U Moskvi obično dnevno umire od 360 do 380 ljudi, a ovog vrelog leta umiralo je oko 700. „Osećam se veoma loše“, kaže Nikolaj Žukov, 54-godišnji astmatičar, „ne možemo da otvorimo prozor zbog dima, a ne možemo da ostanemo u kući zbog vreline.“ Ima neke asocijacije na 12. septembar 1812, kada je Moskva gorela pod Napoleonom, mada nije tako dramatično. Ipak, Moskva izgleda apokaliptično: crkva Vasilija Blaženog se ne vidi sa sredine Crvenog trga. Ljudi na ulicama hodaju pod maskama. Velika potražnja za medicinskim maskama primorala je gradske apoteke da ograniče prodaju – u jedne ruke ne više od deset komada. Neki Moskovljani reaguju s apokaliptičkim pesimizmom. „Ja mislim da je ovo kraj sveta“, izjavljuje Vera Savinova, 52-godišnja službenica jedne zubne klinike.
Nedeljnik „Vremja“ piše da je povećan broj dijagnoza povezanih s oboljenjima disajnih organa, da su u gradskim bolnicama otkazane sve planirane operacije, a da lekari operišu samo u ekstremno hitnim slučajevima. U operacionim salama temperatura vazduha ne spušta se ispod 30 stepeni Celzijusovih.
U nekoliko gradskih rejona bilo je i 40 stepeni C (prosečna letnja temperatura u Moskvi je inače 24 stepena). Moskovske vlasti su otvorile 123 klimatizovana „antismog“ centra u javnim zgradama i bolnicama, za one koji su doživeli toplotni udar ili ih jako guši zagađeni vazduh. Moskovski aerodromi otkazali su preko vikenda oko 90 letova. Zbog slabe vidljivosti čak ni hitna pomoć nije mogla da koristi avione i helikoptere.
Kako piše dnevnik „Izvestija“, mnogi Moskovljani su krenuli u Piter, da bi se spasli od dima. U nedelju, 8. avgusta uveče, gar je počeo da pada i po Nevskom prospektu. I severna prestonica, u koju je bio premešten i meč fudbalske reprezentacije zakazan za 11. avgust u Moskvi, zahvaćena je dimom koji je došao s juga, iz centralne Rusije, ali se on na sreću razišao.
Po podacima NASA od 4. avgusta, oblak dima rastegnuo se na oko 3000 km od istoka na zapad Rusije, što je približno rastojanju od San Franciska do Čikaga. Po podacima AIRS-a, koncentracija ugljen-dioksida prostire se na visinama od 2 do 10 km, a znatna količina ugljen-monoksida nalazi se nad zapadnom i centralnom Rusijom na visini od oko 5,5 kilometara. Zagađenje na takvim visinama može da se prenese na velika rastojanja.
Kada je dim 14. jula počeo da ispunjava Moskvu, zagađenje vazduha prelazilo je normative jedan ili dva sata dnevno, a sada se visoki nivo zagađenja vazduha održava 24 časa dnevno. U raznim rejonima u Moskvi zagađenje prelazi dopustive norme 3–10 puta, a u subotu 7. avgusta koncentracija ugljen-dioksida u vazduhu ponegde je bila veća i 6,5 puta od norme.
Kako je saopštio premijer Putin, od početka leta u Rusiji je lokalizovano 21.692 požara. Samo 1. avgusta, po saopštenju Ministarstva za vanredne situacije, bilo je registrovano 320 novih žarišta prirodnih požara, od kojih je ugašeno samo 210. U subotu, sateliti NASA „Tera“ i „Akva“ registrovali su na teritoriji Rusije 564 žarišta.
Količina ugljenih oksida, kako je saopštila NASA, 1. avgusta 2010, u atmosferi nad Rusijom, premašila je 15 miliona tona i približila se rekordnim rezultatima iz 2002, kada je bilo dosta tresetnih požara. Moskovski servis za ekološki monitoring „Mosekomonitoring“ saopštava da se zasićenost atmosfere dimom povećava upravo zbog požara u tresetištima u Podmoskovlju, koje je teško gasiti.
GAŠENJE TRESETA: „Nedeljna izvestija“ piše da polivanje vodom ne suzbija tresetne požare zato što voda ne prolazi kroz čvrsti sloj treseta u kome ima mnogo bitumena. Uz to, sloj vode nad žarištem često ne može da pomogne, pošto tera požar u dubinu, gde on čeka živ mesecima.
Tehnologiju gašenja tresetnih požara razradio je inače još 80-ih godina prošlog veka Vladimir Sretenski, docent Permskog univerziteta, šumar iz Perma, jedan od osnivača Partije zelenih Permskog kraja i poeta. Patent mu je izdat 1990.
Treset gori na temperaturi od 600 stepeni Celzijusovih, a svega 20 centimetara od ivice požara temperatura nezapaljenog treseta je mnogo niža. Mehaničkim mešanjem može se spustiti temperatura do potpunog gašenja. To se radi buldožerima, koji se kreću spiralno oko žarišta.
Vladimir Sretenski bio je iznenađen kada su mu se obratili novinari dnevnika „Izvestija“: „Znam da su svuda požari, ali ne razumem zašto me zovete, moj metod nikome ne treba. Da, ja sam gasio požare u permskim ‘ljeshozima’ 80-ih godina, poslednji put u šumskom kvartalu N 2 Permskog seoskog ljeshoza 2003. Pre toga išao sam 2002. u podmoskovsku Šaturu, predložio im svoje usluge tokom požara, no otuda me je za 24 časa prognao pukovnik Ministarstva za vanredne situacije. A treset su tada ugasili, zamislite, tek u zimu…“
ATOMSKI CENTAR: Spasioci su se borili sa šumskim požarima i u okolini grada Sarova, gde se nalazi Federalni atomski centar. Ljudi gase požar neposredno, bez mnogo tehnike, ako se ne računa jedan helikopter Mi-8, koji ne može da priđe požaru. Zbog glasina o pretećem nuklearnom zagađenju neke diplomate su napustile Moskvu.
I grad Toljati je bio pritisnut tepihom gustog dima od požara koji su praktično došli do ivice grada. Vatrogasci su evakuisali više od 2000 osoba, uglavnom decu iz odmarališta, sanatorijuma i turističkih centara, raspoređenih u zelenoj zoni između Autozavodskog i Centralnog rejona grada.
U Mordoviji, Tatarstanu, Belgoradskoj, Vladimirskoj, Voronješkoj, Ivanovskoj, Kirovskoj, Moskovskoj, Rjazanskoj, Tulskoj, Uljanovskoj oblasti uveden je režim obaveznog rada. Vlasti u regionu centralne Mordovije evakuišu dve zatvorske kolonije locirane u šumskim područjima zahvaćenim požarom.
Jara, koja je u moskovskoj oblasti najveća u poslednjih 130 godina, izazvala je ne samo požare već i veći privredni poremećaj. Premijer Vladimir Putin je u prošli četvrtak 5. avgusta zabranio izvoz žitarica pošto su milioni hektara pod pšenicom i ječmom desetkovani ozbiljnom sušom, što je uticalo na povećanje cena širom sveta, a u SAD je na najvišem nivou u poslednje dve godine.
Po zvaničnoj statistici, u Rusiji izgori do dva miliona hektara šume godišnje, a po nezvaničnoj – do šest miliona. Razlika u podacima dolazi otuda što se približno trećina ruskih šuma zvanično nalazi van zone odbrane od požara, i u toj zoni se ne provode nikakve protivpožarne mere, niti ima ikakvih podataka o požarima.
ZABORAVLJENE ŠUME: Kako piše „Nezavisimaja gazeta“, ekolozi upozoravaju da je sadašnja požarna katastrofa posledica ne samo nenormalne vrućine. Ekolog Aleksej Jablokov je izjavio u ponedeljak da je krivica države u ovim masovnim požarima neosporna.
Antipožarni nadzor u Rusiji obavlja oko 12.000 ljudi, što se pokazalo nedovoljnim, a po procenama ekologa katastrofa bi bila 5–10 puta manja da je angažovano oko 20.000 nadzornika. Ovaj list piše da nikada u istoriji Rusije za odbranu šuma nije trošeno tako malo novca.
Po rezultatima Grinpisa u 2010. na borbu s požarima na jedan hektar šume u Ruskoj Federaciji trošeno je 0,033 dolara, dok u SAD na protivpožarnu zaštitu jednog hektara šume odlazi 4,2 dolara. Za održavanje šuma u Rusiji se troši 0,55 dolara po hektaru, što je manje nego i u Belorusiji (7,45 dolara) i u Kazahstanu (1,05 dolara).
Rusko ministarstvo za vanredne situacije zasad ne govori o neophodnosti osnivanja službe za suzbijanje šumskih požara, dok ruska štampa podseća da je još 1798. Pavle I ustanovio Šumski departman, a Aleksandar I 1802. naredio da vojska obavlja šumsku stražu…
Po izjavi Sergeja Šojgua ruska Federalna požarna služba ima 220.000 ljudi, od čega 51.000 radi svakodnevno po smenama, a oko 100.000 je u stanju pripravnosti. To ministarstvo inače tvrdi da je u poslednjih pet godina smanjen broj požara za 18 odsto, a sada traži osavremenjavanje tehnike, pre svega pojačavanje avijacije i savremene spasilačke tehnologije. Traži se da avioni Il-76, Be-200 ČS i helikopteri Mi-26, Mi-171, Ka-32 budu snabdeveni medicinskim modulima i drugom opremom. Sve to treba da prati kadrovsko osposobljavanje.
TETKA NJURA: Požari u šumama i tresetištima u mnogim regionima centralne Rusije umnožili su se još početkom jula. Za rusku javnost situacija je postala očigledno vanredna kada je u prošli četvrtak u Nižegorodskoj oblasti za samo 40 minuta, kraće nego što traje jedno fudbalsko poluvreme, izgorela 341 kuća u selu Verhnjaja Vereja. Premijer Putin je bio na licu mesta i obećao da će selo biti obnovljeno, čak i da će im uvesti gas. Jedna žena je zakukala: „Ovo mesto je prokleto, ne treba da živimo ovde.“
Nije samo do usuda. Moskovski „Tajms“ citira Konstantina Belova, 64-godišnjaka koji je tamo donedavno renovirao kuću svojih pokojnih roditelja. On je prvu rundu telefonskih poziva vatrogascima uputio 12. juna, kad je osetio miris dima. Ovi se prvo nisu javljali, a onda su mu rekli da miris dima dolazi iz jednog sela koje je već izgorelo, a da njima ne preti nikakva opasnost.
Posle su meštani sela Verhnjaja Vereja, dva puta u toku jedne nedelje, evakuisani u škole broj 4 i 8 u mestu Viksa. Tamo-nazad, tamo-nazad. Bili su dezorijentisani.
Konstantin želi da tu i ostane, uprkos tome što je njegova 75-godišnja tetka Njura stradala u požaru nekoliko kuća dalje. Dok je Konstantin tovario šta može u svoju sivu „volgu“ i dok su ostali bežali, ko automobilima, ko kako zna i ume, tetka Njura je nastavljala da sipa vodu na grede u plamenu. Sve oko nje je gorelo i raspadalo se.
Tražili su je nedelju dana, nadajući se da luta negde po okolini.
Policajci su našli ostatke njene butne kosti, stavili ih u jedan koverat i odneli na forenzičku ekspertizu.