Damir Handanović,
kompozitor i aranžer, bio je u Egiptu na letovanju sa prijateljima:
„Naši prijatelji odveli su nas na jedno ostrvo na kojem sam se pojavio sa Cecinim likom na majici koju mi je poklonio moj dugogodišnji prijatelj Saša Vidić.“
Šta se onda desilo:
„Odjednom su na plaži počeli da mi prilaze stranci i da se raspituju za Cecu, što mi je bilo neverovatno. Pošto sam u torbi imao Cecin najnoviji CD, predložio sam prijatelju Karimu da ga odnese do kafića kako bi ga pustili da ga čuju svi na plaži. Tada je počela prava histerija. Već sa prvim taktovima, Egipćani su đuskali po vrelom pesku, dok su pojedine devojke i zaplakale. Čini mi se da su najjači utisak na njih ostavile pesme Rasulo, Ona i Šteta za mene, koje su izazivale opšte oduševljenje svih prisutnih.“
Koliko je ludilo trajalo i da li je neko nešto i zaradio:
„Petnaest dana Egipat je bio u znaku Cece Ražnatović! U jednom trenutku prišao mi je Egipćanin koji mi je ponudio novac kako bi kupio majicu sa likom naše najveće estradne zvezde. Tada je moj prijatelj predložio da majicu odnese u lokalnu štampariju na štampanje da bi svi koji žele mogli da imaju istu uspomenu. Odštampao je preko 1000 majica i narednih dana ih je delio svim poštovaocima na plaži. Interesantno je to što su majice bile kao radna uniforma zaposlenima u kafićima na plaži.“
(„Press“)
Nikolina Pišek,
TV voditeljka, „koja svojom pojavom mami uzdahe, nedavno je fatalno izvajanu figuru ukrasila tetovažom“. Istetovirala je ime svoje kćerke Hane na vratu. Na pitanje kako je Hana reagovala, kaže:
„Kada je videla tetovažu, rekla je da sam detinjasta. Budući da sam je uradila na nedostupnom mestu, pomagala mi je da je previjam i na kraju se, eto, smilovala nad mojom glupošću. Ona je izjavila da se nikada ne bi tetovirala. A kada bude bila punoletna, neka radi šta god hoće.“
Odakle ideja o tetovaži:
„Igrom slučaja zatekla sam se u salonu kada je tatu majstor imao slobodan termin. Izašla sam iz kuće bez tetovaže, i vratila se sa njom. Sam čin tetoviranja je bolan zato što je na osetljivom mestu i traje dva sata bez prekida. Ja sam čak tražila i anestetik, ali mi je tatu majstor rekao da ta bol ima nekog smisla, da je deo rituala.“
(„Alo“)
Jelena Vučković,
„zvezda Granda“ i kćerka pevačice Goce Božinovske i kompozitora Radeta Vučkovića, kaže da ima planove za jesen:
„Po završetku radne sezone, u oktobru, planiram da uzmem mini-odmor i povećam grudi silikonima na jednoj beogradskoj klinici. Tada ću biti zadovoljnija svojim izgledom.“
Da li samo popravlja stare implante:
„Ne, jer ja nemam silikone. Do sada nisam ništa radila na sebi. Cela sam prirodna iako mnogi misle da već imam silikone. Da sam ugrađivala grudi, ne bih valjda uradila ovako male kao što su sad.“
Da li je neko nagovorio na to:
„Ljudi i okolina svašta sugerišu, ali ja sam sama donela odluku. To ću uraditi isključivo zbog sebe, da bih se sama sebi više sviđala i tako bila u potpunosti zadovoljna.“
Ko savetuje zvezdu u usponu:
„Slušam ljude iz Granda i svoju porodicu, majku i oca prvenstveno. A može se reći da mi je stilista sestra Zorana jer prati i voli modu. Ne dozvoljava mi duge haljine, koje sam donedavno stalno nosila. Sad ih ni ja više ne volim. Tako se sada najpoželjnije osećam u mini-haljini sa velikim dekolteom.“
Da li njen životni partner ima uticaj na njen izgled:
„Iako je on iz građevinske struke i po svaku cenu hoće da ostane anoniman, odlično se razume u estradu. On me tera da se sredim i kad mi nije do toga.“
Kako se oblači van scene:
„U kući sam skoro uvek u pidžami, a imam takvu kolekciju da ne poverujete.“
(„Press“)
Velimir Ilić,
lider NS-a, govori o svojim vojničkim danima:
„Nisam bio oduševljen idejom o odlasku u vojsku, neke druge stvari su mi bile prioritet. Tada sam već radio, zarađivao i nisam hteo to da ostavim. Tako sam u 28. godini shvatio da se neke stvari u životu ipak moraju, pa sam nakon mnogo odlaganja otišao.“
Gde je bio:
„Vojsku sam služio u Osijeku. Moj vojni rok je počeo u vreme kada mnogo toga nije štimalo, kada je situacija već bila podgrejana. Znalo se da stanje uveliko nije bilo dobro… Ali, bez obzira na veliku netrpeljivost koja je vladala u vazduhu, stekao sam veliki broj prijatelja sa kojima sam i dan-danas u kontaktu i godinama se trudim da te kontakte održim.“
Da li je ipak vredelo:
„Bio sam izviđač, bio sam stalno u pokretu i nikada mi ništa nije bilo teško da uradim. Tada nas je bilo 1000, a cela kasarna je brojala oko 5000 vojnika. Nikad nam nije bilo dosadno. Svaki dan smo nalazili neki drugi način da prekratimo slobodno vreme. Zaista je to iskustvo koje se ne zaboravlja.“
Kakav utisak je ostavio na kolege vojnike:
„Mojim prijateljima je najzanimljivije bilo što sam kod kuće imao ženu i dve ćerke. Mnogi mi nisu verovali da pričam istinu sve do dana polaganja zakletve, kada su se one pojavile. Svima su, pored porodica, dolazile devojke, a meni žena sa devojčicama. Svi su bili iznenađeni, ali konačno su me ozbiljno shvatili.“
(„Alo“)
Danilo Ž. Marković,
penzioner, „ministar prosvete pet puta, što je svojevrstan srpski rekord“, na pitanje šta misli o aktuelnoj situaciji u zemlji, kaže:
„Ono što Srbiji fali jeste ozbiljan naučni pristup problemima sa kojima se suočavamo i stručna analiza stanja ‘kod kuće’.“
Šta ne valja:
„Pogledajte televiziju. Relativno mali broj stručnih ljudi sa univerziteta se uključuje u raspravu. Mahom se pojavljuju isti ljudi koji se ne bave naukom i ponavljaju fraze. Svi isto pričaju i isto misle. Time se stvara jedan dogmatski pristup stvarnosti, što ne može da bude dobro.“
(„Press“)
Nataša Jeremić,
urednica i voditeljka Drugog dnevnika, „naša najlepša gospođa ministarka“, govori o svom suprugu:
„Kao supruga verovatno bih bila pristrasna ukoliko bih komentarisala Vukov posao, zato ću samo reći da je najbolji muž.“
Da li od „gđe ministarke“ rodbina i prijatelji traže pomoć:
„Javljaju se, ali imaju razumevanja, a u pitanju su svakodnevni životni problemi.“
Šta se promenilo u njenom životu od kada je „gospođa ministarka“:
„Ništa se nije promenilo. I dalje se krećemo u istom krugu prijatelja, radimo sve ono što smo radili i pre. Ipak, moram reći da od Vukovog posla imamo više štete nego koristi.“
O direktoru Javnog servisa:
„Sa Tijanićem radim skoro dve decenije. Posle toliko godina zajedničkog rada i dalje je nepogrešiv. Zna šta je dobro, a šta treba menjati. Niko toliko suvereno ne vlada medijima kao on. Uvek je spreman da sasluša naše predloge i sugestije.“
(„Press“)
Radivoje Bukvić,
glumac, velika zvezda francuskog filma, na kanskom festivalu predstavio je film Voljeni u kome glumi sa Katrin Denev i Kjarom Mastrojani. Kakve utiske nosi posle „iskustva“ sa madam Denev:
„Opisivala mi je kako okopava baštu, sadi povrće, secka te biljke, neguje cveće… poljoprivrednica u pravom smislu te reči. Ne seljanka u pežorativnom smislu. Takva diva, koja odozgo gleda na sve, i ima taj društveni položaj, živi u kući sa vrtom na sat vremena od Pariza, i ponosna je na svoje voće i povrće. Mi treba mnogo da radimo da dostignemo taj način razmišljanja.“
O čemu razmišlja:
„Voleo bih da porodicu zasnujem u selu. U godinama sam kada razmišljam o tome, voleo bih da se stvore povoljne okolnosti u kojima bi jedna žena napravila od mene imperatora. Sve drugo je prolazno. Naravno da bih voleo da imam dvoje dece… Moja glumačka sudbina trenutno je vezana za čergu. Narednih par godina sigurno neću stati, a ovaj ritam je poguban za privatni život. Gledam Breda Pita i Anđelinu Žoli i pitam se kako su uspeli ovo sedmoro dece da imaju za tri godine…“
(„Ilustrovana politika“)
