U ovom trenutku sigurno nije lako novosadskim policajcima koji slušaju izjave poput "Ja ih toliko volim da nisam mogao da odolim", niti beogradskim koji noći provode pregledajući filmove od kojih im se okreće stomak. Kako "Vreme" saznaje, očekuje se još skorih hapšenja, zbog pedofilije
Prošle nedelje Kikinđanin Laslo Budai (25), intelektualac, vrhunski elektrotehničar i dugogodišnji član folklornog društva, osuđen je na dve godine zatvora zbog posedovanja 262 video-snimka pornografije i seksualnog zlostavljanja dece u računaru; takođe prošle nedelje, zbog seksualnog iskorišćavanja dece, novosadska policija uhapsila je Ivana M. Š., nastavnika geografije koji predaje u dve osnovne škole; u ponedeljak su uhapšena još dva muškarca osumnjičena za iste radnje – taksista iz Novog Sada i novinar Radio Beograda u svojim mobilnim telefonima posedovali su dečiju pornografiju. Za razliku od nastavnika geografije, njih dvojica preferiraju devojčice.
Zajedničko za sve ove slučajeve je neverica i šok. Niko među osobama bliskim pomenutim muškarcima nije mogao ni da pretpostavi da je njihov dugogodišnji kolega ili prijatelj pedofil. Svi su oni bili okruženi decom, imali su vrlo blizak odnos sa njima, ali su prilično uspešno uspevali da sakriju taj deo svoje ličnosti.
ŠOK I NEVERICA: Nataša Đumić Vujanović, direktorka OŠ „Veljko Vlahović“;…
Ivan M. Š. u novosadskoj Osnovnoj školi „Veljko Vlahović“ predaje geografiju od 1985. godine. U ovu školu dolazi svega dva dana u nedelji i nema svoj kabinet. Škola je veoma mala – nekoliko kancelarija za nastavnike i osoblje (ukupno oko 30 zaposlenih) i još par učionica u jednom hodniku. Ovu školu pohađa ukupno oko 160 učenika koji žive u siromašnom naselju Šangaj u industrijskoj zoni Novog Sada, koje je izgrađeno kao privremeno i pretežno ga naseljava romska populacija. Kako je u tako malom prostoru uspevao da zlostavlja dečake – kako saznajemo, jedan od sedmorice za čije se zlostavljanje tereti je iz ove škole – nikome nije jasno. Direktorka škole Nataša Đumić Vujanović kaže da je znala samo to da je nastavnik geografije deci povremeno puštao filmove sa mobilnog telefona, ali nije znala da su pornografske sadržine, već je mislila da su blokbasteri. U razgovoru za „Vreme“ ona ponavlja isto: šok, zbunjenost.
OŠ „Jovan Dučić“;…
Ivan M. Š. je puštao učenicima pornografske filmove a onda ih je ljubio po vratu i stomaku, dodirivao ih, uvlačio ruku u pantalone, oralno zadovoljavao… Često se dešavalo da pozove nekog od učenika, na kog je u tom trenutku „imao pik“, da dođe u učionicu koja je u tom trenutku prazna. Zaključao bi vrata iznutra i počeo da „mazi“ dečaka.
No, pre svega toga pripremao je teren. Nenad Erdeljan, rukovodilac grupe za suzbijanje maloletničke delinkvencije u razgovoru za „Vreme“ objašnjava da je Ivan M. Š. bio omiljeni nastavnik: na njegovim časovima pljuštale su samo četvorke i petice, otkrivao je rešenja kontrolnih zadataka, kupovao čokolade i sitne poklončiće, ponekad je davao i novac. Vodio ih je na izlete i držao privatne časove, pa je zbog toga dobro poznavao i roditelje. S obzirom na to da je nastavnik već 25 godina, neretko se dešavalo da predaje i deci svojih učenika. Na taj način je pridobijao poverenje i jednih i drugih, rečju, svi su voleli Ivana M. Š.
Nenad Erdeljan, rukovodilac grupe za suzbijanje maloletničke delikvencije u SUP Novi Sad
Kako objašnjava Erdeljan, ucene su sledile tek nakon što bi počinio obljubu nad dečacima: „Ako kažeš nekome, ubiće nas obojicu.“
OTKRIVANJE: Nakon tribine o pravima dece održane u školi, jedan od sedam dečaka za čiju obljubu se Ivan M. Š. tereti, prišao je psihologu, učesniku tribine, i požalio se na nastavnika geografije. Psiholog je odmah obavestio sekretara škole, a ovaj direktorku, pa je slučaj konačno dospeo do policije. Kako je tada ispričao dečak, tokom dve nedelje sa nastavnikom je ostajao nasamo četiri puta. Pojedini roditelji tvrde da su i ranije postojale pritužbe na nastavnika, ali da škola nije reagovala.
Do srede, 12. maja ujutro, priča je već „procurila“ pa je i nastavnik slutio da se nešto dešava i verovatno saznao da je učenik petog razreda kojim je tada bio okupiran razgovarao sa policijom. Tog jutra Ivan M. Š. još je pokušavao da se brani i negira optužbe, ali je kasnije istog dana sve priznao, i to nekoliko puta – i policiji, i tužiocu i braniocu i sudiji. Tako je policija došla do ostalih šest dečaka čija će imena ući u optužnicu protiv Ivana M. Š. Međutim, kako saznajemo, Ivan M. Š. je tokom razgovora u policiji pomenuo još desetak imena dečaka koji zvanično nisu na spisku zlostavljanih.
Novosadska policija saznala je da je nastavnik nakon časova okupljao dečake i hvalio se kako je imao seksualne odnose sa koleginicom iz škole. Pažljivo je opisivao taj čin nadajući se da će pikantnim detaljima zagolicati maštu dvanaestogodišnjaka. U drugim slučajevima puštao im je sa mobilnog telefona porno-filmove.
U kući Ivana M. Š. pronađene su bukvalno gomile pornografskih snimaka koje je gledao na DVD plejeru. Kako nam je rekao Erdeljan, nastavnik je bio samac i živeo u kući koja je više nalikovala nekakvoj šupi, sa zemljanim podom. Kuća ni po čemu nije odgovarala njegovom socijalnom statusu – prostor je bio štrokav, hladan, a uslovi u kojima je živeo potpuno nehigijenski. Oni koji su ga poznavali kažu da je stalno vozio bicikl, i leti i zimi, da je alkoholičar, često viđen u kafanama. Umeo je da bude naprasit, ali i da se izvini zbog ispada.
REAKCIJA: Nebojša Jovanović, psiholog i psihoterapeut, objašnjava za „Vreme“ da je pedofilija često posledica zlostavljanja u detinjstvu. „Tu je prisutan mehanizam ‘okretanja u suprotno’, dete koje je trpelo od odraslog, jednog dana to isto radi drugoj deci“, navodi Jovanović. U pitanju je vid „samoizlečenja“ gde pedofil neprestano ponavlja ono što se odigralo u njegovom detinjstvu.
Skoro je nemoguće spolja prepoznati pedofila, što dokazuju i aktuelni slučajevi. Često su to visoko obrazovani ljudi, koji neretko imaju porodice i naizgled vode „sasvim normalan“ život. „Pedofilija ne znači nesposobnost prilagođavanja, već je u pitanju segment ličnosti koji funkcioniše izdvojeno“, dodaje Jovanović. Zato se tako često događa da ljudi iz okoline kažu da nisu primetili ni jedan jedini znak da je dotična osoba pedofil, uključujući i suprugu i decu koji ni u kom trenutku nisu sumnjali u oca.
Takođe, i deca obično vrlo dobro skrivaju da su zlostavljana, zbog čega slučajevi pedofilije mogu godinama da ostanu neotkriveni. Poznato je da im je u ovakvim situacijama mnogo lakše da se povere sasvim nepoznatoj osobi, kao što je to bio slučaj sa sasvim nepoznatim psihologom koji je samo nekoliko časova gostovao u Osnovnoj školi „Jovan Dučić“.
S jedne strane, deca se brinu da li će im roditelji uopšte poverovati, ali se ujedno plaše i njihove preterane reakcije. Nije retkost da, kada se deca osmele i priznaju roditeljima da su zlostavljani, otac ili majka pomisle da je u pitanju samo dečija potreba za privlačenjem pažnje. Takođe, u dečijim glavama prisutan je strah od reagovanja okoline, podstaknut pitanjem: „Da li sam nečim doprineo da pedofil izabere baš mene?“
Svaka nagla promena ponašanja koja potraje pokazatelj je da se nešto događa u dečijem životu. Jovanović ističe da otac i majka češće primećuju nestašnost i hiperaktivnost nego povlačenje deteta u sebe. „Kada je mirno, dete mnogo manje smeta, pa njegovi problemi ostanu neprimećeni.“
Tog jutra, kada je Ivan M. Š. ispričao sve policiji, u stanicu su pozvani i ostali dečaci i njihovi roditelji. Nebojša Karanović, opunomoćenik ovih sedam dečaka, kaže da roditelji, ali ni neki učenici, nisu ni pretpostavljali zašto su pozvani na razgovor. Jedan dečak je bio ubeđen da je to zato što se peo na prozor zgrade. „Roditelji su bili zapanjeni, a neki rezervisani, ili su imali odbrambeni stav“, rekao nam je Karanović, koji dodaje da u svojoj karijeri, iako je bio opunomoćenik u brojnim slučajevima zlostavljanja dece, nikada nije video nešto slično i sa tolikim brojem žrtava.
POSLEDICE: „Zlostavljana deca osećaju užasan stid i krivicu, iako nisu kriva. Misle da su manje vredna“, objašnjava psiholog Nebojša Jovanović dodajući da je baš zbog toga bitno da dete razgovara o onome što mu se dogodilo. „Dokle god dete to čuva kao tajnu, čini se da je odigralo neku ulogu u zlostavljanju. Najbitnije je da je dete svesno da u tome nema njegove krivice. U zavisnosti od toga, ono će se brže ili sporije oporavljati, što ne znači da će svakom detetu to ostaviti posledice na život. Ali, ukoliko dete ostane usamljeno, okupirano svojim sumnjama i tajnama, može ostati duboko oštećeno.“
Više nego cinično je da je o tim posledicama razmišljao i Ivan M. Š. koji je, kako saznajemo, na informativnom razgovoru ispričao da nikada nije prilazio „starijim“ dečacima iz sedmog ili osmog razreda, već samo petacima i šestacima. Smatrao je da na taj način može negativno da utiče na njihovu seksualnost i bojao se da im se „ne zgade devojke“ s obzirom da u tom uzrastu već imaju veze. Policajcima je govorio da će mu „upropastiti život“ i molio da ga puste sa ukorom i preventivnim razgovorom, a da čitava stvar ostane među njima.
EPILOG: Ivana M. Š. policija sumnjiči da je od 2008. godine do prošle nedelje obljubio sedam dečaka uzrasta od 11 do 14 godina. To je počinio zloupotrebom službenog položaja, a osim toga, tereti se i za prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju. Prema rečima portparolke Višeg suda u Novom Sadu Svetlane Tomić Jokić, doneto je rešenje za sprovođenje istrage i odluka o pritvoru u trajanju od 30 dana. Zakazana su saslušanja oštećenih u Centru za socijalni rad i ona će se odvijati narednih sedam dana.
U medijima su se čuli pozivi direktorkama obeju škola da podnesu ostavke. Dok se škola „Jovan Dučić“ na Petrovaradinu ne oglašava, u školi „Veljko Vlahović“ obelodanili su korake kojima će pokušati da prevaziđu ovu situaciju: sednice nastavničkog veća, saveta roditelja i školskog odbora, kao i organizovanje roditeljskih sastanaka svih razreda. Tim za zaštitu učenika od nasilja obaviće razgovore sa svim učenicima starijih razreda, a pojačaće kontrolu kako nastavnih tako i vannastavnih aktivnosti.
Policija je veoma sigurna da će se ovaj slučaj okončati na najbolji mogući način. Iako im se dešavalo da na sudu „padnu“ zbog povlačenja žrtava, i njihovog odbijanja da svedoče, ovog puta oslanjaju se na priznanje počinitelja. Neka procena je da bi od maksimalnih 12 godina zatvora mogao da dobije osam i da na slobodi bude za pet godina.
NASTAVAK: Kako stvari za sada stoje, ispostaviće se da ovo nije najstrašniji slučaj koji je u skorije vreme došao do javnosti. U ponedeljak 17. maja policija je objavila da je uhapsila J. S. (60), urednika u Radio Beogradu, i taksistu iz Novog Sada S. J. (61) zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo pedofilije, odnosno prikazivanja, pribavljanja i posedovanja pornografskog materijala i iskorišćavanja maloletnika za pornografiju.
U njihovim telefonima pronađen je video-materijal sa dečijom pornografijom kao i drugi pornografski sadržaj, a istraga je započela pošto je novosadska policija saznala da u telefonu taksiste ima video sadržaja koji uključuju devojčice. Dosadašnjom istragom je utvrđeno da je taksista putem SMS poruka stupao u kontakt sa maloletnim licima sa namerom da ih podvede radi vršenja obljube, saopštila je policija. Prva informacija koja se istog dana pojavila je da je taksista pribavljao video snimke i prodavao ih uredniku koji sve to negira. Iako je u izjavi za „Večernje novosti“ sin urednika tvrdio da nikada nije čuo za navodnog saučesnika svog oca, saznajemo da je policija u telefonu obojice osumnjičenih pronašla identičan pornografski materijal.
„Malo je reći da sam iznenađen, zapanjen sam optužbama, ne mogu da verujem, a dok se stvari ne dokažu i dok ne stignu čvrsti i neoborivi dokazi, neću ni poverovati. Znam ga tri decenije, od fakulteta, slavio sam s njim kada mu se rodio sin, osam godina ga viđam svakodnevno jer radimo zajedno. Nije bilo ni u jednom trenutku indicija te vrste“, rekao nam je Dušan Radulović, glavni i odgovorni urednik Radio Beograda.
Video-materijal pronađen u njihovim telefonima i računarima u utorak uveče, kada ovaj broj „Vremena“ odlazi u štampu, policija još pregleda. Sadržaj je izuzetno uznemirujuć, a policija pokušava da otkrije koliko snimaka je načinjeno u Srbiji i da identifikuje osobe na njima.
„MUP je otpočeo široku i sveobuhvatnu akciju koju vodimo zajedno sa našim međunarodnim partnerima u borbi protiv pedofilije i seksualnog zlostavljanja dece“, izjavio je u ponedeljak ministar policije Ivica Dačić.
U ovom trenutku sigurno nije lako ni novosadskoj policiji koja mora da sluša izjave poput „Ja ih toliko volim da nisam mogao da odolim“, niti beogradskoj koja noći provodi pregledajući filmove od kojih se običnim ljudima povraća. Kako saznajemo, ovo je tek početak hapšenja, a ovakvih priča tek ćemo se naslušati.
Mini intervju – Nebojša Jovanović, psihoterapeut: Pedofili se teško otkrivaju
„VREME„: Da li pedofili biraju profesiju zahvaljujući kojoj će biti okruženi decom?
NEBOJŠA JOVANOVIĆ: Ne mislim da su svi pedofili slične ličnosti. Neki su vrlo promišljeni, pa će organizovati svoj posao tako da budu bliže deci, a neki nemaju racionalnu nameru, nego ih to „uhvati“. Smatram da ih u školama ima jednako kao i na bilo kom drugom mestu. Ne bih rekao da je to tako česta pojava, barem ne u manifestnom obliku. Nemali broj njih se kontroliše iako imaju takve potrebe.
Da li test ličnosti može pokazati da je osoba sklona pedofiliji?
Smatram da zahvaljujući testu ličnosti stručnjaci ne mogu da ocene da li je neko pedofil. Da bi test ličnosti pokazao tako nešto, on mora da bude standardizovan. Znači, kad je recimo u pitanju psihoza, postoje grupe pitanja na koja psihotičari odgovaraju na određeni način. To bi značilo da bi u formiranju testa trebalo dati test velikoj grupi pedofila i velikoj grupi onih koji to nisu, pa onda upoređivati da li postoje karakteristični odgovori. To, koliko ja znam, do sad nije rađeno.
Postoji li onda način da se spreči zapošljavanje pedofila u blizini dece?
Ne postoji jednostavna preventiva. To bi podrazumevalo da ozbiljni dijagnostičari obave seriju intervjua sa svakim, recimo s profesorom, pa da se na osnovu biografije i razgovora utvrdi da li neko ima sklonosti ka pedofiliji, što je poprilično utopijski. Pedofili se vrlo dobro uklapaju u spoljni svet i njihovo socijalno funkcionisanje ničim nije ugroženo.
Pedofilija
Pedofilija je psihološki poremećaj odraslih ljudi ili adolescenata koji imaju seksualnu preferenciju prema deci pretpubertetskog uzrasta. Razlozi za nastanak poremećaja nisu poznati. Većina pedofila su muškarci, dok su slučajevi koji uključuju žene pedofile znatno ređi. Takođe, nije pronađen ni način lečenja, već se uglavnom radi na prevenciji otvorenog ispoljavanja – seksualnog zlostavljanja dece.
Naučnici prave podelu na isključive pedofile, koji seksualni nagon imaju samo prema deci, i na znatno brojnije, neisključive, koje privlače i odrasli. Brojne studije navode da pedofili često pokušavaju da steknu poverenje roditelja kako bi lakše prišli deci ili da pridobiju dečiju pažnju i odanost, dok drugi jednostavno prete žrtvama da ih ne prijave.
Nekoliko naučnih istraživanja s početka XXI veka pokazala su da se kod pedofila često uočavaju različite promene u moždanoj strukturi. Osim toga, suprotno onome što zapažamo na aktuelnim primerima u Srbiji, većina pedofila prema ovim istraživanjima ostvaruje lošije rezultate na testovima pamćenja, imaju niži koeficijent inteligencije, slabiju fizičku razvijenost i neretko su u detinjstvu doživljavali povrede glave.
Studija „Krug seksualnog zlostavljanja dece: kako žrtva postaje počinilac“, koja je 2001. godine objavljena u „Britanskom žurnalu psihijatrije“, pokazala je da je polovina očeva i očuha koji su zlostavljali decu izvan svoje porodice takođe zlostavljala i sopstvenu decu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Intervju: Tanja Ćirković Veličković, profesorka Hemijskog fakulteta i članica SANU
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!