Gadafijeve oružane snage napreduju u čitavoj Libiji. U utorak po podne libijska državna televizija je javila da je grad Adždabija već "kompletno pod kontrolom i da ga vojska čisti od naoružanih bandi", dok zapadne agencije prenose izveštaje o borbama u samom gradu. Moamer el Gadafi je rekao da pobunjenici imaju samo dva izlaza – bekstvo ili predaju, a njegov sin Seif al Islam poručuje stanovnicima Bengazija i drugih gradova na istoku zemlje, za koje kaže da su "taoci terorista": "Imam samo dve reči za našu braću i sestre na istoku: Mi dolazimo." Pobunjenici očajnički traže vojnu pomoć i uvođenje zone zabranjenog letenja
SLAVLJE: Vojnici lojani režimu posle osvajanja Zavije
Čini se da se ratna sreća u Libiji okrenula. Dok je u početku sukoba izgledalo da pobunjenici, koji su za nekoliko dana zauzeli istočni deo zemlje i neka mesta zapadno od Tripolija, nezadrživo napreduju, iz vesti koje stižu poslednjih dana očigledno je da je Gadafi izdržao prvi udar, konsolidovao se i krenuo u kontranapad.
Žestoke borbe uz autoput koji povezuje istok i zapad Libije se nastavljaju, a Gadafijeve snage napreduju ka Bengaziju, uporištu pobunjenika. Ustanici su proteklih dana pretrpeli niz teških poraza, obe strane su potvrdile da Gadafijeve jedinice ponovo kontrolišu naftnu luku Ras Lanuf, 615 kilometara istočno od Tripolija. U nedelju su libijski mediji izvestili da je vojska preuzela kontrolu i nad Bregom, još jednom važnom naftnom lukom, oko 250 kilometara od Bengazija. Pobunjenici tvrde da su se u ponedeljak vratili u deo Brege, ali nezavisne potvrde te vesti nema. Misrata, treći grad po veličini, 150 kilometara istočno od Tripolija, „pod kontrolom je terorista“, kažu libijske vlasti, uz tvrdnju da će „uskoro očistiti i taj grad“. Strane agencije izveštavaju da je Misrata u obruču Gadafijevih snaga i da se oko nje vode borbe. Obe strane su potvrdile i da su posle teških uličnih borbi Gadafijeve snage ponovo zauzele grad Zuaru u blizini granice sa Tunisom, jedino mesto na putu zapadno od Tripolija koje su kontrolisali pobunjenici.
U utorak po podne, kada ovaj broj „Vremena“ odlazi u štampu, stižu vesti da su Gadafijeve snage počele napade na predgrađa Adždabije. Libijska državna televizija je javila da je grad već „kompletno pod kontrolom i da ga vojska čisti od naoružanih bandi“, dok zapadne agencije prenose izveštaje o borbama u samoj Adždabiji. Moamer el Gadafi je rekao da pobunjenici imaju samo dva izlaza – bekstvo ili predaju, a njegov sin Seif al Islam poručuje stanovnicima Bengazija i drugih gradova na istoku zemlje, za koje kaže da su „taoci terorista“: „Imam samo dve reči za našu braću i sestre na istoku: Mi dolazimo.“
NA ŽIVOT I SMRT: Borbe za vitalnu saobraćajnicu između Brege i Ras Lanufa
RATNIČKI ŽARGON: Obe strane koriste pompezne fraze, kako to biva u ratnim prilikama. Portparol Gadafijeve vojske Milad Husein rekao je novinarima u Tripoliju, odgovarajući na pitanje da li se očekuje teška bitka za Bengazi, da taj grad „ne zaslužuje vojnu akciju u punom obimu, jer su oni grupa pacova i crva koja će, čim uđemo u grad, podići ruke uvis i predati se“. Dok se u rečima predstavnika Gadafijeve vlasti zapaža rastuće samopouzdanje zbog pobeda i napredovanja, kod ustanika je primetna zebnja čak i kada tvrde da je „volja naroda jača od bilo kog oružja“, a od hrabrenja su mnogo češći očajnički vapaji za pomoć u oružju i uvođenju zone zabranjenog letenja, koji su smenili trijumfalne najave pohoda na Tripoli.
Strani mediji, koji su doskora najavljivali pad Gadafija, sada razvoj situacije prate sa primetnom nelagodnošću, bez početnog entuzijazma i euforije. Za pobunjenike se obavezno navodi da su „malobrojniji i slabije naoružani od snaga odanih Gadafiju“, koje su nadmoćne zbog „avijacije, artiljerije, tenkova, mornarice“. Gadafijeve vlasti su još pre desetak dana dozvolile mnogobrojnim novinarima da izveštavaju i iz zapadnog dela zemlje (u istočni deo pod kontrolom pobunjenika novinari su stigli mnogo ranije), i organizovano ih vode po mestima koje osvoje snage lojalne pukovniku. Međutim, i jedna i druga strana su novinarima saopštile da im ne mogu garantovati bezbednost u mestima gde traju sukobi. Poginuo je i prvi novinar na libijskom ratištu. Al Džazira je objavila da je njen kamerman Ali Hasan al Džaber ubijen, a izveštač Bajbah Vald Amhadi ranjen, duboko na teritoriji pod kontrolom opozicije. Mada nema potvrde ko je napao novinare Al Džazire, u vestima se obavezno dodaje da „i u tim oblastima ima Gadafijevih pristalica“.
Nelagodnost zbog vesti o napredovanju Gadafijevih snaga se, osim u medijima, još izrazitije primećuje kod zapadnih političara. Dok se činilo da pobunjenike treba samo malo pomoći i pogurati da sruše Gadafija, izgledalo je da će lako proći predlog o uvođenju zone zabranjenog letenja, o kome su najviše pričale Francuska, Velika Britanija i SAD, ili neke vrste intervencije, ako baš bude bila neophodna. Retorika prema Gadafiju se nije promenila, ali u situaciji kada je čak i direktor američke Nacionalne obaveštajne službe Džejms Klaper rekao da će vremenom Gadafi „prevladati“ pobunjenike, kao da se pukovnikovi mnogobrojni protivnici sada premišljaju šta dalje da rade, gurajući vruć krompir odluka o konkretnim koracima protiv Gadafija jedni drugima u ruke.
Još prošle nedelje je objavljeno da je NATO počeo celodnevni nadzor vazdušnog prostora nad Libijom, a Francuska je prva zemlja koja je priznala pobunjenički Nacionalni libijski savet kao legitimnu vladu te zemlje. Mada je Evropski parlament pozvao EU da učini isto što i Francuska, druge zemlje su prilično hladno primile Sarkozijev samostalni nastup, mada su lideri EU na samitu u Briselu ocenili da je Nacionalni savet „legitiman“ partner „kome se može verovati“. Američka državna sekretarka Hilari Klinton sastala se u ponedeljak u Parizu sa predstavnicima libijske opozicije.
Lideri EU pozvali su libijskog vođu Moamera Gadafija i njegove saradnike da „bez odlaganja“ odu sa vlasti, osudili „nasilje koje se sprovodi nad civilnim stanovništvom u Libiji“, pooštrili ranije uvedene sankcije i saopštili da je i dalje jedna od mogućnosti vojna intervencija. Predsednik SAD Barak Obama izjavio je da „SAD i međunarodna zajednica imaju obavezu da rade šta mogu da bi sprečile ponavljanje onoga što se desilo na Balkanu devedesetih, i onoga što se desilo u Ruandi“. Generalni sekretar Alijanse Anders Fog Rasmusen izjavio je da je NATO „spreman da stupi u akciju u Libiji ako za to dobije mandat“, ističući da je „vremena sve manje“.
DEMONSTRACIJA VERNOSTI: Tripoli
PODELJENI OKO INTERVENCIJE: Međutim, svi za sada tvrde da su za intervenciju pod uslovom da postoji „jasna i zakonska osnova i podrška UN-a i Arapske lige“. Arapska liga je na samitu u Kairu odlučila da od Saveta bezbednosti UN-a traži uvođenje zabrane letenja iznad Libije jer se „pobunjenici nalaze u sve težem položaju i iz dana u dan se smanjuje teritorija koju oni kontrolišu“. SB je u utorak ostao podeljen povodom zahteva Arapske lige, baš kao i šefovi diplomatija G8, grupe vodećih svetskih ekonomija, na sastanku u Parizu, i odluka o uvođenju zone zabranjenog leta nije doneta.
Ruski ambasador pri UN-u Vitalij Čurkin izjavio je da „treba znati ne samo šta da se učini već i kako to treba da se uradi, ako se uvede zona neletenja, ko će je sprovesti i kako će ona biti primenjena“. Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da je „veoma skeptična“ povodom pitanja vojnog angažovanja protiv libijskog režima u ovom trenutku razvoja situacije u toj zemlji.
Sve ovo, međutim, ne znači da pukovnik može da se opusti. Gadafija i ono što se u Libiji dešava svi još opisuju istim, crno-belim izrazima kao i ranije. Inostrani protivnici ne kažu da su odustali od bilo koje ranije iznete ideje, ostali uglavnom peru ruke, svako iz svog računa, a čini se da svi misle da je kraj Gadafijeve ere stigao. Rusija se nije složila sa uvođenjem zone zabranjenog leta, ali je predsednik Rusije Dmitrij Medvedev pre toga potpisao ukaz o uvođenju sankcija Libiji, u skladu sa odlukom Saveta bezbednosti UN-a od 26. februara, i zabranio ulazak u zemlju Gadafiju, njegovim saradnicima i rođacima. Jedan od komandanta Al kaide u Avganistanu, Abu Jahia al Libi, poreklom Libijac, u video-snimku postavljenom na jednom ekstremističkom veb-sajtu poručio je da je posle pada režima u Tunisu i Egiptu sada red na Gadafija, pozvao zemljake da ubiju pukovnika i uspostave islamsku vladavinu u zemlji.
Nije čudno da je Gadafi izjavio kako oseća da su ga evropski partneri izdali. On je u intervjuu italijanskom listu „Đornali“ ponovo upozorio i da bi uvođenje zone zabrane leta ili vojna intervencija „mogli jedino da ujedine libijski narod“, a francuskog predsednika Nikolu Sarkozija, koji je priznao pobunjenički Nacionalni savet i pozvao na vazdušne udare u Libiji, nazvao „mentalno poremećenim“.
PODRŠKA: Trupe Saudijske Arabije ulaze u Bahrein
ŽRTVE I REAKCIJE: Novinar Robert Fisk je u prošlonedeljnom tekstu u „Independentu“ izneo svoja saznanja da su Amerikanci pokušali da od Saudijske Arabije obezbede podršku u oružju za pobunjenike u Bengaziju, ali da saudijsko kraljevstvo nije izašlo u susret ovom zahtevu, bar za sada. Saudijska Arabija ima trenutno sopstvene probleme, šiiti u ovoj zemlji su prošle nedelje najavili demonstracije, koje je vlast zabranila, a angažovana je i u nekim komšijskim poslovima.
Oko 1000 vojnika iz Saudijske Arabije i 500 vojnika iz Ujedinjenih Arapskih Emirata raspoređeno je u ponedeljak u Bahreinu, maloj ostrvskoj državi pored obala Saudijske Arabije, u kojoj je, inače, baza američke Pete flote. U Bahreinu već mesec dana protestuju hiljade ljudi, većinom šiiti, koji traže veća prava u ovoj sunitskoj kraljevini. U vestima se navodi da su strani vojnici došli na zahtev vladajuće porodice kako bi pomogli da se uspostavi red u zemlji. Bahreinski kralj Hamad Ibn Isa al Kalifa je u utorak proglasio tromesečno vanredno stanje i saopštio da je vojska dobila ovlašćenja da preduzme sve mere potrebne za okončanje protesta.
U Bahreinu su već ubijene desetine demonstranata, stotine su povređene. Dok je pukovnik Gadafi od prvog dana sukoba optuživan za razne zločine, upotrebu prekomerne sile protiv civila (ponekad se u medijima koristi živopisan izraz za pobunjenike, ‘naoružani civili’), Savet bezbednosti je u slučaju Libije efikasno i brzo uveo sankcije, na žrtve u Bahreinu, Jemenu, i drugim „savezničkim“ državama reaguje se mlako i deklarativno. Generalni sekretar UN-a Ban Ki-Mun izrazio je zabrinutost zbog slanja vojnika Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u Bahrein, i pozvao sve strane na uzdržanost. U istom tonu bio je i komentar SAD, koje su pri tome istakle da nije reč o invaziji.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!