Solidarnost
Lepomir Ivković je protiv Saopštenja svojih kolega
Kad se publika predstave Narodnog pozorišta „Velika drama“ utišala nakon aplauza glumcima i predstavi kako bi saslušala njihov apel, Lepomir Ivković je izašao sa scene
Festival je po svom programu ostao ekskluzivan, i za to zaslužuje priznanje
Dan za danom, od 3. do 18. aprila, Beogradski festival igre će u svom osmom izdanju ponuditi, čini se, najbogatiji program. Čak dvanaest gostovanja iz celog sveta, i to ne samo u Beogradu nego i u Novom Sadu i Zrenjaninu, premašuju dosadašnje programske kapacitete i kazuju da je reč o najširoj plesnoj ponudi do sada. Pored toga, festival je, sudeći po gostima, ostao ekskluzivan, što naročito u današnjim uslovima zaslužuje veliko priznanje.
UDARNA TROJKA: U udarnu trojku festivala mogli bi se izdvojiti koreografi Forsajt, Inger i Mekgregor. Forsajt, kao koreograf-filozof, koji je stajao na čelu plesne revolucije krajem prošlog veka; Inger, kao pripadnik ovovremene plesne revolucije; i Mekgregor, kao jedan od najvećih stvaralaca plesa danas. Kraljevski flamanski balet otvoriće 8. Beogradski festival igre predstavom Artifakt Vilijama Forsajta. Predstavom koja je nastala 1984, ali po svemu sudeći nezaboravna i proglašena remek-delom. Festival zatvara kompanija britanskog koreografa Mekgregora, Random Dance, njegovom najnovijom predstavom F.A.R. Mekgregor je, inače, gostovao i na Bitefu i na Festivalu igre i među ovdašnjom publikom je postao jedan od retko omiljenih koreografa. Njegovo spajanje plesa, novih tehnologija, animacije, električnog zvuka proizveli su sofisticiranu, futurističku estetiku. F.A.R. je inspirisan revolucionarnom knjigom Roja Potera Pohota u doba razuma (zapravo, akronim je od Flash in The Age of Reason) i praćen je novim muzičkim komadom Bena Frosta kompozitora koji uživa sve pohvale kritike. Inger i Ekman su dvojica najmodernijih koreografa koji pripadaju „svetom trojstvu“ igre XXI veka. Njega čine tri kompanije koje imaju najnapredniji istraživački pristup čime utiru put budućnosti igre: Holandski plesni teatar, Kulberg balet i Geteborg balet. Geteborg balet iz Švedske će izvesti dva komada ovih koreografa, dva istinska, atraktivna, inteligentna istraživanja.
„Egzotičnoj“ festivalskoj trojci pripadaju dve predstave iz Izraela i gostovanje iz Slovačke. Specifično nadahnuće i strast koju nosi izraelski ples dobro su znani, naročito kod nama već poznate Jasmin Goder. Ovoga puta Ljubavna vatra je njeno lično, intimno posmatranje kroz koje je prišla klasičnoj valcer muzici, od Šostakoviča do Štrausa. Francuski kritičar je zapisao: „Konačno smo mi Evropljani morali da prihvatimo činjenicu da sve što je novo i sveže u igri stiže iz Izraela, a na čelu tog kreativnog zamajca jeste i mladi koreograf-genije, Barak Maršal.“ Kompanija Baraka Maršala donosi priču Pevac inspirisanu Perezom, Beketom, Biblijom i jemenskim folklorom. Prvi put gledamo i trupu iz Bratislave Les Slovaks Dance Collective, koju čini pet igrača i jedan violinista. Zajedno su nastupali kada su imali po pet godina, a onda, posle mnogo stečenog iskustva po renomiranim kompanijama, putevi su im se ponovo ukrstili. Njihovu Premijeru slavna Karolin Karlson je ocenila kao „veličanstvenu mušku predstavu“.
NOVO I VRCAVO: Festivalski trio već dokazanog, ubedljivog kvaliteta, čine Holandski plesni teatar, Edvard Klug i Mihailo Đurić. Holandski plesni teatar ima tradiciju gostovanja u Beogradu i predstavljanja kreacija slavnog Jiržija Kilijana i mladih koreografa, ovoga puta Ekmana (čiju predstavu gledamo i u Geteborg baletu). Gost festivala je i Edvard Klug, jedan od najomiljenijih koreografa „našeg mentaliteta“ (iako iz Rumunije, znamo ga kao slovenačkog koreografa, poslednji put gostovao s baletom Radio i Julija), a sada dolazi sa predstavom Skice i austrijskim Baletom Grac.
Na domaćoj sceni predstaviće se prvi put posle 25 godina i jedan od naših najuspešnijih umetnika u Americi Mihailo Đurić. Naime, kompanija Vip mobile kao ekskluzivni pokrovitelj BDF-a, od ove godine pod sloganom „Vip poziva“ predstavljaće po jednog našeg plesnog stvaraoca koji živi i radi u inostranstvu. Mihailo Miša Đurić je od 1998. umetnički direktor trupe Festival Ballet Providence iz SAD, a nedugo zatim pokrenuo je i zvaničnu kompanijsku baletsku školu. Od njegovog dolaska na čelo baletske trupe ona ne prestaje sa uspesima i kod publike i kod kritike. U Beogradu će Festival Ballet Providence gostovati sa tri komada Viktora Plotnikova, njenog stalnog koreografa, inače umetnika iz Ukrajine.
Kao posebnu privilegiju za mlade, festival je pokrenuo i projekat „Vip talenti“ u okviru koga je odabrano 107 mladih igrača od 12 do 18 godina, koji će u Beogradu pohađati majstorski kurs pedagoga Akademije Teatra milanske Skale, Frederika Olivijera i Žoselina Bosea.
Predstave koje bi činile završnu trojku ovog pregleda programa mogu se simbolično nazvati „novo“, s obzirom na to da predstavljaju neke nove talase u zemljama iz kojih dolaze. Skapino balet iz Roterdama je veoma popularan u Holandiji, a koreografi Ed Vub i Marko Geke mnogo puta su nagrađivani i prepoznatljivi su po „senzacionalno vrcavom i inovativnom radu“. Balet Torina iz Italije donosi triptih Na prvi dodir u koreografiji Matea Levađija, nekadašnjeg igrača Aterbaleta (u kom je igrala i Ašhen Ataljanc), za koga važi da je poštovalac postklasične plesne estetike. Francuska koreografkinja Magi Maren na festival dolazi sa svojom trupom i predstavom May B iz 1981. godine. Inače, Magi Maren je jedna od najistaknutijih figura novog francuskog talasa, „nouvelle danse francais“, kom pripadaju i Karolin Karlson, Odil Dibok ili duo Buvije-Obadia i još mnogi drugi koje je beogradska publika imala priliku da vidi proteklih godina. Prvi put, još osamdesetih u beogradskom SKC-u gostovala je nekolicina francuskih plesnih trupa pod nazivom „nouvelle danse francais“, i tadašnje ushićenje najnovijim strujanjima u svetu igre danas svoj najlepši nastavak ima upravo u Beogradskom festivalu igre.
Kad se publika predstave Narodnog pozorišta „Velika drama“ utišala nakon aplauza glumcima i predstavi kako bi saslušala njihov apel, Lepomir Ivković je izašao sa scene
Domovinski pokret traži od Hrvatskog narodnog kazališta u Splitu da skine s repertoara predstavu koja je urađena po kolumnama Viktora Ivančića, a koji je režirao beogradski reditelj Kokan Mladenović
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve