„TREBAJU NAM PRIJATELJI I SAVEZNICI“: Ratko Mladić
Tokom proleća i leta 1992. Mladić je imao pune ruke posla: valjalo je ustrojiti srpsku vojsku u Bosni i zacrtati granice nove države, koja je po Kradžićevom mišljenju trebalo da se prostire na oko dve trećine teritorije BiH. Problem je bio, kako Karadžić primećuje na jednom sastanku, što se unutar tih granica nalazilo mnogo Muslimana. Situacija se i politički iskomplikovala, ubrzanom transformacijom krnje SFRJ u Saveznu Republiku Jugoslaviju
Šestog maja 1992, General Mandarić informiše Mladića da dva funkcionera Karadžićeve Srpske demokratske stranke – Đukanović i Deronjić – sprovode teror u Bratuncu i okolini. „Kolju sve što je muslimansko, u dva odreda Teritorijalne odbrane doveli su iz Vukovara koljače“, referiše Mandarić. „Uopšte vojsku ne slušaju… U selu Rače kod Milića pobili su sve što su mogli, nađeno je devet mladih Muslimana bez glave.“ Mladić beleži Mandarićev predlog da se od Karadžića zatraži da „pošalje nekog da ih smiri.“ Dan kasnije, Karadžić na sastanku sa Mladićem i grupom generala izjavljuje: „Na pragu smo našeg vekovnog sna da stvorimo državu bez mnogo unutrašnjih neprijatelja“, dok Karadžićev bliski saradnik Velibor Ostojić ponosno raportira: „Sada u Bratunačkoj opštini više nema Muslimana, grad je potpuno slobodan.“
U međuvremenu, u vojsci su se desile velike kadrovske promene: Miloševićevom odlukom penzionisano je oko četrdeset generala, uključujući dotadašnjeg načelnika Generalštaba Blagoja Adžića i generala Kukanjca, načelnika 2. vojne oblasti i formalnog Mladićevog pretpostavljenog. Ogorčeni Kukanjac na oproštajnom sastanku sa Mladićem ovako opisuje političku situaciju: „Ovo Predsedništvo SFRJ je izdajničko, u najkritičnijem trenutku za srpski narod obračunavaju se sa generalima.“ Kukanjac nema bolje mišljenje ni o Karadžiću i njegovoj stranci: „To rukovodstvo SDS uopšte ne shvata šta se može dogoditi. Glavno im je crtanje karata koje posle svi pripišavaju. Svi bi hteli drugi da osvoji, a oni posle sebi da pripišu. Nemaju nikakvu organizaciju, niko nikoga ne sluša. Suština njihove organizacije je da svako drži svoj prag i da što više opljačka… Koljević previše landara po svetu, Plavšićka je u Sarajevu… Starešine su traumirane, a SDS na Palama spavaju do 8-9 sati.“ Mladić ovo ne komentariše, ali istog dana, pripremajući se za sastanak sa Karadžićevom vladom, zapisuje svoje misli:
„Imamo dva puta:
1. boriti se i opstati;
2. biti pasivan, neorganizovan i ne boriti se -> nestati.
…
Ceo članak i izvode iz Mladićevog dnevnika (2. deo) možete pročitati u novom broju nedeljnika Vreme koji je u prodaji od 28. oktobra 2010. Pretplatnici na internet izdanje tekst mogu pročitati klikom na ovaj link.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
