foto: reuters
Na pokušaj Prištine da pokori sever Kosova uvučeni Kfor i Euleks, a Srbi odgovorili otporom i barikadama. Bilo je veoma kritičnih momenata. Pregovori započinjani, pa prekidani, pa nastavljani...
Teško je ikoga ubediti da se to samo od sebe tako opasno zakuvalo na severu Kosova: odlaganje pregovora Prištine i Beograda zbog carinskih pečata, s kojim su se, slučajno, naravno, umnožavale izjave raznih diplomata da će Srbija morati da prizna Kosovo ako želi u Uniju; Tačijeva vlada iz Prištine uvodi zabranu na robu iz Srbije i BiH; Hašim Tači šalje jedinice ROSU na sever Kosova, Kfor prevozi prištinske carinike i pripadnike kosovske granične policije na sever Kosova, izbijaju sukobi, kako sada kažu kosovski političari „na gejtovima“, gine jedan specijalac iz Prištine, Srbi odgovaraju blokadama puteva i jedna grupa pali prelaz Jarinje, koji je jednom bio zapaljen 2008, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost.
Grupa od 30-40, neki izveštaji kažu i svih dvesta maskiranih mladića s motkama i sekirama u rukama je u sredu 27. jula oko 19 časova došla na carinski punkt Jarinje iz pravca Kosovske Mitrovice, zaobišli su jednu od barikada koju su postavili Srbi da bi sprečili Kfor da prevozi prištinske policajce – i zapalila objekte, kako sad kosovski političari kažu na „gejtu“ i demolirala zgrade. Jednim buldožerom dovezenim iz pravca Leposavića uklonili su kontejnere u kojima su bili smešteni policijski i carinski kontrolni punkt. Bacali su molotovljeve koktele.
Helikopter Kfora je nadletao Jarinje.
Čuli su se i pucnji.
To su verovatno pripadnici poljskog bataljona pucali u vazduh pošto je na njihovu bazu bačen molotovljev koktel. Napadnuta je novinarska ekipa Tanjuga i slupana je kamera očigledno zato što oni koji su palili nisu baš želeli da budu snimljeni.
Policajci Euleksa sa kosovskog punkta pobegli su prema bazi MUP-a Srbije u administrativnoj zoni razdvajanja. „Pružićemo zaštitu pripadnicima Euleksa i Kfora i ostalim predstavnicima međunarodne zajednice. Nećemo dozvoliti dolazak ekstremista iz unutrašnjosti Srbije na sever Kosova i da tamo narušavaju javni red i poredak“, rekao je agenciji Tanjug, u sredu 27. jula po podne, direktor srpske policije Milorad Veljović. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je kasnije obavestio javnost da je povećan stepen borbene gotovosti svih jedinice srpske policije u blizini administrativne linije. Ponavljao je da MUP Srbije nema ingerencija na Kosovu i Metohiji i da pripadnici tog ministarstva nisu bili na Kosovu, kako su to objavili pojedini zapadni mediji. Srpski ministar vojni Dragan Šutanovac je obavestio Skupštinu da Vojska Srbije postupa tako da spreči eskalaciju nasilja, da je u konstantnom kontaktu sa Kforom zato što je Kfor tamo jedina vojna snaga autorizovana po Kumanovskom sporazumu.
Na prelazu Jarinje, inače, pre njegovog paljenja nisu primenjivane mere vlade u Prištini i glava koja je smislila to paljenje je praktično presekla poslednju vezu severa Kosova sa Srbijom.
Od četvrtka 28. jula ujutru na zapaljenom administrativnom prelazu Jarinje nije bilo pripadnika Kosovske policijske službe, već su na tom prelazu stacionirani američki vojnici iz sastava Kfora koji su razapeli bodljikavu žicu i postavili fortifikacije. Zatvoren je i administrativni prelaz Brnjak, na kome su ostali pripadnici Kfora, kosovske pogranične policije i lokalni kosovski policajci – tri pripadnika srpske nacionalnosti, dvojica Albanaca i jedan policajac iz turske nacionalne zajednice.
Događaji su se konfuzno kretali po ivici brijača. Komandant Kfora nemački general Erhard Biler zatražio je uklanjanje barikada, Srbi su odbili taj zahtev i posle isteka roka oko 16 časova tog uzbudljivog dana i dalje su držali blokade. Jedinice Kfora su 29. jula oko 13.40 u oklopnim vozilima došle da uklone srpske barikade u selu Rudare. Srbi iz Zvečana i Kosovske Mitrovice su legli na put, a stalo je 15 oklopnih vozila nemačkog bataljona Kfora, koji su iz Leposavića krenuli ka Prištini.
Tokom razgovora komandanta Kfora nemačkog generala Erharda Bilera sa Srbima koji su blokirali put ka Jarinju, u Rudaru su se u četvrtak 28. jula oko 14.15 čuli pucnji. Jedan slovenački pripadnik Kfora rekao je Tanjugu da je najverovatnije reč o rafalu ispaljenom u vazduh. Pre ovog događaja, u utorak 26. jula po podne, kod Zubinog Potoka, kada je grupa pripadnika KPS-a u dva džipa pokušala da se vrati na prelaz Brnjak, koji su tri sata ranije napustili, u pucnjavi je ranjen u glavu kosovski policajac Enver Zumberi. Prevezen je u prištinsku bolnicu gde je umro istog dana oko 22 sata. Upitan o tome da li se na Kosovu nalaze snajperisti, kako je ranije izjavljivao za TV Foks neki kapetan iz Kfora, njihov portparol Hans-Diter Vihter je rekao Tanjugu da međunarodne snage imaju informacije da postoje naoružana lica. Pomenuo je primer kada je konvoj Kfora zaustavljen na barikadi u mestu Rudare i kada su se začuli pucnji. Po Vihteru, Kfor procenjuje da postoje ljudi koji su naoružani puškama i pištoljima, ali ne i teškim naoružanjem.
Tokom kulminacije krize u trenutku kada je među Srbima na severu Kosova poraslo uzbuđenje posle informacija da Kfor helikopterima ka administrativnim prelazima Brnjak i Jarinje prebacuje carinike i policajce albanske nacionalnosti, neke agencije su objavile i vest da je na jedan od tih helikoptera pucano. Hrvatska televizija HRT je u svojim vestima objavila da su Srbi pucali na dva helikoptera Mi171Sh koji pripadaju Hrvatskom ratnom vazduhoplovstvu u okviru Kfora. Hrvatski piloti koji su prevozili pripadnike kosovske pogranične službe nisu primetili da se na njih puca.
Nemački kontingent se 29. jula iz Rudara vratio u Leposavić. Posle odluke o povlačenju konvoja, komandant Kfora, nemački general Erhard Biler, pretio je da će upotrebiti silu: „Kad sledeći put budemo blokirani, moraću da upotrebim silu i svi će to razumeti.“
U četvrtak po podne NATO je proglasio Brnjak i Jarinje vojnim zonama, što znači da će administrativne prelaze Brnjak i Jarinje do daljnjeg kontrolisati Kfor. Vojnicima je dozvoljeno da upotrebe bojevu municiju radi odbrane života vojnika ili imovine. Niko ko nije ovlašćen ne sme prići objektima na prelazima.
Američki pripadnici Kfora su naredili da se sklone barikade na putu u selu Župče pored Zubinog Potoka, ali Srbi tu naredbu narednih dana nisu poštovali i nastavili su blokade. Kforovci su uklonili jednu manju barikadu koja je bila postavljena na ovom istom putu, a onda u ponedeljak oko četiri ujutru još jednu, napravljenu od peska. U trenutku intervencije na barikadi nije bilo ljudi. Posle toga u Zupču na glavnoj barikadi, koja i dalje stoji nedirnuta, okupio se veliki broj ljudi. Pripadnici Kfora sa više oklopnih vozila stali su u blizini te barikade. Nije bilo incidenata.
U subotu oko 15 sati kforovci su po drugi put u toku dana došli do barikada u Rudaru, ali su se posle desetak minuta vratili nazad. Pojavljivanje konvoja Kfora pred barikadama se ponavljalo, a u agencijskim vestima sve češće su pominjani Slovenci, koji na Kosovu imaju priličan broj vojnika (vidi antrfile).
Srbi na barikadama u Rudaru su u subotu postavili video-bimove na kojima su pratili prenos vaterpolo utakmice reprezentacija Srbije i Italije i sednicu Skupštine Srbije, uz negodovanje. TV Most iz Kosovske Mitrovice javlja da tamo planiraju da održavaju – letnje dane kulture. Pred brojnom publikom, na otvorenom, na platou iznad zgrade Prištinskog pozorišta sa privremeni sedištem u Kosovskoj Mitrovici, u ponedeljak je, inače, kako javlja TV Most, odigrana predstava Žica, koja je rađena prema tekstu Milene Marković, koja je prisustvovala predstavi.
Kfor se sa barikade u Rudaru povukao posle dogovora komandanta Kfora sa šefom beogradskog pregovaračkog tima Borislavom Stefanovićem i ministrom za KiM Goranom Bogdanovićem. Oni su zapravo pokušavali da Kfor ubede da bude uzdržan, a Srbe sa severa Kosova da protestuju mirno, da ohlade one koji su usijani i nepromišljeni i da obuzdaju ekstremiste. To nije išlo bez tenzija.
Predsednik Opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić je tražio od Borislava Stefanovića da prekine razgovore sa generalom Bilerom, komandantom Kfora. „Ja sam mu rekao da je tri dana bio na Kosovu, da ništa nije uradio i da bi bilo bolje da nije ni dolazio.“
Posle dogovora s Bilerom, Stefanović i Bogdanović su krenuli za Beograd da bi prisustvovali sednici Skupštine Srbije, a američki vojnici zadržali su ih više od pola sata oko ponoći između petka i subote 29/30. jula na prelazu na Jarinju. Stefanović je ponašanje američkih vojnika opisao kao „tretman kakav verovatno ne postoji ni u Iraku“.
Tačija su iz raznih prestonica opominjali, ali u ovakvim situacijama korisnije je gledati šta ko radi, nego šta ko priča. Na upozorenje ambasadora tzv. Kvinte (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija) Hašim Tači za javnost izjavljuje da nema nameru da odustane. Tači je u ponedeljak stavio u stanje pripravnosti kosovske policijske, obaveštajne i bezbednosne službe kako bi one odgovorile svim „raspoloživim sredstvima u slučaju povrede državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kosova“. Izdao im je naredbu da nastave sa „doslednom primenom odluke vlasti u Prištini o sprovođenju recipročnih mera zabrane uvoza i izvoza sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom“.
On, kako izgleda, računa na podršku Kfora, ali Kfor, koji sa svojom teškom opremom nije baš povoljna institucija za ukidanje razuđenog civilnog otpora (od blokade puteva, do nošenja žutih traka), kakav se prema njemu postavio na severu Kosova. Srbi sa severa Kosova zapravo su pokušavali da primene taktiku koju su Albanci primenjivali prema srpskim vlastima.
Na administrativnom prelazu Brnjak koji je u nedelju ujutru bio zatvoren pa otvoren, nalazili su se pripadnici Kfora, kosovske pogranične policije i lokalni kosovski policajci – tri pripadnika srpske nacionalnosti, dvojica Albanaca i jedan policajac iz turske nacionalne zajednice. Na Brnjaku je u ponedeljak Euleks prikupljao forenzičke dokaze o pucnjavi u kojoj je poginuo jedan pripadnik jedinice ROSU, a izrešetani su automobili Srba koji su protestovali. Slična istraga je vođena i na Jarinju. U istražnom timu bili su i policajci iz Prištine. Posle dva sata oni su se odatle povukli.
Tri dana nije bilo prevoza namirnica iz Raške, a onda su prelazi Brnjak i Jarinje u nedelju oko 18.30 otvoreni za putničke automobile i autobuse, a kamioni i vozila koja prevoze robu iz Srbije su vraćani, znatno rigoroznije s Jarinja, koje su držali Amerikanci. Na kartonima su krupnim slovima ispisani izrazi na srpskom: „Otvorite gepek!“ „Hvala…“ Uglavnom su gledali ima li oružja i sprovodili proceduru vojnički sporo.
U ponedeljak ujutru snabdevanje severa Kosova osnovnim životnim namirnicama je poboljšano, a u Kosovsku Mitrovicu, Leposavić i Lešak su kombi vozilima dopremljeni hleb i mleko iz Raške. Naime, sudeći po izveštajima Tanjuga i RTS-a sa lica mesta, Kfor propušta kombije sa životnim namirnicama, mada ne dopušta prolazak kamiona s komercijalnom robom, čak su stizale vesti da na Jarinju ne dozvoljavaju prolaz nikakve robe, čak ni štampe, čak ni gajbe paradajza. Vlada Srbije namerava da u saradnji sa Crvenim krstom uputi na sever Kosova 75 tona hrane i medicinskog materijala, ali način još nije pronađen.
Dok je u severnom delu Kosova trajala napetost u srpskim enklavama južno od Ibra zabeleženi su slučajevi nasilja nad Srbima. Jedan srpski mladić iz Štrpca je pretučen dok je brao pečurke u Štrpcu, u Peći su obijene izbegličke kuće. U mestu Doganović, pripadnici specijalne policijske jedinice ROSU zaustavili su poljoprivrednike iz Klokota, Dušana Mirkovića i Zorana Svilanovića, koji su pošli na pijacu u Štrpce, brutalno su postupali sa njima, tukli ih i terali da skinu stare srpske tablice sa auta. U Podujevu su spaljeni srpska zastava i kutije srpske robe (iz izveštaja nije jasno da li i roba u njima).
Tanjugova vest o otvaranju prelaza došla je u trenutku dok traje neizvesnost da li će Kfor intervenisati protiv Srba sa severa Kosova koji su ostali na barikadama. Otvaranje punkta na putu Kosovska Mitrovica – Ribariće posetio je komandant Kfora Erhard Biler, koji se potom uputio u pravcu Zubinog Potoka, zahtevajući da sad Srbi sklone barikade. Srbi su, međutim, tražili povratak na prethodno stanje.
Prelaze Brnjak i Jarinje, i kad ih je Kfor bio zatvorio i kad ih je otvorio, Srbi su držali u blokadi ne odustajući od zahteva da se s njih povuku policajci iz Prištine. Nakon sastanka sa predstavnicima severnog Kosova u Zvečanu 1. avgusta, ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović je izjavio da će barikade koje su postavljene na putevima na severu Kosova ostati tu dok se ne reši problem prelaza Brnjak i Jarinje.
Šef misije EU Gzavije Bo de Marnak izjavio je prošle nedelje da Euleks poštuje Ustav i zakone Kosova i podržava uspostavljanje carinske kontrole. Predsednik Srbije Tadić je iz Skupštine Srbije poručio da je De Marnak, ako je to rekao, izašao iz mandata. Kad je Srbija pristala na angažovanje Euleksa, ta misija je, inače proglašena za „statusno neutralnu“.
U četvrtak 28. jula uveče održane su konsultacije o Kosovu u Savetu Bezbednosti Ujedinjenih nacija, ali bez Srbije, jer su učešće njenih predstavnika uz pretnju vetom sprečile tri stalne članice Saveta bezbednosti, SAD, Britanija i Nemačka, dok je 11 članica bilo za to da se šefu srpske diplomatije Vuku Jeremiću dozvoli da iznese srpsko gledište. On je kasnije u Skupštini rekao da je Srbija zatražila da se za sledeću sednicu SB-a krajem avgusta sakupi potpuna dokumentacija o tome ko stoji iza ovih događaja, ko je naredio da jedinice ROSU uđu na severno Kosovo, da li je to neko u međunarodnim organizacijama znao ili nije znao, a ako nije znao, zašto, kao i zašto je personal Euleksa u kritičnom momentu napustio teritoriju severnog Kosova. Jeremić je u Skupštini rekao da je to pitanje postavljeno i u Savetu bezbednosti UN-a, na osnovu materijala o događajima na terenu koji su srpski zvaničnici dostavili ambasadorima SB-a. O događajima na Kosovu poslednjih dana SB je izvestio šef mirovnih operacija UN-a Alan Leroa. Savet bezbednosti će o stanju na Kosovu raspravljati verovatno 24. avgusta.
Dan posle konsultacija u SB-u, u subotu 30. jula Skupština Srbije je raspravljala o novonastaloj situaciji i usvojila „Deklaraciju Narodne skupštine Republike Srbije o aktuelnom stanju na Kosovu i Metohiji nakon jednostranih i nasilnih akata privremenih institucija samouprave u Prištini.“
U toj deklaraciji se vlada Srbije obavezuje da od međunarodnih misija zahteva da ne dozvole jednostrane aktivnosti privremenih institucija u Prištini kojima se ugrožava mir, stabilnost i mogućnost iznalaženja kompromisnog rešenja. Vlada je obavezana i da donese konkretne mere usmerene na nastavljanje svih državnih funkcija Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije u uslovima dodatnih opstrukcija i pritisaka privremenih institucija samouprave i dela međunarodne zajednice, i da u svim okolnostima koje bi mogle nastupiti efikasno deluje na zaštiti života i imovine, prava i sloboda građana Pokrajine, a posebno srpskog i nealbanskog stanovništva.
Onima koji su slušali tu celodnevnu raspravu ostalo je nejasno šta srpska vlada uopšte može da uradi u okviru svojih ograničenih nadležnosti. Ministar policije Dačić je kasnije objašnjavao da Srbija ne razmišlja o tome da udari reciprocitet na reciprocitet i da na primer sa svoje strane zatvori prelaze na kojima najčešće prolaze Albanci…
Javlja se da one institucije koje u srpskim enklavama rade s osloncem na srpsku vladu, domovi zdravlja, pošte, prosvetne ustanove itd., rade kako tako normalno.
Skupština je zapravo donela tu rezoluciju da bi se obratila međunarodnoj javnosti. U jednoj tački deklaracije, ona sa posebnom zabrinutošću konstatuje da međunarodne misije, raspoređene na Kosovu i Metohiji na osnovu odluka ili uz ovlašćenje Ujedinjenih nacija, krše statusno neutralne okvire poverene Rezolucijom 1244 i pratećim aktima, i da time ugrožavaju opstanak srpskog stanovništva i interese Republike Srbije na području Kosova i Metohije…
Od 207 prisutnih poslanika 181 je glasao za deklaraciju, a 29 protiv. „Za“ su glasali poslanici vladajuće koalicije, poslanici SRS-a i SNP-a, a „protiv“ poslanici DSS-a, LDP-a, i poslanik Riza Haljimi. Uzdržani su bili poslanici DZVM-a. Najvidljiviji spor se vodio oko toga da li skupština preporučuje pregovore uz posredništvo Evropske unije ili uz mandat Saveta bezbednosti (što je predlagao Slobodan Samardžić iz DSS-a), a što je refleks sporenja od prošlog leta kada je Srbija bila poslala pa povukla Predlog rezolucije u Generalnoj skupštini UN-a.
Premijer Mirko Cvetković je u neobično kratkom ekspozeu rekao da je glavno sredstvo koje će srpska vlada koristiti u ovoj kriznoj situaciji – dijalog. Pozvao je međunarodne institucije na Kosovu da ne podržavaju jednostrane poteze Prištine, a UN da povratkom na pređašnje stanje omoguće dijalog. Naglasio je da vlada nikada neće priznati nezavisnost Kosova i da ne postoje ucene koje bi to iznudile. Građane srpske nacionalnosti pozvao je da svoje proteste izražavaju mirno i da spreče provokacije, a Albance – da se uzdrže od nasilja nad Srbima.
Opisavši događaje u kritičnim časovima ministar za KiM Goran Bogdanović je konstatovao da građani srpske nacionalnosti sa severa Kosova doživljavaju Kfor kao silu instrumentalizovanu od strane Prištine. Niko iz Euleks kancelarije kritične noći nije bio dostupan…
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja je podsetio Skupštinu na činjenicu da Srbija na teritoriju Kosova godišnje plasira robu vrednu oko 350 miliona evra i rekao da srpska vlada zajedno sa privrednicima nastoji da pronađe načine da roba stigne na Kosovo. On je najavio da će Beograd tužiti Prištinu zbog štete od milion dinara dnevno, ako Priština ne bude navedena na promenu odluke od strane CEFTA – kojom trenutno predsedava Unmik-Kosovo. Procedura usaglašavanja traje oko 90 dana, posle toga se ide na arbitražu, pa na sud.
POJAČANJE: Odmah po otpočinjanju akcije kosovske policijske jedinice ROSU, predsednik Boris Tadić i premijer Mirko Cvetković su zvali Evropsku komisiju, UN, južno krilo NATO-a, koje je zaduženo za Kfor, i druga međunarodna tela kako bi se sprečila eskalacija napetosti.
Portparolka NATO-a Karmen Romero je, inače, u ponedeljak rekla da je na zahtev zapovednika Kfora Erharda Bilera, komanda NATO u Napulju, odobrila da se na Kosovu rasporedi dodatna jedinica veličine jednog bataljona od oko 700 vojnika, inače stacioniranih u bazama NATO-a u Nemačkoj. Rojters javlja da će nemački Bundesver poslati 550 vojnika, a Austrija – 150. Portparolka NATO-a je tvrdila da razlog za slanje dodatnih vojnika nije pogoršavanje situacije na Kosovu, već da je reč samo o pomoći već razmeštenim trupama koje imaju zadatke na drugim stranama i potrebno je da se odmore.
Državni sekretar Oliver Ivanović je na tu vest izjavio da ako NATO šalje pojačanje radi stabilizovanja stanja, to može biti dobro, a ako ga šalje da pokori Srbe na Kosovu, onda je to pogrešan put.
PREGOVARAČI KAO ILEGALCI: Stefanović i Bogdanović su se u nedelju uveče uputili na sever Kosova s namerom da nastave pregovore s Bilerom. Nije bilo jasno kako će prema njima biti postupano, ali krenuli su…
Vojnici Kfora nisu im dozvolili da u nedelju uveče pređu u Jarinju, ali su njih dvojica alternativnim putnim pravcima, kako neki kažu „tamo preko Rudnice“, ipak ušli na sever Kosova i otišli u Zubin Potok da iza zatvorenih vrata razgovaraju s predsednicima srpskih opština. Reagujući na vest o prolasku Stefanovića i Bogdanovića, ministar policije u vladi u Prištini Bajram Redžepi je izjavio da oni borave ilegalno na Kosovu i da je zato moguće njihovo hapšenje i „proterivanje u Srbiju“. Bogdanović i Stefanović su očekivali da će nastaviti razgovore sa komandantom Kfora Erhardom Bilerom, ali je on saopštio da se neće sastati sa predstavnicima Vlade Srbije zato što deli mišljenje vlasti u Prištini da su oni ilegalno prešli na Kosovo. Euleks se u principu izjasnio protiv njihovog neprijavljenog boravka, ali nije imao instrukcije da ih uhapsi. Ne izgleda da Euleks kontroliše situaciju na terenu, kao ni KPS. Na snimcima srpskih demonstracija vide se i lica uniformisana u uniforme KPS-a. Moguće je da je to švercovanje na Kosovo, na prvi pogled ponižavajuće, bio zapravo ogledni primer na kome se vidi da oni koji na severu imaju moć ne kontrolišu situaciju na terenu. To je verovatno frustriralo međunarodne faktore na terenu.
Srpski ministar i pregovarač su u ponedeljak po podne iz Zubinog Potoka verovatno opet „alternativnim pravcima“ otišli u Rašku gde su oko 16.30 otpočeli razgovor sa posrednikom Evropske unije u dijalogu Beograda i Prištine Robertom Kuperom i sa specijalnim predstavnikom EU na Kosovu Fernandom Đentilinijem. U taj razgovor („pregovori će se nastaviti, ali ne zna se gde i kada“) uključeni su i savetnik predsednika Srbije Jovan Ratković i savetnik ministra za KiM Vlada Jovičić. Posle završetka razgovora Kuper je otišao u Prištinu, gde je razgovarao s Tačijem, koji je ostao pri svome – neće odstupiti.
Fonet je u utorak preneo informaciju KiM radija da je posrednik Evropske unije predlagao privremeno rešenje do nastavka pregovora u septembru. U izveštaju se špekuliše da bi to podrazumevalo da se obezbedi sloboda kretanja putnika preko prelaza, kao i na celom severu Kosova; povratak pripadnika Kosovske policijske službe srpske nacionalnosti na prelazima; da Srbi uklone barikade – a da protok robe preko prelaza Jarinje i Brnjak bude privremeno obustavljen „zbog tehničkih nemogućnosti nastalih nakon spaljivanja prelaza“…
Srpski pregovarači, krenuli su alternativnim pravcima, opet na sever Kosova.
Na barikadi u mestu Rudare, gde se okupilo više od 2000 Srba ministar Bogdanović je u utorak objašnjavao da je očigledno da u delu međunarodne zajednice ne postoji razumevanje za naše interese i ciljeve, molio ljude na barikadama da budu jedinstveni, da se manu strančarenja i ne slušaju glasine koje su ovde opasnije od oružja.
Borko Stefanović im je rekao da Priština, za sada, nije spremna za dogovor o rešenju krize i da su predstavnici Beograda postali na izvestan način nepoželjni sagovornici.
Pozvao je Srbe sa severa Kosova da ostanu na barikadama i ne podležu provokacijama, da se „uzdrže od incidenata, od busanja u prsa i nepotrebnog prenaglašenog patriotizma“ – uz upozorenje da su se na severu pojavili „vikend ratnici“ i „dušebrižnici“ iz Beograda. „Biće podrivanja, provokacija, ali – dajte šanse dijalogu…“, rekao je.
Taj boravak Stefanovića i Bogdanovića protekao je i u znaku razdvajanja ekstremista od onih koji protestuju mirno i pribavljanja pristanka ljudi koji protestuju da se u njihovo ime pregovara. Komitet za reagovanje u hitnim slučajevima Skupštine opštine Leposavić odlučio je u utorak da građani opštine Leposavić za svoje predstavnike priznaju isključivo članove Vlade Srbije – Gorana Bogdanovića i Borislava Stefanovića.
General Biler je opservirao situaciju iz Južne Mitrovice i izjavljivao da pregovora sa delegacijom Srbije za sada neće biti…
Premijer Cvetković je iz Beograda apelovao da predstavnici međunarodne zajednice (Kfor i Euleks) ostanu neutralni, da se svrstavaju ni na jednu stranu – kao što to upravo sada čine odbijanjem razgovora sa legitimnim predstavnicima Srbije i blokadom konvoja sa hranom, koja može dovesti do humanitarne katastrofe…
Srpska vlada i srpski državni vrh su pokušavali da smire strasti što više mogu kako događaji ne bi rezultirali požarom. U onoj diskretnijoj komunikaciji valjda umeju da kažu svojim sagovornicima: „Znate šta, ako smo ludi nismo glupi…“
U utorak po podne došla je vest da su general Biler i pregovarač Stefanović, „koji ilegalno boravi na Kosovu“ ipak seli da razgovaraju u bazi Kfora blizu Jarinja…
General Biler je bio ađutant dvojice vojnih ministara u Nemačkoj i ne može se reći da nije involviran u politiku. Učešće Kfora pod njegovom komandom u Tačijevoj letnjoj ofanzivi na severu Kosova teško da je rezultat privatnih aranžmana, njegovih i američkog ambasadora u Prištini, kako bi naivni mogli zaključiti na osnovu razlika u intonaciji izjava datih u važnim prestonicama i na terenu. Na terenu, on verovatno vidi na šta može da izađe taj avanturistički pokušaj da se u letnjoj pauzi „završi s tim na severu Kosova…“
Kfor na svom sajtu navodi da ima 6300 vojnika iz 31 zemlje (23 NATO i 8 ne-NATO-a). Na karti od 4. juna Kfor navodi da ima 5927 vojnika iz 22 članice NATO-a a osam nisu iz članica NATO-a. Najviše ima Nemaca (1023), pa Amerikanaca (796), pa Austrijanaca (472), Turaka (426), Poljaka (402), Slovenaca (320), Francuza (313).
Kfor su najpre sačinjavale multinacionalne brigade (MNB istok, MNB centar, MNB severoistok, MNB jugozapad), a od juna 2006. ima pet multinacionalnih grupa (Multinational Task Force – MNTF): MNTF Centar u Lipljanu; MNTF Sever u Novom Selu; MNTF Jug u Prizrenu; MNTF Zapad u Peći i MNTF Istok u Uroševcu.
Majkl Džekson, Velika Britanija (9. jun 1999 – 8. oktobar 1999)
Klaus Rajnhart, Nemačka (8. oktobar 1999 – 18. april 2000)
Huan Ortunjo, Španija (18. april 2000 – 16. oktobar 2000)
Karlo Kabižiosu, Italija (16. oktobar 2000 – 6. april 2001)
Torstein Skijaker, Norveška (6. april 2001 – 3. oktobar 2001)
Marsel Valentin, Francuska (3. oktobar 2001 – 4. oktobar 2002)
Fabio Mini, Italija (4 oktobar 2002 – 3. oktobar 2003)
Holger Kamerhof, Nemačka (3. oktobar 2003 – 1. septembar 2004)
Iv de Kermabon, Francuska (1. septembar 2004 –1. septembar 2005)
Đuzepe Valoto, Italija (1. septembar 2005 –1. septembar 2006)
Roland Kater, Nemačka (1. septembar 2006 –1. septembar 2007)
Gzavije Bo de Marnak, Francuska (1. septembar 2007 – 29. avgust 2008)
Đuzepe Gaj, Italija (29. avgust 2008 – 8. septembar 2009)
Markus Bentler, Nemačka (8. septembar 2009 – 1. septembar 2010)
Erhard Biler, Nemačka (1. septembar 2010)
U aprilu 2001. general Erhard Biler (slika levo) je bio ađutant nemačkog federalnog ministra odbrane Rudolfa Šarpinga, a od jula 2002. ađutant njegovog naslednika Petera Štruka. U avgustu 2003. postao je komandant oklopne brigade u Ambergu.
Od maja do novembra 2004. bio je komandant nemačkog kontingenta Kfora u Prizrenu.
Potom je od 2006. do 2008, bio zamenik načelnika štaba za operacije u Bonu i Berlinu. Poslednja dužnost pre preuzimanja komande Kfor 1. septembra 2010. mu je bila komandant oklopne divizije u Sigmaringenu.
Misija ima oko 3200 policajaca i sudskih službenika (1950 međunarodnih i 1250 lokalnih. Počela je da deluje 16. februara 2008, a planirano je da ostane na Kosovu do juna 2012.
Euleks je najveća grupacija EU personala van Brisela. Evropska komisija je 14. decembra 2007. odlučila da na Kosovu angažuje od 1800 do 1900 osoba, a kasnije je taj broj povećala na 2000. Čine je policajci (četiri jedinice za suzbijanje nereda), tužioci i sudije. Njen šef je francuski general Gzavije Bo de Marnak, koji je 15. oktobra 2010. zamenio francuskog generala Iva de Kermabona. Misija odgovara članicama EU. Definisana je kao statusno neutralna, što je bio uslov da je prihvati Srbija i da to bude utvrđeno rezolucijom SB-a, o čemu se u Srbiji povremeno vodi rasprava. Španija ne učestvuje u toj misiji zbog spora o tome kako će ta misija zameniti administraciju UN-a.
U njoj je personal iz članica EU, zatim iz Hrvatske, Turske, Švajcarske, Norveške, Kanade i SAD.
Regionalna jedinica za operativnu podršku (Regional Operational Support Unit), poznatija pod skraćenicom ROSU, osnovana je 2004. godine, po uzoru na sličnu jedinicu koja postoji u Irskoj. Reč je, u stvari, o šest motorizovanih jedinica od po četrdesetak ljudi (po jedna za svaki od kosovskih regiona), posebno obučenih za nasilno ulaženje u objekte i razbijanje demonstracija. Pripadnici jedinice ROSU prepoznatljivi su po crnim uniformama i šlemovima, kao i po crnim džipovima marke „mercedes“, posebno prerađenih za njihove potrebe. Naoružani su kalašnjikovima i automatima „hekler & koh MP5“.
Iako spada među elitne, ROSU nije antiteroristička jedinica (time se bavi Specijalna interventna jedinica SIU), nego pre svega služi, kao što naziv govori, za podršku redovnim policijskim snagama u vanrednim situacijama. Enver Zumberi (32), policajac koji je preminuo nakon što je snajperom ranjen u glavu kod Brnjaka, prvi je pripadnik ROSU koji je poginuo na dužnosti i posthumno je odlikovan.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
