Komentar
Lomljenje dece Srbije
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Znam da kad ostariš niko ne kuca na tvoja vrata, ni mlado ždrebe vlažnog oka, ali dok si pokretan i dok možeš sam da se vineš do nekih vrata – zar ne bi smeo i ti kroz njih da prođeš?
Moram da se koliko-toliko umerim, na sve strane vidim diskriminaciju, dovođenje nekoga u neravnopravan položaj. Gospodin, na primer, Palma u svojoj županiji primenjuje vlastiti program nenaučnog socijalizma, oni koji će pod njegovim pokroviteljstvom otići na besplatno letovanje radi stupanja u brak i produženja ljudske vrste dobiće i besplatne pasoše – zar svi oni koji neće besplatno letovati u Grčkoj nisu i time dovedeni u neravnopravan položaj? Ma, preterujem ja (nisam li i sam po pasoš otišao preko veze? platio ga jesam, ali sam otišao u određeno vreme da izbegnem čekanciju; poseban štandić u policiji beše za nas koji poznajemo neku ličnost natprosečnog ranga: pošto je nas sa vezom bilo bezmalo koliko i građana bez veze, pomislio sam da će među nama presuditi kad je ko došao, da, baš zato što smo smi viša klasa mora biti na delu prvenstvo prispeća u narečeni paravan, kad, i tamo se uspostavila hijerarhija veza: oni koje šalje neka zver dospevaju preko reda na red, a mi za koje založio neko ne toliko baš markantan, bivamo odgađani i odgađani, nema pravde ni među nama povlašćenima, pomislio sam gorko, ipak, istovetna se stvar dešavala jednoj jako lepoj glumici, i nju su kao i mene nepravedno pretekli građani koje je poslao neko moćniji od naših dobrotvora, uglavnom sam sa glumicom ostao pasoški povezan: razlikuju nam se, a i one su prvi susedi, samo poslednje brojke u devetocifrenom nizu!); u Jagodini svaka romska porodica za Đurđevdan od opštine dobija jagnje, nama koji slavimo Sv. Nikolu niko ne poklanja ribu, ali su i Romi koji slave Svetu Petku diskriminisani: poklon-jagnje moraju da zamrznu, a ovi za Đurđevdan ne moraju uopšte da imaju zamrzivač.
Pa će par koji se bude prvi venčao posle letovanja (a zašto se zaljubljeni ne bi uzeli već na licu mesta: Grci su pravoslavci) dobiti nov pežo – šta ako poklon podstakne brzopletost koja će za petnaest ili dvadeset godina dovesti do trzavica, ako ne i do same rastave usled neslaganja naravi, nisu li kandidati odgojeni na maksimi „tired meri, jedared seci“ dovedeni u nezgodan položaj?
Ili.
Prijavi se za predbračno letovanje građanin, prosed, pravilnog, na momente i kočopernog držanja, molim vas ličnu kartu, izvolite, a, žao nam je, vi dvadeset šestog avgusta punite pedeset devet godina, da, mislio sam da rođendan proslavim u Grčkoj i da mi moja buduća bude rođendanski poklon, tja, niste pomno proučili propozicije, možda i ne vidite dobro, četrdeset pet godina je granica, a tako, nisam znao, mislio sam da je isključena samo mladež, a da je na drugoj strani nebo granica, ne, gospodine, četrdeset pet godina je plafon, da tako kažem, dobro onda, ja sam imao na umu Čaplina kome su derali košulje kad mu je bilo osamdeset godina, Milan Panić ima bebu, zar nije i Pikaso postao tata pošto je uveliko prešišao četrdeset petu?
&
Slušam u kolima oglas, pretpostavljam da je neplaćen, jer RTS putem samog sebe traži novo, sveže ljudstvo ne bi li publika u punoj meri ostvarila prometejsko pravo da zna sve: „Ako ste mladi“, tako počinje, i ja umesto da nađem odmah drugu stanicu načuljim još više uši! „Ako ste digitalno pismeni“, taj sam, „ako dobro mislite“, taj sam, prisutan! „Ako dobro govorite i dobro pišete“, uh, ovo kao da je konkurs pravljen za mene, „ako drugi pamte vaše lice, vaš glas ili vaše znanje – vi ste prava osoba za nas! Do petnaestog septembra…“
Čoveče, eto nove stranice u mojoj karijeri: ljudi mi pamte glas, sami su mi to stoput kazali, lice i znanje mi nisu baš toliko urezivi, ali od osam merila zadovoljavam barem pet, možda i sedam – našlo bi se nekoliko svedoka koji bi upamtili moje lice i moje znanje, jedino me prvi uslov kolje…
Radiodifuzan kako ga je Bog stvorio, RTS o sebi veli kako „ima zadatak da informiše, obrazuje i zabavi“, jako lepo rečeno, „ali predstavlja i instituciju sa posebnom ulogom u društvenom, kulturnom i političkom životu Srbije“. Ovo je još lepše! Da su mene zaposlili radi pridobijanja talentovane omladine da se oda radu na televiziji, ne bih se ovako pokazao! Idemo dalje:
„Zadatak Javnog servisa je da doprinosi boljem kvalitetu života svakog pojedinca i društva u celini, da podstiče kreativnost i domaće stvaralaštvo, da održi nezavisnu poziciju i vrhunski kvalitet programa.“ Kad bih se zaposlio u RTS-u to bi pridonelo kvalitetu života mene kao pojedinca, a i društvo u celini ne bi štetovalo. Ali, ali. Na kraju diskriminacionog, protivustavnog i nebogougodnog letka stoji istovetna rasistička klauzula kao i na početku: „Ovo su razlozi zbog kojih je RTS odlučila da svoja vrata otvori mladim stručnjacima i time im da šansu da svoje znanje praktično primene.“
Otvoriti vrata svoja, baš svečano, kao iz Svetog pisma, mada vuče pomalo i na lapot-dveri: ako ste mladi naša vrata će vam se nasmešiti, ako ste pogureni i sedi, vrata će vas uspavati i vaši bližnji neće morati Švajcarcima da plate eutanaziju u specijalizovanoj ustanovi ponad Ciriškog jezera, dobro, nije baš tako, Javni servis ne tamani starce, samo im ubija nadu da bi mogli i oni da brane nezavisnu poziciju RTS-a i vrhunski kvalitet programa! Uostalom, ako voditelji moraju biti mladi, gde su konkursi na kojima bi iskustvo donosilo kakvu god prednost? Evo, ja dajem oglas: „Vozio bih generalnog direktora i glavnog urednika Informativnog programa RTS-a. Imam internacionalno iskustvo u vožnji kamiona (jednog sladoledžijskog i drugog, još većeg, za selidbe); ne pijem, policija ne pamti ni moj glas, ni moje lice ni moje znanje: nemam dosije o bezobzirnoj vožnji ni kod nas ni na autobanovima i hajvejevima. Konkurs je otvoren do petnaestog septembra.“
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve