Iako je serijal „Survajvor“ na TV Foksu završen, i dalje razmišljam o rezultatima preživljavanja. Priča može da počne kao u bajci – bili neki Srbi, Makedonci, Bosanci i Slovenci na pustom ostrvu na Filipinima dva meseca. Takmičili su se u različitim igrama, živeli na kuvanom pirinču i kokosovim orasima, a posle svakog nadmetanja jedan ili jedna bi napustili ostrvo. Bili su podeljeni u plemena (ali ne po nacionalnoj osnovi) koja su se u jednom trenutku ujedinila. To veliko Ujedinjenje plemena, bilo je praćeno Plemenskim savetima, izvesnim oblikom direktne demokratije gde su takmičari glasali o izbacivanju iz Plemena. Ovakav način odlučivanja nužno dovodi do stvaranja formalnih ili neformalnih klika, saveza i koalicija gde su se preživeli brodolomci interesno udruživali radi pobede. Sve ovo nabrajam ne bi li vam dočarao utisak bratstva i jedinstva koje je, kako smo učili, iskovano u najtežim trenucima Narodnooslobodilačke borbe. Kako to obično biva, prvo su ispali Makedonci, a na kraju od Bosanaca ostade momak po imenu Njegoš. U finalu su se našle dve devojke i jedan mladić. Posle svih onih bildera, plećatih macana, fitnes instruktora, specijalaca, na pustom ostrvu su ostali – marketing menadžerka iz Slovenije, montažerka iz Beograda, majka dvoje dece, i momčić od 19 godina – koji je na kraju i pobedio. Glasala je publika, a glasali su i sami finalisti koji su činili Veliko veće „Survajvora“. To mu dođe kao Predsedništvo SFRJ, sa rotirajućim predsednikom, odnosno sekretarom. Tu funkciju je obavljao glumac Andrija Milošević, svojski naložen na miltantni mačo fazon, a zamenik mu je bio Ivan Ivanović, keš taksista. Taj mačo fazon doterao je čak do tepanja – Plemenski savet je postao „plemenac„. Čoveče, baš im je falio jedan baki na pustom ostrvu, da cepa kokose u šuškavoj treši, da sparinguje onom nabildanom što se ložio da je „Spartanac“. Otkrili smo, napokon, ono što smo u suštini znali i ranije. U dobro vođenom programu, pokazuje se da je u kritičnim okolnostima neuporedivo važnije biti uporan, psihološki stabilan i izdržljiv, a to su na Balkanu – žene. Iako je pobednik jedva punoletni Aca, pokazuje se da je kao izbeglica iz ratom upaljene Bosne prošao hiljadu puta teži pakao od peščanog ostrva na Filipinima. Istina je da ovakav pristup realnosti, gde je čovek čoveku vuk, po surovosti ne zaostaje za realnom situacijom u Srbiji danas. Paradoks postaje još veći kada takmičari pokušavaju sebe i druge da ubede kako je njihovo manipulisanje „pošteno“ dok konkurenti „igraju prljavo“ njima „iza leđa“. Postoji čitav kvazietički kodeks kojim se opravdavaju vlastite mahinacije i savezi, dok su protivnici uvek igrali nepošteno i izneveravali dogovore. Ovakav tropski makijavelizam ima samo jedno opravdanje i motiv – nagradu od 100.000 evra, dok se u našoj politici koriste eufemizmi koji govore o „širem društvenom interesu“. Pobednik kviza je želeo da izbacuje slabije od sebe, tražio pomoć od boga da istraje, sve u želji da dokaže roditeljima kako je veliki. Verovali ili ne, ali i Ivica Dačić će imati priliku da se dokaže u epilogu „Survajvora“. Naime, pomislio sam šta bi pobednik mogao da promeni u svom životu kada dobije nagradu. Dragi moji čitaoci, bio sam iznenađen kada sam shvatio da je Supersrbin, čovek koji je preživeo na pustom ostrvu, na kraju naše bajke u kojoj je pobedio Makedonce, Slovence, Bosance, Sremca, Srbijance, izjavio da mu je životna želja da postane – policajac!!!
Eto, tako izgleda naš budući superpolicajac, borac za pravdu u Srbiji. Uglavnom je bio gladan, porodica mu je izbegla iz Bosne, veruje u boga i pravdu, malo se teže izražava, ali je bistar, promućuran i niko ne može da pogodi o čemu razmišlja. Njegova snaga leži u činjenici da su ga potcenili, da je gurao po svom i imao neverovatan nagon za preživljavanjem. Pitam se samo da li ćemo posle svakog rijaliti programa dobiti dnevnik, koji će napisati neko od takmičara/ukućana/farmera. Video sam da je jedan od dežurnih rijaliti učesnika našao super fazon za novi srpski književni žanr – „Sve tajne farme„. U „Survajveru“ je književna forma takođe davno izmišljena, od Gulivera do Robinzona. Bilo kako bilo, sudbina svih brodolomnika je da po povratku kući borba počinje iz početka.
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
