Roberto Kurbaš,
glumac koji je snimio „provokativni spot sa Severinom Vučković, a u kom ga atraktivna Hrvatica vatreno grli i ljubi, na sebi svojstven način“, priča o ovom iskustvu:
„Meni je bilo prijatno dok sam radio sa Severinom, ali ne vidim razliku između nje i bilo koje druge žene sa kojom bih eventualno snimao. Pristao sam da učestvujem u snimanju spota, i to je to!“
(„Pravda“)
Željko Vasiljević,
Vukica Vučurević,
predsednica Fudbalskog kluba „Banat“, o sebi kaže:
„Od majke sam nasledila lepotu a od oca novac.“
O muškarcima:
„Vrede koliko su bogati.“
Omiljena izreka:
„Ponašaj se kao kraljica i svi će misliti da to i jesi.“
(„Svet“)
predsednik Partije veterana Srbije, govori o poslaniku svoje stranke Dujoviću koji se nedavno proslavio:
„Kada je donet Zakon o informisanju, poslanici SPS-a su bili uzdržani, ali je Dujović obezbedio većinu. Mi smo dva dana pre glasanja znali da će on glasati za Zakon i tu informaciju smo stavili na stranački sajt.“
O Dujoviću, detaljnije:
„Mi nikada nismo sporili da je Dujović bio na ratištu i da je tamo ranjen, ali tvrdimo da je bio nedisciplinovan, što su nam rekli ljudi koji su tamo bili njegovi komandanti. Rekao je da je krvavo zaradio svoj poslanički mandat u kampanji SPS-a, a ja odgovorno tvrdim da Dujović nijedan dan nije učestvovao u kampanji, osim ako ne računa to što je bio moj šofer i vozio me tokom obilazaka brojnih gradova. Užasnuti smo što je zaslugom šofera Dujovića usvojen Zakon o informisanju.“
(„Pravda“)
Srđan Šaper,
direktor agencije McCann Erickson, muzičar i reditelj, govori o muzici, marketingu, politici:
Da li je napravio bend samo da bi se dopao ženama:
„Zar postoji nešto što muškarci rade na ovom svetu a da nije u tu svrhu?“
Da li je njegova najveća vrednost u bendu bio njegov izgled:
„Ja sam više voleo da me porede sa Elvisom Kostelom, koji je na svom prvom albumu My aim is true imao naočare koje su mi se mnogo dopale. Ličile su na one koje su se kod nas dobijale besplatno preko socijalnog. Tako da sam i ja uzeo takve i nosio ih sve vreme Idola. Vudi Alen nije bio deo te sfere u kojoj sam ja video sebe tada. Bio je Bora Pekić.“
Šta je Hanka Paldum mislila o muzici Idola:
„Hanka je snimala svoju ploču u studiju 5 RTB-a u isto vreme kada i mi Odbranu. Pa su nam se stalno preplitali termini. Ona je dolazila sa Milićem Vukašinovićem, koji je bio autor svih pesama na toj ploči, pa smo ih usput neke i naučili. A Hanka je slušala kako miksujemo Moja si, Nemo, i slične muzičke akrobacije sa Odbrane i u jednom trenutku nas je pitala: Momci, pa šta vam je ovo? Ovo zvuči gore nego džez!“
Kako bi zvučao slogan skovan specijalno za Dragana Markovića Palmu:
„Kao slogan koji je moja agencija smislila za lav pivo, ‘Ili jesi ili nisi’. Znači da je i Palma, čovek koji je imao drugi razvojni put od onoga kojim je išla Demokratska stranka, drugačija mišljenja i sasvim drugačije prioritete i pogotovo uzore, prihvatio da je brz put ka Evropi najbolja opcija za Srbiju.“
Da li ima političke ambicije:
„Biti političar znači svesno se odreći nekih svojih sloboda. Ne znam da li bih to mogao, ipak sam ja krenuo od rokenrola.“
(„Status“)
Predrag Nenezić,
član crnogorske vlade, ministar turizma, na pitanje da li je prilikom izlaska za govornicu Ujedinjenih nacija imao tremu, kaže:
„Nije mi bilo svejedno dok sam izlazio i peo se uz stepenice ka govornici. Kroz glavu mi je prolazilo da sam tu sliku još u osnovnoj školi gledao u udžbenicima. Trema me je prošla tek kad sam počeo da pričam o zaštiti životne sredine, i sve vreme tokom govora osećao sam kako salom struji ogromna energija. Nisam se tako osećao ni na Svetskom samitu za turizam održanom ove godine u Brazilu, gde sam govorio pred više hiljada ljudi, a sve je direktno prenošeno preko BBC-ja.“
Kako organizuje posao u Ministarstvu:
„U proseku pošaljem dvesta deset poruka dnevno. Tako komuniciram skoro sa svima i priznajem da mi to znatno olakšava posao, jer ne gubim vreme u kurtoaznoj konverzaciji. Ne moram nikoga da pitam kako se tog dana oseća, šta mu radi porodica, da li se greje na ugalj ili na struju. Telefon mi je programiran tako da zvoni samo kada me zovu majka, premijer i njegova sekretarica, u ostalim slučajevima je na sajlentu. To, naravno, ne znači da se ne javljam, jer telefon ne ispuštam iz ruku.“
(„Gloria“)
Ilda Šaulić,
pevačica koju bije glas da je potrošila 30.000 evra na garderobu, kaže:
„Danas se firmirane haljine ne kupuju samo u buticima, legalno, već ih je moguće pazariti i ispod ruke, po znatno nižim cenama od onih koje ste naveli.“
Da li kupuje od „šanera“:
„Zašto bih krila. Treba biti snalažljiv.“
Iako nosi skupu garderobu, nije oblepljena nazivima firmi:
„To je svojstveno onima koji su prekjuče čuli za ‘luj viton’, dok su meni prestižni brendovi sve samo ne novina, budući da ih ‘konzumiram’ od petnaeste godine.“
O muškarcima:
„Mislim da nikada ne bih mogla da se zabavljam sa mlađim muškarcem, muškarcem bez zavidnog životnog iskustva. Ali, kako nas u životu neretko snađe baš ono od čega bežimo, ne bih se iznenadila kada bi me na kraju smotao neki klinac.“
O njihovom imovinskom statusu:
„Lovaran, naravno! Para na paru ide. Šta ću, navikla sam da mi se ispunjavaju svakakvi prohtevi, a i ne verujem da je od ljubavi moguće živeti. Mnogo bliža mi je ona: kad glad uđe na vrata, ljubav izlazi kroz prozor. Zar posle svega treba da jedem salamu i hleb?!“
(„Svet“)
Bojana Maljević,
glumica i producentkinja, priča o svom detinjstvu:
„Tek što sam se upisala u prvi razred razbolela sam se od mononukleoze, tako da ga nisam ni završila, odmah sam krenula u drugi. Zato sam propustila pionirsku zakletvu i nikad nisam dobila pionirsku maramu. A moji roditelji, koji nikada nisu bili članovi partije, nisu želeli da napišu specijalni zahtev za naknadnu dodelu marame. A to je značilo da ne mogu da učestvujem na sletu i sličnim manifestacijama od društvenog značaja, što sam u to vreme smatrala katastrofom. Možete li zamisliti, jedino dete koje nije pionir? Dakle, najgora od sve dece. Nikada nisam bila odličan đak.“
(„Puls“)
Nikola Lazetić,
„fudbaler koji veruje u ljubav“, govori kako su godine provedene u Italiji uticale na njegov stil oblačenja:
„Kada sam tek došao, bio sam začuđen njihovim smelim odevnim kombinacijama, spajanjem nespojivog. Brzo sam to prihvatio, a vidim da je to i u Beogradu postalo uobičajeno. Volim da se lepo obučem i sve što kupujem je kvalitetna garderoba koja nije podložna modnim trendovima. Imam mnogo stvari, ne čekam rasprodaje da bih ih kupio, mada ne preterujem u šopingu. Nosim samo jednobojne odevne predmete, a cipele, jakne i kaiš moraju biti deo renomiranog proizvođača. Ne patim od toga da nosim odeću koju nema niko ovde, ali kako najviše kupujem u inostranstvu, to se često dešava.“
(„Hello“)
Ivan Bekjarev,
poznati glumac, priča o ulozi koju je ostvario u TV seriji „Banjica“ gde je igrao upravnika logora Vujkovića:
„Promenila mi je život. Svima sam dokazao da mogu da budem i ozbiljan karakterni glumac, jer se prethodno moja karijera vrtela uglavnom oko zabavnih i šaljivih sadržaja na televiziji. Ali još zanimljivije iskustvo doživeo sam posle emitovanja serije. Nekoliko puta sam, naime, svratio kod jednog dobrog prijatelja čiji je otac, svaki put kad dođem, odlazio u drugu sobu. Pitao sam drugara o čemu se radi, a on mi je rekao da mu je otac bio logoraš na Banjici i da me se posle serije jednostavno plaši. Jednom mi je i sam njegov otac u lice rekao: ‘Gori si nego pravi Vujković’, okrenuo se i ponovo otišao na drugi kraj kuće.“
(„Blic“)
Mirka Vasiljević,
glumica, o letovanju:
„Moja porodica i ja letujemo svake godine na drugoj destinaciji. U Dubaiju imamo prijatelje koji nas godinama zovu da ih posetimo. Fenomenalno smo se proveli. Dubai je grad za sebe, on nema kulturu i tradiciju, ali je vrlo interesantan. More je bilo pretoplo, tako da smo se radije rashlađivali pored bazena. Obilazili smo megalomanske šoping molove, a najinteresantija stvar koju sam kupila je roze laptop sa šljokicama, koji će mi biti potreban na fakultetu.“
(„Hello“)
Milica Zarić,
„talentovana i šarmantna beogradska glumica“, uskoro će postati majka:
„Imam sreću da sve promene u organizmu podnosim bez ikakvih problema, ništa mi ne pada teško. Čak ni činjenica da sam prestala da pušim.“
(„Gloria“)
