Putešestvije Murada Alina Erdogana

Bukurešt/Berlin

Za nekoliko stotina evra kupio sam nov rumunski identitet, zajedno sa novim turskim imenom. Nekoliko narednih meseci nisam više bio Adrijan Mogoš već Murad Alin Erdogan, iz Temišvara. Zašto sam izabrao baš tursko ime? Zbog toga što većinu ilegalnih migranata koji prolaze kroz Rumuniju na putu do zapadnoevropskih zemalja čine Turci, a ja sam želeo da pođem njihovim stopama.

U Rumuniji nije teško nabaviti ili koristiti lažne isprave, uprkos tome što zaprećena kazna za takvo krivično delo iznosi od tri meseca do tri godine zatvora. Bilo je dovoljno da upotrebim kontakte koje imam u podzemlju.

Početkom juna testirao sam lažne isprave da bih utvrdio da li Murad Erdogan može da glasa u Rumuniji na izborima za Evropsku uniju. Otišao sam na glasačko mesto opremljen skrivenom kamerom. Niko ništa nije primetio i niko od zvaničnih kontrolora nije doveo u pitanje moj identitet.

Nisam imao nameru da glasam, jer bi to bilo krivično delo, pa sam na listiću zaokružio sva imena, znajući da će listić tako biti registrovan kao nevažeći.

Nekoliko dana kasnije krenuo sam u Nemačku, da vidim da li bi Murad Erdogan mogao tamo da započne novi život. Dok sam putovao kroz Nemačku i Holandiju, nisam imao nikakvih problema sa dokumentima.

Konačno sam stigao u Berlin, mesto gde svako može da se uklopi. Mada u gradu nisam nikoga poznavao, zaključio sam da bez problema mogu da se naselim u Krojcbergu, živopisnom kraju koji naseljavaju brojni imigranti u prestonici.

STAN I BANKOVNI RAČUN: Pošto mi je ponestalo novca, došlo je vreme da Murada Erdogana učinim punopravnim građaninom tako što ću da mu pribavim svu potrebnu dokumentaciju. Pre svega, potrebna mu je adresa. Dok sam šetao ulicama, na jednoj zgradi sam primetio malu tablu na kojoj je pisalo Stellplätze zu Vermieten (parking za izdavanje). Pretpostavljajući da zgrada u kojoj ima slobodnih mesta za parkiranje sigurno ima i slobodnih stanova, zabeležio sam ime i telefon kompanije koja je bila vlasnik zgrade – Ernst G Hachmann Gmbh.

Naoružan ovim informacijama, 29. juna sam se zaputio u opštinsku upravu Krojcberga da bih nabavio zvaničnu potvrdu o prijavi boravka na izabranoj adresi. Opštinski službenik koji me je primio nijednog trenutka nije tražio dokaz da imam sklopljen ugovor sa vlasnikom zgrade. I pored mog lošeg nemačkog i činjenice da sam sa sobom imao samo lažnu ličnu kartu, registrovan sam kao da živim na adresi koju sam nasumično izabrao šetajući ulicom.

Ali to nije bio kraj Erdoganove potrage za novim životom u Berlinu. Ako želi da uspe, mora da ima bankovni račun, pa sam ušao u prvu banku na koju sam naišao, filijalu Berliner Sparkasse.

Bankarski službenik mi je rado izašao u susret pošto je video potvrdu o prijavi boravka na novoj adresi. Posle nekoliko pitanja o razlozima za otvaranje računa, moj lični račun broj 6014519775 bio je otvoren i spreman za korišćenje.

Zatim mi je bio potreban telefon. Sa onom istom potvrdom koju sam dobio u opštini, za samo devet evra kupio sam mobilni telefon sa pet evra kredita. Pošto u Nemačkoj svaka SIM kartica mora da bude registrovana na ime korisnika, moja je registrovana na ime „Murad Alin Erdogan“.

Konačno, posetio sam i Schufa, nemačku informativnu i kreditnu agenciju koja procenjuje koliko je neko ekonomski aktivan i kreditno sposoban. Pošto sam im dao potvrdu iz opštine i broj bankovnog računa i uplatio 7,80 evra, njihov službenik mi je predao sve potrebne dokumente.

Tako sam za samo dva dana dobio prijavu boravka, otvorio bankovni račun i stekao dokaz da je Murad Erdogan kreditno sposoban građanin Nemačke.

Jedan stariji gospodin sa bradom koga sam video u agenciji Schufa imao je manje sreće, pa nije dobio tražene dokumente. „Nemate prijavu boravka iz opštine“, čuo sam kako službenik objašnjava ovom starijem građaninu Nemačke.

AHENSKA VEZA: Odleteo sam u Ahen, nemački grad sa velikom turskom zajednicom. Pošto se nalazi u blizini granice sa Belgijom i Holandijom, Ahen je, kako tvrde lokalni novinari, dobro mesto za skrivanje ilegalnih imigranata.

Stigavši u Ahen, odmah sam potražio Bucuresti Bistro Sam, kafanu na adresi Viktoriastrasse 30. U vreme moje posete kafana je već bila zatvorena, ali sve do aprila ove godine vodio ju je vlasnik Terzi Šukru, četrdesettrogodišnji državljanin Turske sa pravom boravka u Nemačkoj.

Prema podacima rumunskog tužilaštva, Šukru je prošle godine upoznao pet rumunskih državljana koji su postali redovni gosti u njegovoj kafani. Međutim, prijateljstvo se loše završilo pošto su se svi našli u grupi od 12 ljudi koje je rumunska policija uhapsila, zajedno sa Šukruom, u gradu Deva, u aprilu ove godine. Optuženi su za šverc imigranata iz Turske u Nemačku.

Uhvaćeni su nakon što su dvojica Šukruovih klijenata, takođe turski državljani, uhapšena na granici Rumunije i Mađarske pokušavajući da uđu u Mađarsku sa lažnim ispravama. Jedan prerušeni policajac je sve vreme bio član Šukruovog tima.

Kako tvrde rumunski tužioci, Šukru je imao bliske veze sa turskom zajednicom u Ahenu, u kojoj su mnogi želeli da dovedu svoje rođake u Nemačku koristeći ilegalne kanale i bili spremni da za takvu uslugu dobro plate.

U optužnici se navodi da je nekoliko turskih državljana koje je Šukru nameravao da dovede u Nemačku prethodno dobilo turističke vize za ulazak u Rumuniju u Rumunskom konzulatu u Istanbulu. Vize su dobili uprkos tome što nisu imali odgovarajuću dokumentaciju. Neki su od istog konzulata dobili poslovne vize za ulazak u Evropu.

Mada Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije poriče bilo kakvu umešanost ili znanje o nezakonitim radnjama koje su vršili njegovi uposlenici, neki državni službenici u Rumuniji nisu sasvim uvereni u to. „Ne verujem da su sve naše vize zakonito izdate“, poverio nam se jedan policajac. „To je moglo da se dogodi jedino uz pomoć nekoga iz ambasade.“

Šukru se sada nalazi u pritvoru u Rumuniji, gde mu se sudi. Njegovi nekadašnji susedi u Ahenu su odahnuli, jer od zatvaranja kafane u njihovoj ulici više nema brzih automobila i uličnih tuča. „Najzad možemo da se naspavamo“, rekla je jedna žena u šezdesetim godinama. Ima ironije u tome što je ista žena nekada vodila malu krojačku radnju koja je isporučivala gardeorobu za toples plesačice u Šukruovoj kafani.

POMOĆ INSAJDERA: Kao što sam već rekao, nisam imao teškoća sa nabavljanjem i korišćenjem lažnih dokumenata. Ali u nekim slučajevima falsifikovanje dokumenata nije moguće bez pomoći rumunskih zvaničnika.

To predstavlja sve veći problem. U aprilu 2009. godine, na primer, rumunska policija je uhapsila nekoliko ljudi koji su se izgleda specijalizovali za falsifikovanje identiteta, i svi su nameravali da falsifikovane dokumente koriste za nezakonite radnje. Jedan od njih je bio državni službenik iz Temišvara, koji je optužen da je izdao 24 takva dokumenta.

Državni inspektorat za lične podatke, INEP, u Bukureštu saopštio je da su tokom prošle godine uhapšena samo dvojica državnih službenika zbog umešanosti u falsifikovanje dokumenata. Prvi je bio iz Temišvara. Drugi je bio načelnik odeljenja za izdavanje ličnih isprava u gradu Jaši, u istočnoj Rumuniji. Prema podacima Jedinice za borbu protiv korupcije rumunske policije, ovaj čovek je izdao nekoliko nezakonitih isprava koje su nosiocima omogućile da slobodno putuju u zemlje Evropske unije.

Osuđen je 2008. godine na tri meseca zatvora, nakon što je istraga dokazala njegovu umešanost u falsifikovanje isprava. Istraga je nastavljena, pa je u maju 2009. godine ponovo izveden pred sud zbog još devet sličnih slučajeva.

Prema rečima šefa INEP-a Anke Berbekariju, trgovina falsifikovanim rumunskim dokumentima počela je tek nakon što se Rumunija priključila Evropskoj uniji 2007. godine. „Rumunske isprave nisu često falsifikovane pre ulaska u EU jer nije bilo potražnje“, kaže ona.

Sada se u Rumuniji vodi debata o potrebi za izdavanjem novih ličnih karata. Takozvane „elektronske karte“ smatraju se težim za falsifikovanje, a već su u upotrebi u nekoliko država EU. Uvođenje takvih ličnih karata planira se u Nemačkoj za kraj 2010. Rumunija bi trebalo da ih uvede 2011.

U međuvremenu, rumunsku policiju muče i unutrašnji problemi. Prema saopštenju za štampu koje je u junu izdao Generalni inspektorat pogranične policije, IGPF, trenutno se 14 visokih službenika nalazi pod istragom zbog propusta u kontroli ilegalne migracije i prekograničnog kriminala.

Još 11 ih je disciplinski kažnjeno zbog neizvršavanja obaveza nakon što je IGPF otkrio „seriju prekršaja u vršenju dužnosti u borbi protiv ilegalne migracije i prekograničnog kriminala“.

Dok je lažni dokument krivotvorina koja samo liči na originalni dokument, falsifikat je zapravo zvanični dokument na kojem su neki podaci izmenjeni.

Oko 98 odsto falsifikata se pravi tako što se podaci ispisani na zvanično izdatom dokumentu brišu korišćenjem hemijskih sredstava, da bi se potom odštampala nova fotografija. INEP priznaje da dokumenti koji su falsifikovani uz pomoć insajdera mogu da budu veoma teški za detektovanje, što potvrđuje i pogranična policija. „U 99 odsto slučajeva, falsifikovani dokumenti ne mogu da se otkriju klasičnim metodama, golim okom, ultraljubičastom lampom ili drugim sredstvima koja stoje na raspolaganju pograničnoj policiji“, izjavio je policijski komesar Emil Torje, šef graničnog prelaza Borš.

REGION UZVRAĆA UDARAC: Švercovanje ljudi uz pomoć lažnih ili falsifikovanih dokumenata predstavlja samo deo širih pograničnih kriminalnih operacija u zemljama Balkana, kao što su šverc droge, oružja i cigareta.

Turski državljani koji žele da stignu do zapadnoevropskih zemalja najradije koriste „balkansku rutu“, zbog etničkog sastava zemalja kroz koje ruta prolazi. Pri tom računaju na podršku pripadnika turske etničke manjine koji žive širom regiona.

Rumunski mediji su prošle godine izvestili o hapšenju turskog dilera droge u Bukureštu koji je ostvarivao promet od četiri miliona evra godišnje. Kod njega su pronađeni falsifikovana rumunska lična karta, lažna bugarska lična karta, pasoš i vozačka dozvola koje su izdale bugarske vlasti i falsifikovana nemačka vozačka dozvola.

Pošto kriminalne mreže operišu u čitavom regionu, vlade su svesne da moraju da uspostave saradnju ako žele da stanu na put švercerima. Jedan od važnih koraka u ovom smeru bilo je osnivanje Inicijative za saradnju u jugoistočnoj Evropi, SECI, i povezanog Centra za borbu protiv pograničnog kriminala sa sedištem u Bukureštu.

SECI ima za cilj da obezbedi koordinaciju rada policijskih i carinskih službi u regionu u borbi protiv organizovanog kriminala. Sve najvažnije obaveštajne i antitrafiking jedinice iz Evrope i SAD imaju stalne predstavnike u SECI-ju, a Interpol i Svetska carinska organizacija su uputili svoje savetnike.

SECI intenzivno radi na sprečavanju šverca, ali ovaj zadatak je otežan zbog razvijenih veština i znanja kojima šverceri raspolažu. „Šverceri odlično poznaju nacionalne zakone država koje se nalaze na ‘balkanskoj ruti’“, objasnio je Kristijan Duta, zvaničnik SECI-ja. „Pri tom, ne postoji jedan centar iz koga se sve kontroliše, već poslove obavlja više manjih grupa.“

PRITISAK NA EU: Policija svakog dana u proseku uhvati šest turskih državljana koji ilegalno pokušavaju da pređu zapadnu granicu Rumunije. Policijski podaci pokazuju da polovina njih poseduje lažne ili falsifikovane isprave sa kojima pokušava da uđe u Mađarsku, prvu šengensku zemlju na putu prema Austriji ili Nemačkoj.

Da bi se borila sa ovom pojavom, Rumunija je početkom 2009. godine uvela sistem „profilisanja rizika“, koji treba da pomogne rad pogranične policije. Svi turski državljani koji imaju između 20 i 35 godina i nose nove pasoše sa rumunskim vizama izdatim na 10 i 15 dana podvrgavaju se posebnim proverama.

Baza podataka Rumunske imigracione službe pokazuje da mali broj onih koji se uklapaju u ovaj profil rizika zakonito napušta Rumuniju posle policijske provere.

Policijski komesar Petru Gezea, šef pogranične policije u mestu Negru Voda, blizu Bugarske, kaže da ilegalni migranti obično budu uhvaćeni na zapadnoj granici Rumunije na putu prema šengenskim državama EU, kada pokušaju da upotrebe lažne dokumente ili dok se kriju u vozilima. Većina njih ima vizu za Rumuniju, ali ne i za zemlje u zoni Šengena.

Nakon što se Bugarska priključila EU 2007, lokalno stanovništvo iz Dobriča, Varne i drugih mesta u Bugarskoj počelo je da koristi Negru Vodu kao pogodno mesto za šverc migranata u Rumuniju.

Prema podacima Rumunske pogranične policije, turski migranti koriste više metoda za ilegalan prelazak u Mađarsku. Pošto legalno uđu u Rumuniju, nabavljaju lažne dokumente, uglavnom rumunske i bugarske falsifikate, ili lažne šengenske vize.

Plaćaju između 1000 i 1500 evra za lažni rumunski identitet, zavisno od kvaliteta isprava i vrste dogovora koji se postigne između kriminalca i migranta.

Za ilegalni transport migranata na Zapad u kamionima koji prevoze lekove, voće, nameštaj, čaše ili povrće, cene su znatno više – od 4000 do 8000 evra po osobi.

Migranti koji pokušavaju da se dokopaju Zapada kažu da nije teško doći do rumunske vize. Samo Rumunski konzulat u Istanbulu izdao je prošle godine oko 11.000 turističkih i poslovnih viza. U Ministarstvu spoljnih poslova Rumunije tvrde da su sve vize zakonito izdate.

Ipak, rumunski zvaničnici priznaju da se Bukurešt suočava sa povećanim brojem ljudi koji pokušavaju da ilegalno uđu i izađu iz zemlje. Prošle godine je zabeležen porast broja ilegalnih imigranata za 67 odsto u odnosu na 2007.

U prva četiri meseca 2009. broj migranata koji ilegalno pokušavaju da izađu iz Rumunije, često skriveni u vozilima, bio je 45 odsto veći nego u istom periodu prošle godine.

Pogranična policija se sada suočava sa velikom reorganizacijom, u okviru priprema za ulazak u šengensku zonu 2011. i 2012. godine. Na stotine pograničnih policajaca biće prebačeno na nove lokacije. „Tampon zona“ na ilegalnoj ruti koju migranti koriste, što je nešengenska Rumunija do sada bila, konačno će nestati.

„Ne znam koja će institucija biti nadležna za nas, ali problem migracije će ostati“, predviđa Petru Gezea. „Pogranična policija će biti potrebna čak i ako se granice ukinu.“

Postoje indicije da će pravi imigranti, za razliku od lažnih, poput Murada Alina Erdogana, i dalje rizikovati život i plaćati ogromne svote da bi stigli do zapadne Evrope. Tranzitne zemlje kao što su Rumunija i Bugarska moraće da nastave tešku borbu sa razvijenim transnacionalnim švercerskim mrežama, koje će uvek nalaziti nove načine da zaobiđu nove sisteme kontrole granica.