Sačekuša za prebega

Za Aleksandra Vavića (24) tvrde da je jedan od vođa grupe „Alkatraz“, koja važi za nejekstremniju među svim Grobarima, navijačima Partizana. Njega je ustrelilo u karlicu, kako su beogradski mediji javili, proteklog vikenda negde oko Pete beogradske gimnazije u rano jutro.

U pucnjavi u kojoj je učestvovao nepoznat broj osoba, ispaljeno je dosta džebane i izgleda kao da je neko bio spremio sačekušu za osobu koja slovi za jednog od najvažnijih ljudi na Jugu Partizanovog stadiona.

Izvori iz policije nisu imali objašnjenje za ono što se dogodilo na Tašmajdanu: pretpostavlja se da je reč o obračunu zbog nekog ranijeg posla, da se radi o drogi, da je Vaviću neki drugi „gang“ pripretio. Tako se navijački vođa našao na stranici na kojoj se govori o notornim kriminalcima i teško je posle takvih situacija izmeniti utisak da ti ljudi koji „komanduju“ navijanjem na važnim utakmicama srpskih najvećih klubova nisu deo nekih organizovanih kriminalnih grupa. Za njega se još tvrdi da je važan u sistemu preprodaje droge, da se surovo obračunava sa svojim neprijateljima i da je nekada bio član Zvezdinih navijačkih grupa.

Sumnja se da je 2005. godine učestvovao u ranjavanju Dražena Dragaša, jednog od Zvezdinih navijačkih vođa, i da je od tog trenutka „prešao“ u „Alkatraz“. Neki izvori govore da je Vavić najpoznatiji prebeg, dok drugi navode da nikada nije bio važan na Severu.

DEBELI DOSIJEI: O delovanju Vavića i njegovih pajtaša iz „Alkatraz“ zna se od ranije. Grupa je „osnovana“ krajem osamdesetih godina prošlog veka i za poslednjih dvadeset godina izrasla je u vodeću među raznim navijačkim grupama koje svoja obeležja kače na tribine Partizanovog stadiona. „Alkatraz“, po nekada čuvenom zatvoru u blizini San Franciska u SAD, jeste grupa koja se ponosi time da nikada nije izgubila ni jedno svoje obeležje i da je sačinjavaju najžešći momci. Pretpostavlja se da „srce grupe“ čini trideset momaka a da ih ukupno ima oko šezdesetak.

Svi koji su gledali poslednjih godina utakmice Partizana mogli su da vide veliku njihovu zastavu na centralnom mestu, a njihove lidere na glavnoj poziciji na tribini sa koje se „vodi“ navijanje. Pored Vavića, na „šipki“ su bili Kimi Radosavljević, osuđen zbog pretnji upućenih Brankici Stanković, autorki Insajdera, i Đorđe Prelić, prvooptuženi i osuđeni za učešće u ubistvu navijača francuskog Tuluza Brisa Tatona u jesen 2009. godine.

Ako su vam vođe osuđene zbog kriminala ili ranjene u okolnostima koje govore da se radi o obračunu među kriminalcima, teško je ne poverovati da je čitava grupa na neki način upletena u kriminalne radnje. „Alkatraz“ je između ostalih bio pomenut u zahtevu nekadašnjeg VD republičkog tužioca Slobodana Radulovića za zabranu većine poznatih navijačkih grupa.

Uz Vavića i ostale ide isti opis: deo su veće kriminalne grupe koja se bavi distribucijom droge; početnike u poslu regrutuju na tribini; svi imaju „debele“ dosijea u policiji i nemaju presude za dela za koja su okrivljeni; bili su dobri drugari sa igračima i upravama klubova; imaju „svoja mesta“ u gradu gde se sastaju da bi završili poslove; navijači drugih klubova su im neprijatelji samo na tribini, u poslu ne postoje klupske boje; slede u najvećoj meri političku agendu Srpske radikalne stranke; pomerili su Partizan iz lokalno beogradskog na svesrpski nivo; glavne navijačke grupe, kao što je „Alkatraz“, bitno utiču na način upravljanja klubom.

Ovo poslednje se najbolje videlo kada su se Grobari bili pobunili protiv nekadašnjeg prvog čoveka Partizana Žarka Zečevića koji im je obustavio plaćanja, odnosno, istisnuo ih raspodele klupskog novca. Ogorčeni zbog toga, predvođeni vođama „Alkatraz“, Grobari su dve godine istrajavali dok se Zečević nije povukao. Kada su se vratili na tribinu stvari su krenule na bolje jer se to pokopilo sa vezanim titulama fudbalskog kluba i sa apsolutnom dominacijom Partizanove košarkaške sekcije.

Svi uspesi košarkaša bili su podeljeni sa navijačima koji su bili presudan faktor u svim važnim pobedama stvarajući uvek atmosferu na ivici regularne. Ta ekipa koja je trošila glas i dlanove na tribini nije nikad bila spremna da to radi besplatno. Zato uz grupe kao što je „Alkatraz“ ide da u „produžena ruka mafije“. Pored toga, ono što svi znaju jeste da je „Alkatraz“, na primer, bio „zadužen“ za distribuciju karata: za neke utakmice KK Partizan oni su preprodavali karte „svojima“ po drastično višoj ceni, ali su zato ove sezone u Ligi Šampiona uz dogovor sa klubom sprečili preprodaju karata.

SPORT I MAFIJA: Da li ovaj događaj kod Pete gimnazije u Beogradu ima neko „dublje“ značenje, može se posmatrati samo u kontekstu sveukupnih dešavanja u ovoj „oblasti“. Od trenutka kada je preminuo pretučeni Taton, država je deklarativno krenula u obračun sa ekstremnim navijačkim grupama kao što je „Alkatraz“. Pre toga su optuženi „fudbalski funkcioneri“ tipa Terzić, Džajić, ali niko nije siguran da iza toga postoji zaista želja da se zaparložena oblast sporta ponovo kultiviše. Pored toga, dugonajavljivani Zakon o sportu trebalo bi da se ovaploti ovog proleća, ali je pitanje da li će sport biti odvojen od organizovanog kriminala koji se pojavljuje kroz veze sa navijačima i sa upravama.

Neformalne grupe, ujedinjene oko zastave, imena i interesa vođa, služe kao regrutni centar za razne poslove. Istinska zaljubljenost klinaca u klub koristi se da se uvuku u kriminalne poslove jer to grupa od njih zahteva. Slučaj Taton je pokazao da upravo oni, na kraju završe na robiji, dok „istaknute vodje“ žive u nekim „štekovima“ u Švajcarskoj ili Holandiji. Ako nisu i ovde, kao što je prošle godine bio slučaj sa Radosavljevićem.

„Pravosudni organi“ i uprave klubova bi mogli za početak da nas razuvere u sumnji da zaista žele da počiste sport od kriminala tako što će osvojiti tribine na kojima gazduju najekstremniji i vratiti ih civilima. Možda nemaju dokaze da ih osude, ali mogu da im zabrane da budu na tribini. Niko ne očekuje da se navijačke grupe zovu po cveću, ali je preko svake mere da sport bude i dalje povezivan sa organizovanim kriminalom. Naročito ako je tako važan za državne stvari. U ambasadorskom smislu, naravno.