Percepcija filma Kraljev govor, najboljeg ovogodišnjeg filma prema mišljenju Američke filmske akademije, varira od „dosadan“ i „televizijski“ do „za matorce“. Film je preozbiljan za mlade ljude koji ne vide ništa Oskara vredno u istorijskoj činjenici da je jedan prestolonaslednik, budući kralj Velike Britanije Džordž VI (u tumačenju Kolina Firta), bio nem pred svojim narodom u najtežim mogućim okolnostima – kralj Edvard VIII abdicirao je zbog ljubavi prema Amerikanki Volis Simpson, a Hitler divlja po Evropi. Film jeste pomalo urađen u maniru engleske TV drame, nema masovnih scena i sve se dešava u nekoliko prostorija: u sobi-učionici logopeda Lajonela Loga, par kadrova na dvoru, na ceremoniji krunisanja i u razgovoru sa predstavnicima Vlade. Društveno-istorijski kontekst filma je, pored ličnog govornog problema vladara, možda još značajniji zbog hrabrosti reditelja da prikaže monarhiju kakva je zaista tada bila: dok Evropom hara bauk nacizma i Hitlerove namere postaju svima jasne, Volis Simpson je glavna tema na dvoru, a kralj Edvard III je očajan što u vinskom podrumu ne može da pronađe omiljeno vino svoje drage. Drugi kvalitet filma je britanska nota humora i uzdržanosti koja se provlači kroz ceo film, naročito u scenama sa neformalnim logopedom, koga tumači sjajni Džefri Raš. Odnos logopeda i kralja nije patetičan i „zašećeren“, mada ličan i na trenutke osetljiv do tačke ganutljivosti: da bi savladao govornu manu, kralj mora da se „otvori“ i ispriča neugodne detalje kako su ga zlostavljali u detinjstvu (ispravljali su mu noge, terali ga da piše desnom umesto levom rukom itd.) i to pred logopedom, za koga se kasnije ispostavlja da je poluprevarant, doduše pošten i sa dobrim namerama, ali nedostojan lečenja jednog kralja.
MUCAVCI KOMEDIJAŠI: Da li je u stvarnom životu logoped oslovljavao kralja Džordža VI sa „Berti“ nije mnogo bitno, kao ni to da li je kralj zaista morao da izgovara strašne psovke da bi savladao mucanje (zbog čega se za „moralno“ američko tržište sprema cenzurisana varijanta). Kolin Firt tumači lik perfektno, briljantno portretišući frustraciju i strah kralja od javnog obraćanja naciji i nemoći da bude „glas naroda“. Osim toga, film je promenio percepciju filmske javnosti prema „mucavcima“. Bilo da je reč o televiziji ili o filmu, ljudi sa govornom manom obično su prikazivani na stereotipno smešan način (Ken u filmu Riba zvana Vanda i drugi primeri). Iz nekog razloga, mucanje na filmskom platnu uvek je smešno. Ključna tema filma Kraljev govor je borba čoveka sa samim sobom, a činjenica da je glavni lik kraljevskog porekla u ovom kontekstu je nebitna.
Autor scenarija Dejvid Sejdler osvojio je nagradu kao scenarista i kao – mucavac. Oskara je posvetio „svim mucavcima ovog sveta“. Inspiraciju za originalni scenario dobio je kada je čuo radijsko obraćanje kralja Džordža tokom rata. Kralj je postao njegov heroj, da bi kasnije upoznao sina kraljevog logopeda koji ga je zainteresovao za priču, rekavši da najpre mora da proveri sa kraljicom majkom da li je u redu da se snimi film. Film je počeo da se snima posle njene smrti (to je bio uslov) 2002. godine, i nije išlo lako – niko nije hteo da snima film o kralju sa govornom manom. „Mucanje ne znači samo poteškoće prilikom naručivanja pice u restoranu. Razgovor sa drugima potiče iz srca i duše, a kad neko ima govornu manu teško je reći ko smo, šta smo, šta želimo i čemu se nadamo“, kaže jedan običan Englez sa govornom manom.
Za ulogu kralja Džordža VI Kolin Firt je već osvojio Zlatni globus i nagrade Britanske filmske akademije i Udruženja američkih glumaca. Ovo je njegov prvi Oskar, ali druga nominacija. Kolin Firt poznat je po ulogama tipičnih, uštirkanih Engleza – bio je Darsi u seriji Gordost i predrasuda, tumačio je smrtno dosadnog tipa u filmu Dnevnik Bridžet Džouns i u filmu U stvari ljubav. Na ovogodišnjem nadmetanju za najbolju mušku ulogu, Firt je zapravo imao samo jednog ozbiljnog rivala, Džefa Bridžisa, za ulogu maršala u filmu braće Koen. Ova dvojica glumaca su i prošle godine bili glavni konkurenti, Firt za ulogu homoseksualca koji se priprema za samoubistvo u filmu Single Man, a Bridžis za ulogu kantri muzičara u Crazy Heart. Iako nema ozbiljnih kritičarskih sporenja Firtovog glumačkog umeća, filmski blogeri sa one strane Atlantika komentarišu da je Američka filmska akademija ove godine „ispravila“ nepravdu počinjenu prošle godine Firtu ujedno načinivši novu „nepravdu“ prema Bridžisu, koji je ulogom pijanog maršala u filmu Čovek zvani hrabrost bacio rukavicu u lice svim filmskim antiherojima, od Doka Holideja, Džeka Sparoua pa čak i njegovog Velikog Lebovskog.
Za razliku od britanske, američka javnost nije u toj meri fascinirana filmom. Holivud je postavio standard – efekti, masovne scene, veliki budžet, a Kraljev govor nema ništa od toga. Američki blogeri i kritičari navijali su za film Majka Lija Još jedna godina ili za Društvenu mrežu Dejvida Finčera, zamerajući reditelju Tomu Huperu na „tehničkom nivuo realizacije na nivou skupe televizijske drame“. Dosadašnja karijera reditelja Hupera pretežno je bila vezana za televiziju, što se, prema mišljenju Amerikanaca, vidi na platnu. Film Kraljev govor je uslovno rečeno niskobudžetni, ali ne u poređenju sa američkim filmovima s kojima je bio u konkurenciji za Oskara – budžet filma, prema pisanju, iznosio je oko 15 miliona dolara, dok su budžeti filmova Crni labud i Borac iznosili 13, odnosno 23 miliona dolara. Sva tri filma su već uveliko udesetostručila uloženi novac.
Natali Portman, dobitnica Oskara za najbolju žensku ulogu u filmu Crni labud, bila je u izvesnom smislu iznenađenje za kritičare koji su favorizovali Vilijamsovu ili Beningovu (tumači lezbijku koja podiže dvoje dece sa dugogodišnjom partnerkom). Portmanova je godinu dana uzimala časove baleta i strogo kontrolisala ishranu da bi ubedljivo odigrala Crnog labuda i osvojila Oskara. Ipak, pojedini kritičari se osvrću na melodramski momenat u filmu koji Portmanovoj nije ostavio treću mogućnost osim da iskaže nervozu ili oduševljenje na platnu.
Portmanova je, prema pisanju vodećih američkih medija, ličnost sa impresivnom biografijom. Osim što je u drugom stanju, o čemu pišu sve novine, manje poznatu stranu njene ličnosti publika otkriva tek po sticanju svetske slave. Natali je po završetku srednje škole na Long Ajlendu, gde je bila polufinalistkinja na naučnom takmičenju Intel Science, otišla na Harvard na studije neurologije. Gospođa Portman je ostvarila naučnu karijeru (diplomirala, doktorirala, osvajala naučna priznanja) pre nego što je osvojila Oskara. Međutim, Portmanova nije jedina holivudska diva koja ima univerzitetsku karijeru mimo filmske. Svojevremeno najlepša žena Holivuda, Hedi Lamar, bila je takođe naučnica koja je izmislila i patentirala nekoliko tehničkih uputstava za rakete i torpedo.
Godišnja nagrada Američke filmska akademije za najbolji adaptirani scenario pripala je Aronu Sorkinu za film Društvena mreža. Po mišljenju pojedinih filmskih kritičara, Sorkin je najzaslužniiji nagrađeni ove godine zato što je od kompjutersko-kancelarijske priče uspeo da napravi više nego uzbudljivu dramu, koju su nosioci glavnih uloga sjajno oživeli na platnu. Kritičari nisu bili naklonjeni Kristijanu Bejlu, dobitniku Oskara za sporednu mušku ulogu u filmu Borac. Favorit kritike i publike bio je britanski glumac Džefri Raš. Za razliku od podeljenih mišljenja kritike za film Kraljev govor, nema skepticizma prema Džefriju Rašu u ulozi logopeda Lajonela Loga, koji je šarmom i harizmom uneo malo svetlosti u istorijsku dramu. Za Endrua Garfilda, tumača uloge Eduarda Saverina u filmu Društvena mreža, vreme tek dolazi…
Nagradu za najbolji dokumentarni film dobio je Čarl H. Ferguson za film Inside Job, detaljno i mirno prikazivanje finansijskog kolapsa 2008. godine. Primajući Oskara, reditelj Ferguson je rekao: „Oprostite mi, ali moram najpre da ukažem na to da tri godine posle izbijanja finansijske krize uzrokovane prevarama, nijedan od odgovornih ljudi nije u zatvoru.“ On je za „The Wall Street Journal“ rekao da ne samo da niko nije otišao u zatvor već da nema ni krivičnog gonjenja u ovom, Obaminom vremenu. On kaže da zna za tri krivična gonjenja povezana sa krizom, ali da se nijedno od njih ne odnosi na uzroke izbijanja finansijske krize, ukazujući na to da su glavni krivci na slobodi. Na pitanje novinara šta očekuje od Obamine administracije, Ferguson kaže da „za tri godine nisu ništa uradili“, pa zato ništa od njih i ne očekuje.
