Lepa Brena,
poslovna žena pevačica i majka, veoma je skeptična po pitanju novog gripa i sličnih:
„Čak i meksički, pačji, svinjski, ptičji ili guščji grip, kako god da se naziva sve ovo što nam se ovih dana dešava, po mom mišljenju je veštački stvoreno u laboratorijama, kako bi svaka država kupila vakcine, a ljudski život sve više se tretira kao bar-kod s rokom trajanja.“
Da li ima ekumenske sklonosti:
„Ja sam optimistična i smatram da će se jednog dana sve vere ujediniti jer čemu raznolikost ako se svi mole jednom bogu. Čemu nepodnošenje razlika, one postoje. Ako postoje crna, žuta i bela rasa, to niko ne može da promeni. Ljudi žive sa sve manje emocija, ali porodica se mora očuvati.“
(„Story“)
Emir Kusturica,
reditelj, govori o sebi:
„Iako nisam sklon ekscesnom ponašanju, nekada imam kratak fitilj, čija brzina sagorevanja zavisi od raspoloženja u kome se nalazim, ali i besmislenosti dešavanja i ljudi koji me okružuju. Dogodi se da ne mogu da obuzdam bes, ali to je posledica mog života koji je oduvek u vatri i svestan sam da će tako i ostati do kraja. Međutim, imam sreće da nikada nisam imao sudbinskih pozicija u kojima bih oštetio druge ljude. Ja se samo borim za svoju autonomiju i sve što izgovorim i što uradim je s tim u vezi.“
Eva Ras,
glumica i književnica, na pitanje kako se štiti od novog gripa, kaže:
„Bog me je uvek štitio i od svinja, očekujem da će i od gripa.“
Ko joj se više dopada, Obama ili Medvedev:
„Svi koji su poznavali mog pokojnog Rasa primetili su da Obama liči na njega. Rasa bi već i nežno prolećno sunce opalilo, pa bi put potamnela, a Obama je zbog toga što mu je majka belkinja malo svetliji od svoje rase. Tako sam u toku svog dugog života videla kako je Svemogući stvorio da budu slični jedan pravoslavni Srbin i jedan Afro-Amerikanac na dva kraja sveta.“
(„Story“)
Ljiljana Blagojević,
glumica, supruga Siniše Kovačeviće, govori o svojim počecima:
„Nisam ja puno razmišljala niti sam bila svesna da me ljudi doživljavaju kao lepoticu, tek mnogo kasnije sam to shvatila. Ja sam živela u nekom svom svetu i išla svojim putem. Kada je film bio aktuelan, Siniša je bio u vojsci. Svi su moju sliku držali na kasetama i niko mu nije verovao da sam mu ja devojka. Kada je izašao iz vojske, venčali smo se i ubedili ih da je tako. Danas se šetam pa razmišljam: bar će unuci moći da kažu da im baba nije bila za bacanje. Prija, lepo je kada znate da ste lepo izgledali, a još lepše je kada ste svesni da lepo starite.“
(„Ilustrovana politika“)
Momčilo Bajagić,
harizmatični frontmen „Bajage i instruktora“, priča:
„Svirali smo mnogo. Dešavalo se da godišnje imamo dvesta šezdeset koncerata. Na turneji po Sovjetskom Savezu bilo je nezaboravno. Imali smo po tri koncerta dnevno u jednom gradu. Kao u bioskopu, predstave su bile u 17, 19 i 21 sat. „Četiri dana zaredom nastupali smo tri puta dnevno u Kijevu, u hali pored stadiona Dinama, koja prima šest hiljada posetilaca. Dvorana je svaki put bila krcata. Gledalo nas je 72.000 ljudi za četiri dana. Pitali smo u čemu je fora. Onda su nam objasnili da su svi oni kupili karte šest meseci unapred ne znajući da li slušaju nas, gledaju cirkusku predstavu, ili hokejašku utakmicu. Tokom celog koncerta sve su morali da sede zbog rigoroznih bezbednosnih propisa. Samo su imali mogućnost da nam na kraju nastupa poklone cvet. To su i činili. Nismo znali šta ćemo sa tolikim cvećem, pa smo ga poklonili babuški koja ga je prodavala ispred hale.“
(„Gloria“)
Biljana Vilimon,
slikarka, postala je baka, priča o imenu svoje unuke:
„Da sam se ja pitala, verovatno bih izvodila kerefeke, ali sam zahvalna kćerki i njenom dečku što su odabrali ime koje mi se dopada. Celu trudnoću smo je zvali Dunja, jesen je vreme ovog mirisnog voća, a ime zvuči nekako milo, pa podseća na nekoga koga bi da štipaš i ljubiš. Ali ja ću nagovoriti da, kada odraste, uzme moje prezime. Baš lepo zvuči Dunja Vilimon. Volela bih da bude ekstravagantna na mene.“
(„Gloria“)
Filip Cepter,
„najbogatiji Srbin“, na pitanje da li se vređa kada ga zovu „kralj šerpi“, kaže:
„Moj prijatelj Majkl Smurfit mi je jednom rekao: ‘Milane, nema ničeg jednostavnijeg od pravljenja papira. Ja sam kralj papira, ti si kralj šerpi. Važno je biti kralj.’“
Da li želi nešto što sebi ne može da priušti:
„Moje želje i mogućnosti su u savršenom skladu: kupujem ono što mogu da kupim, i postižem ono što znam da mogu da postignem. Po prirodi nisam hedonista, nemam vremena za uživanje, kao ni za patnju i kajanje. Neko ume da uživa, moja supruga, recimo. Ona ume da stane, ona bi stala na dva miliona. Ja ne umem!“
Kakav odnos ima prema novcu:
„Virtuelan. U džepu nikad nemam novca. Baš danas me Madlena (supruga, prim. ur.) pita imam li nešto sitno. Kažem joj da imam 100 evra, a ona će: ‘Je li to onih 100 evra koje sam ti dala pre mesec dana?“
(„NIN“)
Iva Štrljić,
mlada i uspešna glumica, govori o poslu:
„U ovom poslu, ako previše razmišljate o tome šta je dobro a šta ne, mnogo ćete manje uraditi nego ako ste hrabri i posmatrate svoj zadatak iz ugla glumca i profesionalca. Mogla sam, tada, da kažem – kakav striptiz… da počnem da se femkam i da budem razmažena i da ne prihvatim. Kasnije, ispostavilo se, bilo je dobro što sam tako nešto prihvatila, jer je ta uloga bila proširena. Imala sam sreću. Odigrala sam jedan lik, lik koji ljudi pamte; jednu ambicioznu i ratobornu devojku koja nije imala drugi način da dođe do novca i završi fakultet, nego baš taj. Iz ugla jednog glumca to jeste neobičan zadatak i, naravno, postoje neprijatnosti kad počinjete da radite nešto što inače niste vi. Ali, sa druge strane, to je izazov jer pokazujete nešto što je suprotno vama.“
(„Dilema“)
Vesna Dedić,
TV novinarka, „odlazak u restoran sa prijateljicom i koleginicom Sanjom Marinković za nju je svojevrsna tradicija“:
„Kada se nas dve dogovorimo da odemo na ručak ili večeru, to je obično neki super restoran, gde znamo da ćemo uz razgovor uživati u hrani. Takođe volimo da preskočimo meni i obavezno pitamo konobara šta nam preporučuje. Iako vlada zabluda da Sanja jede malo, ona može da pojede koliko i ja. A kada smo u inostranstvu, ona uvek zna imena restorana gde se dobro jede.“
Savet br. 1
„Nikada nemojte da naručujete jelo koje ne možete graciozno da jedete. Zaboravite na piletinu ili ribu ako izlazite u restoran sa nekim koga zavodite. Izbegavajte i školjke, osim ako niste u vezi i već je prošla faza erotskog upoznavanja.“
Iskustvo br. 1
„Nikada sa muškarcem nisam dogovarala večeru koju ću ja da spremim, a da ga pre toga sa ‘kandidatom’ nisam izlazila po restoranima i saznala šta najviše voli da jede. Ako voli kolenicu, onda sam spremala kolenicu.“
Zaključak:
„Shvatila sam da muškarci, kada im je do nečega stalo, zaista rade srcem. S druge strane, m žene ponekad poslove obavljamo ofrlje.“
(„Gloria“)
Vranjske novine, 12. novembar 2009.
