Nesigurnost na tržištu državnog duga u Evropi umanjuje naš ekonomski rast

Sa tačke gledišta investitora, naše iskustvo na tržištu je pozitivno, što se tiče promena u toku poslednje decenije. Uveden je znatan broj reformi, u velikoj meri su ostvareni makroekonomska stabilnost i dinamičan rast BDP-a i reformisan je bankarski sektor. Međutim, još uvek je potrebno uraditi mnogo toga. Iznad svega, birokratske prepreke treba umanjiti u znatnoj meri, treba povećati efikasnost javnog sektora i makroekonomsku stabilnost, potrebno je definisati dugoročan plan poreske politike i, konačno, poboljšati imidž Srbije. Potrebno je više hrabrosti za strukturne reforme i važno je voditi brigu o postojećim investitorima, s obzirom da je njihovo pozitivno iskustvo najbolja preporuka za dolazak novih investitora.

Brige banaka

Zahvaljujući stranim vlasnicima i merama centralne banke, bankarski sektor je veoma likvidan i dobro kapitalizovan. Racio adekvatnosti kapitala za sektor bio je, prema Narodnoj banci Srbije, 20,4 odsto krajem prvog kvartala ove godine. Ovo je moderan bankarski sektor koji klijentima nudi raznovrsne kreditne proizvode, usluge dokumentarnog poslovanja, zaštitu od rizika kursa stranih valuta, platne kartice i sve vrste transakcija. Ključni izazov je kako naći prostor za budući rast u uslovima skromnog ekonomskog rasta i rastuće nezaposlenosti.

Ono što takođe pritiska bankarski sektor danas jeste visok procenat nenaplativih kredita, kao i značajni problemi sistemske prirode u procesu naplate kredita. Zakon o hipoteci u praksi ne funkcioniše; primena izvesnih elemenata Zakona o stečaju je problematična, kao i Zakona o platnom prometu. Fiskalna regulativa je nedovršena u pogledu restrukturiranja i delimičnog otpisa potraživanja. Korelacija između ekonomskog rasta i ekspanzije kredita je značajna i zbog toga je potrebno da se ova pitanja efikasno reše.

Načini da se prevaziđe kriza

Krizu smo 2009. godine dočekali sa raznim duboko ukorenjenim sistemskim problemima koje je kriza, prirodno, samo produbila. Stand–by aranžman sa MMF-om, povećanje garancije za štedne depozite, subvencionisane kamate na kredite kao i Bečka inicijativa imali su pozitivan uticaj. S druge strane, nije dovoljno učinjeno da se smanji birokratija. Pravi izazov za vlast jeste kako podstaći stvaranje radnih mesta i preći na ekonomiju zasnovanu na investicijama i izvozu. Potrebne su strukturne reforme na tržištu rada, kao i odgovarajuće makroekonomske i sektorske politike kako bi se ojačala izvozna konkurentnost. Ključni otežavajući rizici za ekonomski rast dolaze iz područja reformi javnog sektora, koji i dalje zaostaje, kao i od krize duga država evrozone.

Konstantna tenzija na tržištu državnih obveznica, koja tera vlade da uvode ili stežu postojeće planove za mere štednje, čini ekonomske izglede evrozone sve lošijim. Naši analitičari očekuju pad investicija u SAD i EU, što će kao rezultat imati slab oporavak tržišta rada i, stoga, slabašan ekonomski rast u poslednjem kvartalu 2011. i 2012. godine. Slabi izgledi za ekonomiju EU dovode do zaključka da će i ekonomija Srbije takođe biti u stagnaciji, s obzirom da skoro 50 odsto izvoza ide na tržište EU. Očekuje se da će se inflacija usporiti zbog opadajućih inflatornih očekivanja i niske agregatne tražnje. Međutim, prilično visoka nezaposlenost na nivou od 22 odsto ostaće ogroman problem koji će biti potrebno rešavati u 2012. godini.