Srbiji su neophodna velika ulaganja i fokus na IT kako bi se izdigla iznad evropskog dna na kom se nalazi zajedno sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom, Albanijom i dve članice EU – Rumunijom i Bugarskom. Cilj ne bi trebalo da bude samo puko poboljšavanje poslovanja IT kompanija – ovde se pre svega misli na izgradnju IT infrastrukture koja je nužna za razvoj privrede i podizanje konkurentnosti, kao i priliv investicija. Ipak, dugoročno je možda još važnije i potrebnije povećanje IT pismenosti građana
Informacione tehnologije, koje su u Srbiji važile za oblast privrede koja obećava, poslednje dve godine u velikoj su krizi. Sa opštom ekonomskom krizom, svuda u svetu doživele su veliki pad, ali u Srbiji, gde ionako nisu bile na zavidnom nivou, sada su – mnogi kažu – dotakle dno.
Od tri segmenta informacionih tehnologija – hardver, softver i usluge – može se reći da je najperspektivnija softverska industrija. Konkretno, u Srbiji postoji čitav niz malih ili velikih softverskih kompanija koje rade i ostvaruju značajan profit, a sve što naprave – izvezu. One su ovde zbog kvalitetne i jeftinije radne snage kao i nižih troškova u odnosu na zapadnu Evropu. Iz sličnog razloga ovde je, na primer, otvoren razvojni centar kompanije Majkrosoft, u kome se prave „delovi“ softvera ove korporacije. U oblasti softvera značajna je bila kupovina velike slovenačke kompanije Hermes softlab, koja se od 2008. godine nalazi u sastavu Komtrejd grupe, najveće IT kompanije u jugoistočnoj Evropi.
No, većina ovih firmi zapravo nije u potpunosti „domaća“ jer često posluju zahvaljujući stranom kapitalu. Izvorno, naših firmi preostalo je malo, a još manje je onih koje uspevaju dobro da posluju praveći softver isključivo za domaće tržište.
U sličnom položaju su preduzeća koja pružaju IT usluge. Ona obično prodaju „kompletna rešenja“ za poslovanje – u zavisnosti od okolnosti i potrebe klijenta, nude kompletan IT sistem – hardver i softver. Međutim, i ona su pretrpela krizu i tek bi trebalo da „prodišu“.
ZALUTALI KUPCI: Trgovina IT opremom, odnosno hardverom, u najvećem je padu. U poslednje dve godine zatvoreno je mnogo ovakvih preduzeća, distributera i prodavaca, što malih, što velikih i poznatih. Procenjuje se da je u toku 2010. godine isporučeno oko 390.000 računara, što je rast od dva odsto u odnosu na 2009. godinu. Šezdeset odsto tih računara su desktop, a ostalo prenosni, laptopovi. Najprodavaniji brend i dalje je HP.
Na slab rast prodaje našeg, inače vrlo nezasićenog tržišta, prema procenama analitičara verovatno najviše su uticale nepovoljne finansijske opcije za kupovinu računara na rate. IT analitičar Milovan Matijević ocenjuje da je zbog krize u 2010. godini fokus kupaca bio okrenut ka drugim stvarima, ili prema štednji. On navodi da računar kupuje samo onaj kome je trenutno neophodan, ili eventualno neki „zalutali“ kupac, dok ostali nabavku odlažu za bolja vremena (više o tome u intervjuu sa Milovanom Matijevićem na strani 6).
Što se tiče proizvodnje hardvera, može se reći da toga u Srbiji – nema. Nekoliko kompanija bavi se sklapanjem računara od uvezenih komponenti, kao Kimtek i Komtrejd, ali prave proizvodnje nema. Ranije smo mogli da se pohvalimo jednim konkretnijim projektom, pošto je preduzeće Blu star iz Arilja proizvodilo memorije za računare i sklapalo monitore. Posao je neko vreme išao veoma dobro, jer je Srbija zapravo idealna za tako nešto. Naime, PC memorije su proizvod čija cena može drastično da varira u toku nekoliko dana ili nedelja, u zavisnosti od ponude i potražnje. Položaj Srbije, evropske zemlje, davao je preduzeću prednost u trgovini ovim komponentama u odnosu na konkurenciju iz udaljenih azijskih zemalja u kojima se obično memorije prave. No, i taj posao se nije održao dugo i firma je otišla u stečaj.
DRŽAVNI ZADATAK: Mada je jasno da je najveći problem u čitavoj situaciji opšta kriza, mnogi kritiku upućuju na račun države koja nema previše razumevanja za situaciju i ne pokušava da stvori bolje uslove za poslovanje u ovoj oblasti. Privrednici ostvaruju minimalne ili nikakve zarade, o nekakvom razvoju i napretku nema ni govora – pre o pukom preživljavanju – a većini građana nabavka bilo kakve tehnologije najčešće predstavlja luksuz, a upotreba i poznavanje „višu matematiku“.
Zbog svega ovoga pokušaj Vlade Srbije da poveća PDV na IT opremu sa osam na 18 odsto krajem 2010. godine izazvao je veliko negodovanje u javnosti. Matijević je izračunao da bi država „zaradila“ na tom povećanju količinu novca koju potroši za otprilike četiri časa i 52 minuta. Na kraju se, pod pritiskom javnosti i uz zalaganje pojedinih ministara, odustalo od ove ideje i PDV je ostao osam odsto.
To, naravno, nije dovoljno. Srbiji su u ovakvoj situaciji potrebna velika ulaganja i fokus na IT kako bi se izdigla iznad evropskog dna na kom se nalazi zajedno sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom, Albanijom i dve članice EU – Rumunijom i Bugarskom. Cilj ne bi trebalo da bude samo puko poboljšavanje poslovanje IT kompanija – ovde se pre svega misli na izgradnju IT infrastrukture koja je nužna za razvoj privrede i podizanje konkurentnosti, kao i priliv investicija.
NOVA ŠKOLA: No, dugoročno je možda još važnija posledica porast IT pismenosti građana. Podaci Zavoda za statistiku Srbije kažu da je u 2010. godini 50 odsto domaćinstava u Srbiji imalo računar. Koliko je to dobro ili loše može se zaključiti ako se uporede podaci Eurostata za 2009. godinu, kada je u Srbiji 47 odsto domaćinstava imalo računar. Tada je prosek 27 članica Evropske unije iznosio 71 odsto, u Italiji je 61 odsto domaćinstava imalo računar, u Bugarskoj 32, Hrvatskoj 55, Sloveniji 71, a u Holandiji čak 91 odsto domaćinstava.
Glavno pitanje je, međutim, šta sa računarom radimo. Prošle godine, prema podacima Zavoda za statistiku, svega 13 odsto građana koristilo je elektronske servise javne uprave, a 48 odsto ispitanika reklo je da ih ne koristi, ali da jesu zainteresovani. Čak 39 odsto ispitanika radije ide na šalter i ostvaruje lične kontakte sa javnim službenicima. Oni koji jesu koristili ove servise, uglavnom su tako dobijali informacije sa sajtova institucija, više od polovine je preuzimalo formulare, a više od trećine je slalo popunjene obrasce. Još depresivniji podatak je da 87 odsto ispitanika nikad nije kupilo niti naručilo robu preko interneta, i ta brojka praktično je ista još od 2006. godine. Dakle, e-trgovina je godinama na apsolutnom minimumu, i čini se da ni u 2011. rezultati neće biti ništa bolji.
U preduzećima je situacija ipak značajno bolja – retka su ona u kojima nema bar jedan računar, a internet usluge javne uprave koristi mnogo veći procenat, kao i e-trgovinu.
Kada se govori o upotrebi računara, pomenute radnje, poput komunikacija sa državnim službama i trgovina, ipak nisu među popularnijima. Građani Srbije na internetu zapravo najčešće razmenjuju elektronsku poštu i koriste Fejsbuk – prema evropskim podacima nalog na socijalnoj mreži ima svaki treći građanin Srbije. Takođe, računari i internet uglavnom se koriste i za preuzimanje filmova i muzike sa interneta, a pošto je to uglavnom nelegalno, može se zaključiti da ih koriste za pirateriju.
Zato je edukacija građana, odnosno IT pismenost, od velikog značaja. U ovom veku za obučenu radnu snagu smatra se ona koja osim stručnog znanja ima i dobro poznavanje rada na računaru, koje prevazilazi čuveno „uključi računar – pravi se da nešto radiš – isključi računar“. A kako država bude napredovala, potreba za zapošljavanjem obučenih ljudi biće sve izraženija, sve dok ne poodraste današnja generacija osnovaca kojima su računari zaista sastavni deo života.
Što se tiče domaćih IT stručnjaka i njihovog kvaliteta, mišljenja se veoma razlikuju. Dok pojedini kritikuju nivo kurseva na visokoškolskim ustanovama, drugi su ubeđeni da smo po tome vrlo napredni. Naime, informacione tehnologije izučavaju se pod različitim nazivima na velikom broju fakulteta u Srbiji (vidi spisak na strani 16) i to je jedno od veoma traženih zanimanja. Prema ranijem istraživanju „Vremena“, IT stručnjaci veoma retko čekaju na zaposlenje, a njihova početna plata znatno je viša od državnog proseka. Sa druge strane, izuzetno veliki broj ovih ljudi odmah nakon fakulteta odlazi u inostranstvo – zapadnu Evropu, SAD ili Kanadu, gde takođe lako pronalaze dobra nameštenja.
Tako nešto ne čudi, s obzirom na aktuelne pokazatelje stanja u njihovoj branši. Međutim, nisu baš sve prognoze pesimistične, a već 2011. godina deluje nešto vedrije od prethodne. Analitičarska kuća IDC čak predviđa da će IT tržište u Srbiji u naredne četiri godine ostvariti najveći rast u regionu. Neki bi dodali da je to zato što ima vrlo nisku startnu poziciju.
Visokotehnološki kriminal u Srbiji nimalo nije neozbiljan i vrlo je raznovrsan – krade se novac sa bankovnih računa i platnih kartica, događaju se takozvane Nigerijske prevare, ima pirata, hakera i drugih „delatnika“ koji rade sa računarima i ostalim tehnospravama.
U odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Srbije najviše je onog, može se reći banalnog posla, koji je vezan za probleme građana na Fejsbuku. Oštećeni se žale da im je neko „ukrao identitet“, odnosno da se predstavlja kao oni, da im je neko ukrao fotografije ili postavio slike koje nisu za javnost. Neki prete smrću, neki šire nacionalnu ili versku mržnju, a neki silovatelji su čak iskoristili Fejsbuk za pronalaženje žrtava…
Policija često može vrlo malo da uradi – pravila Fejsbuka su jasna, i njima moraju da se povinuju svi korisnici, ali pri tome, sedište Fejsbuka je vrlo daleko od nas, u Sjedinjenim Američkim Državama, pa podleže njihovim zakonima.
Posebno lake žrtve na Fejsbuku i internetu uopšte su deca, koja ponekad postanu meta internet pedofila. Policija je zbog svega ovoga dala nekoliko preporuka i saveta za roditelje, u slučaju da posumnjaju da se tako nešto dogodilo.
1. Naučite dete da ne odgovara na nasilne, preteće ili bilo koje druge sumnjive poruke i pozive;
2. Ne brišite poruke ili slike jer mogu poslužiti kao dokaz;
3. Kontaktirajte vašeg internet provajdera i prijavite da ste primili takvu poruku;
4. Kontaktirajte školu i obavestite ih o ponašanju/zlostavljanju ili eventualnim promenama raspoloženja i ponašanja kod deteta;
5. Kontaktirajte policiju ako poruke sadrže pretnje nasiljem, uhođenje, napastovanje, dečju pornografiju i sl., ili kada prethodni koraci nisu dali rezultate;
6. Ako vam je poznat identitet izvršioca, broj ili elektronska adresa sa koje su uznemirujuće i zlonamerne poruke upućene, svakako obavestite o tome policiju, mobilne operatere, internet provajdera, školu…
Ovaj dodatak je napravljen uz podršku Evropske unije. Sadržaj ovog dokumenta je isključiva odgovornost nedeljnika „Vreme“ i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske Unije. Projekat („Vrline života u porodici evropskih naroda“) finansira Evropska unija kroz program Medijski fond u okviru evropskih integracija, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji a realizuje BBC World Service Trust.
Ovo je jedan tekst iz dodatka „Vreme Evrope“, broj 8.
Tema dodatka: Digitalni kontinent – Informacione tehnologije, ljudi i ekonomija
Ostali tekstovi:
Intervju: Milovan Matijević, IT analitičar
Tehnologija i ljudi: Petar Kočović – Budućnost je sada
Paradox, najjači superkompjuter na Balkanu
Srbija i Evropa – mapa IT razvoja
Fakulteti za IT stručnjake
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
