Slobodan Živojinović,
predsednik Teniskog saveza Srbije, o Novaku Đokoviću: „Kada on stavi kačket na kojem piše ime njegove zemlje, i to dok prima pehar, to govori da je on veliki patriota. On ne misli samo na sebe, već i na druge ljude u Srbiji kada stavi taj kačket.“
(„Press“)
N.N.,
vozač „pežoa 206“, koji je svojim kolima udario trener Crvene zvezde Robert Prosinečki i oštetio ga, nije hteo da primi novac, jer:
„Ja sam veliki navijač Crvene zvezde! Robi, ti meni ništa ne duguješ. Ne želim uzeti tvoj novac. Samo ti pobedi Partizan, tako ćeš mi se odužiti.“
(„Kurir“)
Mirjana Bobić–Mojsilović,
književnica, novinarka, slikarka, na pitanje da li joj je „atraktivan izgled u životu više odmogao nego pomogao, kaže:
„Nije mi stvorio komplekse, ali mi je pravio barijere. Rasla sam i stasavala u vreme kada je za lepu ženu bilo otvoreno tek nekoliko polja – gluma, moda i tome slično. Intelektualke su bile ružne, debele i agresivne. Kao vrlo mlada devojka imala sam problem s dokazivanjem – morala sam mnogo više da se trudim da pokažem da sam pametna i obrazovana. Možda sam zato, kao mlada, bila toliko agresivna.“
(„Stil“)
Branislav Lečić,
glumac i ponosni otac novorođenčeta po imenu Lav:
„Za sada ne riče, što ne znači da neće. Da budem iskren, lepo je kada neko biće dobija ime koje mu u startu predstavlja i izazov, obavezu i snagu. Podarili smo mu ime kao vetar u leđa, a od njega zavisi da li će postati lav ili ovčica. Inače, Ana i Ivan (Lečićeva deca iz prvog braka, prim. ur.) videli su Lava i bili su zbunjeni imenom koje smo mu dali. Mislim da im se u prvom trenutku nije dopalo, ali imam utisak da će ga vremenom i zavoleti kada upoznaju malog Lava. Inače, svi kažu da liči na mene mada vidim neke Ninine crte, naročito u predelu brade.“
(„Story“)
Ivan Ivanović,
TV voditelj, na pitanje kojom profesijom je želeo da se bavi kad je bio dečak, kaže:
„Kad sam bio mali, rekao sam svom tati da bih voleo da me jednog dana, kad porastem, neko plaća da pričam gluposti. I upravo to i radim.“
(„Story“)
Zaštita za dom i ukućane
„Bolnice, smetlišta, zatvori i groblja smatraju se mestima koja emituju lošu energiju. Ako stanujete u blizini nekog od njih ili vam sa prozora puca pogled na takva mesta, uradite jedan ritual koji će eliminisati sva negativna zračenja.
U staklenu posudu sa vodom sipati malo soli, ruzmarina i belog luka u prahu i dobro promešati. Uranjajući prste u vodu poprskati spoljni deo ulaznih vrata i izgovoriti: ‘Zlo neka odlazi i nikada da mi ne ulazi!’ Potom, krećući se u pravcu kazaljke na satu proći svaku prostoriju u kući i poprskati je prstima zamočenim u vodu, izgovarajući pomenutu bajalicu. Treba posebno obratiti pažnju na uglove prostorija, prozore i ogledala, kao i telefone, televizor, faks mašine, poštansko sanduče. Budite oprezni sa električnim uređajima, nastojte da samo malo raspršite kapljice po vazduhu da ne bi padale po njima.“
(„Zona“)
Ana Nikolić,
pevačica, demantuje novinarsku konstataciju da su joj svi izabranici finansijski dobro situirani:
„To nije tačno, rekla sam da bih možda mogla da budem i sa mlađim muškarcem sa osrednjim primanjima. Mogla bih ja sa njim, ali ne bi mogao on sa mnom. Znam to. Čista psihologija, naročito kod tipičnih Balkanaca. Zarađujem više nego što je potrebno da ispunim svoje želje i prohteve, ali znam da bi se on loše osećao kad bih sama ostvarivala sopstvene snove i želje. Logično je da svaka žena želi da se oseti poput princeze, a ukoliko to sama mogu da ostvarim, onda zahtevam muškarca pored koga mogu da se osećam poput božanstva. Garantujem da će mnoge žene razumeti o čemu govorim.“
(„Helo“)
Ana Rađen,
pevačica na dijeti, otkriva kakvim sve znanjima raspolaže njen suprug:
„Kao i većina žena, nisam u potpunosti zadovoljna svojim izgledom, ali to je samo zato što ponekad sebi postavljam nemoguće ciljeve. Moja želja je da posle dve trudnoće izgledam kao pre deset godina, što nije lako postići. S druge strane, suprug Nikola me veoma podržava, jer kao profesionalni sportista dobro zna da su treninzi i mukotrpan rad najbolje rešenje za uklanjanje viška kilograma, zatezanje kože i oslobađanje od celulita.“
(„Helo“)
Eva Ras,
glumica i pisac, o učešću u „Farmi“:
„A rijaliti šou je najsurovije radno mesto koje možete imati i to je 24-časovni radni dan. Ne možete da pljujete tri miliona ljudi koji to vole. Kako može masovna kultura baš tako da se popljuje i da se ne uvažava. To znači da se ne uvažava ni narod. Lažu kako je rijaliti odsvirao svoje i da je svuda propao, a to nije istina jer cela Evropa ima rijalitije i to je nova forma koja vlada.“
Da li bi ponovila to iskustvo:
„Pristala bih pošto je to jedan potpuno drugi način života, zahvaljujući kojem sam napisala roman. Znate da je začetnik rijalitija Orvel i ne osećam nikakvu sramotu što mi se to dopada, nego sam srećna što sam u 70. godini učestvovala u nečemu modernom i avangardnom.“
(„Press“)
Grigorije,
episkop zahumsko-hercegovački i primorski, povodom hapšenja ratnog gradonačelnika Trebinja Božidara Vučurevića, osumnjičenog za ratne zločine: „Ožalošćeni smo što je Vučurević uhapšen i zato svi treba da učinimo koliko možemo da se ta laž i nepravda skinu sa njega, jer ukoliko na njemu ostane, ostaće nepravda i našem gradu, koji se u onom strašnom ratu borio časno i pošteno.“
(„Glas srpske“)
Ivan Gavrilović,
pevač koji je popularnost stekao devedesetih godine hitom Dvesta na sat, priča o jednom lepom poznanstvu iz tog vremena:
„Pevao sam u klubu, nisam znao ni čiji je, a polovinu ljudi koji su igrali sa nama nisam poznavao. Bilo je super, đuskali smo i pili. Ona mi je iste večeri tražila broj, i ja sam joj ga dao. Ujutru kada sam se probudio, pogledam vizitkartu koju mi je dala i vidim ime Marija Milošević. Nije mi bilo dobro! Odmah sam pozvao Baneta Stojanovića, koji je bio te večeri sa nama, i rekao mu – pa ovo je ćerka Slobodana Miloševića!
Pozvala me je da idemo negde da se zezamo i otišli smo u Piano bar. Vidim ja sve unutra prazno, nema nikog. Kažem – malo je pusto, a ona meni: ‘Srce, morala sam da ispraznim klub da možemo ti i ja da pričamo.’ Naježio sam se.“
Nešto kasnije je otišao sa njom u Grčku, ali i od nje pobegao:
„Zbog toga sam izgubio tri godine svog života. Ostao sam bez pasoša, spavao danima na klupi, imao sam nešto keša kod sebe za hranu. Plašio sam se da mi se nešto loše ne dogodi. Onda sam sreo čoveka koji mi je pomogao da se vratim kući. Stalno sam mislio, sad će me negde naći, ko zna šta će mi se desiti.“
(„Press“)
Dejan Milićević,
„umetnik koji je pomerio zakone estetike“, kaže da se uspešno štiti „od stvari koje mogu da ga povrede“:
„Jedna gospođa koja se bavi proučavanjem energije i zdravom ishranom kazala mi je da sam napravio štit od zlih ljudi tako što sam mnogo jeo. Debljina je moj štit. Rekla mi je da se štit odražava tako što nesvesno jedem kad me ljudi povređuju. Trudim se da razumem ljudske postupke i kanališem loše stvari koje mi se dese, ali svaki dan se iznenadim lošim stvarima koje mi pojedini ljudi priređuju. Ima i onih dobrih, naravno.“
(„Helo“)
Suzana Mančić,
„loto devojka“, bila je sa verenikom u Istanbulu i prenosi nam iskustva:
„Budući da Turci vole plavuše, gde god da sam se pojavila, mamila sam poglede muškaraca, što Simeonu nije smetalo. “
(„Helo“)
Milić Vukašinović,
„doktor za rokenrol“, i njegova 24 godine mlađa izabranica Suzana Su Vučić, s kojom živi proteklih meseci, venčali su se, a mladoženja kaže:
„Suzana je celu noć pravila rusku i kiflice pre nego što smo se venčali.“
(„Blic Puls“)
