Džerimandering

Malo-malo, pa se obnovi priča o promeni ovog izbornog sistema za koji izgibosmo na Vidovdanskom saboru 1992, dok je Beograd lizao sladoled. Poslednji predlog koji se čuje odnosi se na neki korigovani proporcionalni sistem, zovu ga većinsko-proporcionalni, po kome bi građanin glasao za poslanika poimenično, a samim tim i za stranku, pa bi time obavezivao stranačko vođstvo da mandat da kandidatima sa najviše glasova – da bi ovi posle bili nezavisni od stranačkih centrala i mogli sami da trguju mandatima koje im je narod dao. Kako će to sprovesti? Zamislite babu u Batočini kako pokušava da pronađe svog favorita na 20 lista sa po 250 imena, to jest među 5000 kandidata! Iz CeSID-a zato dolazi predlog da Srbija pri brojanju glasova ostane jedna izborna jedinica, a da se za potrebe glasanja tehnički podeli na onoliko izbornih jedinica koliko ima poslanika, a da partije na svakoj istaknu po jednog kandidata, da bi birači znali za koga glasaju.

Ko će crtati te izborne jedinice nije nevažno, jer iza ćoška vreba naša današnja reč, džerimandering.

Ta reč, koja kod nas dolazi s višestranačjem, označava staru izbornu manipulaciju kojom se granice izbornih okruga uspostavljaju tako da što više „naših“ birača uđe u istu izbornu jedinicu, a da se „njihovi“ glasovi rasprše i obezvrede.

Izraz džerimandering je, inače, nastao spajanjem prezimena guvernera Masačusetsa Elbridža Džerija (Elbridge Gerry) i reči „salamander“ (daždevnjak). Upotrebljen je uz jednu političku karikaturu u „Bostonskoj gazeti“ 26. marta 1812, koja je ilustrovala nepravilan, zmajoliki, oblik izbornog okruga Eseks u Masačusetsu, formiranog 1812. na osnovu zakona koji je potpisao taj Džeri da bi dao prednost svojima. Manipulacija koju žigoše ta karikatura održala se do današnjih dana. Nedavno je primenjena baš i u Nemačkoj, čiji se kombinovani proporcionalni izborni sistem ovde uzima za uzorni model. Tamo je posle redizajniranja izbornih okruga 2000, tadašnja vladajuća Socijaldemokratska partija bila optuživana da je primenila džerimandering da bi marginalizovala Partiju demokratskog socijalizma, tako što je kombinovala tradicionalna uporišta PDS-a u istočnom Berlinu s kvartovima zapadnog Berlina u kojima PDS ima limitirani uticaj.