Ambasador Japana u penziji i počasni građanin Beograda
Osnovni podaci: Tadaši Nagai je rođen u Tokiju, pre 67 godina. Još od sedmog razreda osnovne škole bavi se muzikom. Kao mali mislio je da će biti učitelj, a ne diplomata. „Detinjstvo pamtim po velikoj nemaštini i tradicionalnom pravljenju moči kolačića od glaziranog pirinča, uoči Nove godine. Otac je insistirao da nas troje, moj mlađi brat, sestra i ja, sami pravimo moči. Obično su to bila dva velika, okrugla kolača u obliku punog meseca, jer se veruje da to donosi sreću.“ Diplomirao je društvene nauke na Međunarodnom hrišćanskom univerzitetu u Tokiju, 1968, a zatim je tri godine studirao i na univerzitetima u Beogradu i Zagrebu, tako da dobro govori srpski jezik. Vrstan je poznavalac ekonomskih sistema nekadašnjih socijalističkih zemalja.
Diplomatska karijera: U Beogradu je proveo 16 godina radeći na raznim diplomatskim funkcijama: ataše, sekretar i zamenik šefa misije. Ambasador Japana u Srbiji bio je od 2005. do oktobra 2009. godine. Vojislav Koštunica, tadašnji predsednik SRJ, u januaru 2002. godine odlikovao je Nagaija Ordenom jugoslovenske zvezde drugog stepena zbog „dugogodišnjeg zalaganja na unapređivanju prijateljskih odnosa između Japana i Jugoslavije“. Za proteklih deset godina, Vlada Japana Srbiji je dala oko 200 miliona evra materijalne pomoći, uključujući i otpis duga od 84 miliona evra. Vrednost donacija koje je Beograd dobio iznosi više od 30 miliona evra.
Ambasador Nagai je već skoro dve godine penzioner. Živi u San Francisku. Od Beograda se oprostio u decembru 2008. koncertom u Beogradskoj filharmoniji.
Hobi: Odličan je flautista. Hobi mu je i fotografija, u Beogradu je imao izložbe. Voli da igra golf.
Kuvar: Njegova ekselencija osim što voli da uživa u jagnjećoj kapami, odlično i kuva, a posebno zadovoljstvo mu je da uz obed sluša klasičnu muziku. „Jedan prijatelj vodio me je u kafanu ‘Proleće’. Tamo sam jeo škembiće, i dopala su mi se ta crevca, moram priznati. Kad sam bio mlađi, mogao sam da pojedem celu porciju mešanog mesa, a sada volim malo i dobro, recimo, jagnjeću kapamu. Počeo sam da kuvam u vreme kada u Beogradu nije postojao nijedan japanski restoran i kada smo za svežu ribu, dimljeni losos i neke začine išli u Beč. S obzirom na to da mi je nedostajala hrana kakvu sam jeo u detinjstvu, sâm sam pravio tonkacu. Umem da napravim i omlet na japanski način, ali radije vreme trošim na neke ozbiljnije stvari.“
Beogradski dani: „Imao sam sreće da radim u Srbiji u pravo vreme i siguran sam da bi se slično meni ponašao i bilo koji drugi ambasador iz Japana. U Beograd sam prvi put došao pre 42 godine, imao sam četiri mandata, a za to vreme na ovim prostorima puno toga se desilo. Sećam se da je naša ambasada bila otvorena i za vreme bombardovanja 1999. godine.“
Srbi i Japanci: „Za razliku od Japanaca, Srbi su samouvereni. Jedina osobina koju kod vas ne razumem jeste da na svaki sastanak kasnite pola sata.“
Počasni građanin Beograda: Bivšem ambasadoru Japana u Srbiji Tadašiju Nagaiju svečano je uručeno priznanje „Počasni građanin Beograda“ u petak 20. avgusta 2010. Ovo priznanje za 56 godina dobile su 23 ličnosti. Na svečanost dodele priznanja došao je direktno iz bolnice. „Veoma sam uzbuđen, ovoliku čast nisam očekivao. Izuzetno priznanje za mene, nadam se da ćemo i u narednom periodu nastaviti ovu, odličnu saradnju Srbije i Japana.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
