanju 1980. godine. To se da lako proveriti.“
Zadovoljna komplimentima za „podmlađeni“ izgled, kaže:
„Neko očigledno misli da sam lepa i da izgledam dobro za svoje 54 godine. Starenje je normalan proces i čovek može da bude lep i u starosti. Protivnik sam tretmana tog tipa i veoma mi je ružno kad vidim majku od 60 koja izgleda kao ćerka sa svojih 40 godina.“
(„Alo“)
Nataša Bekvalac,
pevačica i majka, upitana kako usklađuje karijeru i majčinstvo, otkriva:
„Ne radim svaki dan kao većina žena, ja sam, osim vikendom, slobodna. Hana je naviknuta na moja odsustva vikendima i vrlo je upoznata sa mojim poslom, tako da se ne stvara nikakva stresna situacija. Ona je ozbiljna devojčica i gotovo da ne postoji tema o kojoj ne možemo da razgovaramo. Nije razmažena… Svaka majka zna šta znači dvogodišnje dete.“
O porodičnom okruženju:
„Moja starija sestra ima ćerke, mlađa Kristina sada ima ćerkicu od šest meseci… Naša kuća je puna dece, i to ženske. Samo se ženska deca prave. Kažu da švaleri prave žensku decu, tako da je naša kuća puna ženske dece i švalera.“
O sebi:
„Osobe koje se bave ovom poslom inače su vrlo nesigurne i iskompleksirane, i mislim da imam više kompleksa od bilo koje druge žene.“
(„Blic“)
Mirka Vasiljević,
glumica (19), svoje životno iskustvo spremna je da podeli sa čitaocima:
„Inače, u mom životu je oduvek sve išlo naopako. Dok su se moji vršnjaci igrali u pesku, preskakali lastiš i šta ja znam šta još, ja sam uveliko radila. Već sa svojim prvim projektom ’Siti kids’ morala sam da shvatim da televizija ne trpi površnost jer je previše lepih devojaka koje žele da se slikaju. Zato sam sa sedam godina bila zrela i odgovorna poput nekog od trideset. Život nam obično pruži jednu šansu. Ako je ne iskoristimo, popravnog nema.“
O Marku Miškoviću:
„Marka poznajem, nas dvoje imamo fin odnos, ali svakako ne ljubavni. Istina je da je on lep i poželjan momak, ali je u godinama kada mu je vreme da polako zasniva porodicu, pa se valjda iz tog razloga mediji ubrzano bave traženjem potencijalne gospođe Mišković. Tako su nedavno u taj koš strpali i mene. Sasvim neosnovano.“
(„Svet“)
Džej Ramadanovski,
pevač i razvedeni muškarac, na pitanje da li su „devojke koje šeta, sponzoruše“:
„Nego šta su… Ali, ja tu reč ne koristim. To su za mene pametne devojke, a ne sponzoruše, kako ih ti nazivaš. Takva lepo nađe nekog magarca koji će da radi za nju, da joj kupuje skupu garderobu, plaća izlaske, putovanja… Skidam kapu svakoj ribi koja svojom lepotom ume da zavede tipa da on poludi za njom. Ta ne mora više ništa da radi, samo da leži i uživa.
Da je rođen kao žena da li bi bio „sponzoruša“:
„Nego šta! Kud mi bog ne dade da budem žensko pa da svima pokažem kako treba da izgleda i šta treba da radi jedna prava i pametna ženska, a ne da se mučim i skačem kao majmun. To bi me rešilo svih muka.“
(„Svet“)
Lepa Brena,
najveća jugoslovenska zvezda i poslovna žena, otkriva zašto je bila na odmoru u Monte Karlu:
„Posebno me je zadivilo to što u Monte Karlu poštuju privatnost javnih ličnosti. Za vreme večere Džeku niko nije prišao, nisu ga čudno gledali, niti su mi postavljali neumesna pitanja. Paparaci i novinari koji su stalno u blizini velikih zvezda poput Nikolsona, nisu mu brojali zalogaje, niti mi zavirivali u tanjir. To je razlog zašto uspešni, popularni i bogati dolaze u ovaj restoran.“
(„Pravda“)
Miroljub Ćirić,
vlasnik firme za proizvodnju veša iz Arilja, govori o vezi ekonomske krize i potražnje za muškim vešom:
„Kod nas se muški veš oduvek manje kupovao od ženskog i dečjeg, ali je pad potražnje za muškim gaćama posebno uočljiv od prošle jeseni, što se poklapa s dolaskom krize na ove prostore. To bi sigurno mogla biti potvrda teze da se muškarci u uslovima krize prvo odriču kupovine donjeg veša. Dok god oni sebi ne počnu da kupuju nove gaće, može se sa sigurnošću reći da recesija nije prošla.“
Goran Nikolić,
ekonomista, kaže da istraživanja sprovedena u visokorazvijenim zapadnim zemljama pokazuju da je kupovina donjeg rublja u tesnoj vezi sa kupovnom moći:
„Poznato je da muškarcima u Srbiji gaće uglavnom kupuju žene u momentima takozvane impulsivne kupovine, a takav način kupovine drastično se smanji u uslovima krize. U vreme krize i žene kupuju promišljenije, racionalnije…“
Dragan Petrović,
dugogodišnji krojač u jednoj beogradskoj radnji za popravku i prepravku odeće, otkriva:
Beograđani u poslednje vreme krpe bukvalno sve – od posteljine do gaća. Po broju prepravki i krpljenja, čini se da su građani gotovo prestali da kupuju donji veš:
„Donesu mi po deset pari gaća i traže da ih okrpim. Pre neki dan je svraćala žena koja je na krpljenje donela posteljinu koju je dobila kao svadbeni dar pre dvadesetak godina, a raspitivala se i da li krpim muške gaće. Rekao sam joj da ih slobodno donese.“
Božana X,
krojačica koja ima radnju na Bulevaru, kaže da ljudi oduvek krpe svoju odeću:
„Tako sam jednom režiseru krpila bluzu koja je odmah mogla da se baci u đubre. Svojim mušterijama najčešće krpim pantalone, košulje i odela. Bilo bi tu i gaća da ja nisam čvrsto rešila da prekinem s tim.“
(„Press“)
Dušica Spasić,
voditeljka „Jutarnjеg programa“, ili „RTS-ova dušica“, govori o hrani:
„Najčudnije što sam jela bilo je meso krokodila. Ima ukus nalik pilećem mesu, a po strukturi podseća na junetinu. Volim da probam nešto neobično, ali pritom moram da znam šta ulazi u njegov sastav. No, postoje stvari prema kojim gajim predrasude, pa iako ih nikada nisam okusila, kategorički ih odbacujem. Tako nikada ne bih mogla da kozumiram hobotnice, školjke, lignje. Pihtije, kavurma, sve to može da prođe, ali ne jedem ljigava stvorenja iz vode.“
(„Gloria“)
Ovi salonski ultraši i naci-manekeni dali su svoj "patriotski" prilog mobilizaciji naciona i medijskoj ratnoj halabuci
Patrijarh Irinej, uručujući Velimiru Iliću Orden Svetog Stefana Prvovenčanog ("Blic")
Saopštenje SPO, "povodom državnih počasti uz koje je sahranjena udovica Josipa Broza Tita", u kome se traži od države da se oduži i supruzi Draže Mihajlovića ("Večernje novosti")
Aleksandar Vučić, lider SNS-a ("Alo")
Zorana Mihajlović, potpredsednica SNS-a ("Kurir")
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve