Iako u Holcimu smatraju da je klima za poslovanje u Srbiji daleko od idealne, nakon skoro deset godina ova kompanija postala je vodeća za proizvodnju cementa, ali i uvaženi poslodavac i sused
Da li ste zadovoljni trenutnim poslovnim rezultatima u Srbiji?
Kada je Holcim došao u Srbiju 2002. godine, tržište se tek bilo otvorilo i nismo mogli da znamo šta nas očekuje. Danas, međutim, nakon deset godina poslovanja u Srbiji, možemo da kažemo da Holcim Srbija ima veoma dobru i stabilnu poziciju na lokalnom tržištu. To ne znači da je Srbija idealna za poslovanje; još uvek ima dosta toga što treba da se uradi. Ali u poređenju sa periodom od pre gotovo deset godina, ne možemo da poreknemo da je učinjen veliki napredak. Od pokretanja poslovanja u Srbiji, trudili smo se da postavimo visoke standarde poslovanja, što je, dugoročno gledano, pozitivno uticalo na celo tržište. To su omogućili naši proizvodi, čiji kvalitet stalno poboljšavamo, vrhunska usluga koju pružamo našim klijentima i jake partnerske veze koje smo izgradili sa svim zainteresovanim stranama. Sve u svemu, Holcim je za sada veoma zadovoljan svojom investicijom. Lično bih dodao da je za moju porodicu život u Srbiji veoma prijatan – društvene, turističke i kulturne prilike su izuzetne.
Najveći izazovi
Koji su najveći izazovi poslovanja na ovom tržištu?
Kao kompanija koja posluje u Srbiji, svakako nam je bilo izazovno da pridobijemo poverenje zaposlenih, izgradimo reputaciju poslodavca koji se brine o svojim zaposlenima i izgradimo dobrosusedske odnose sa lokalnom zajednicom u kojoj poslujemo. Danas možemo da kažemo da smo na veoma dobrom putu. Ono što svi investitori, uključujući i Holcim, žele jeste da transparentno posluju na uobičajenom i redovnom nivou, bez zalaženja u zonu sive ili crne ekonomije. Kompanijama kao što je naša veoma je važno da država obezbedi da vladavina prava važi za svakoga. Navešću jednostavan primer: kada Holcim želi da izgradi neki objekat, potrudimo se da imamo spremne i odobrene sve dozvole i svu neophodnu dokumentaciju pre početka radova. Sa druge strane, smatramo da poslovanje koje se ne vodi ovim pravilima ne samo da nije legalno, već i da predstavlja nelojalnu konkurenciju za kompanije koje se ponašaju u skladu sa pravilima, kao Holcim. Konačno, ekonomska stvarnost je bez sumnje definisana teškom situacijom u kojoj je nezaposlenost samo jedan od problema. Istraživanja pokazuju da oko 80 odsto kompanija u građevinskom sektoru ima blokirane bankovne račune, dok je jedna od dve kompanije još odavno ispunila uslove za stečaj ili likvidaciju. Od suštinske je važnosti da se ovim kompanijama pomogne da se izbore sa ovom situacijom.
Koliko će Vladin projekat izgradnje pristupačnih stanova i Koridora 10 pomoći industriji proizvodnje cementa?
Veoma je važno da se završe veliki infrastrukturni projekti u Srbiji. Razvoj infrastrukture doneće ne samo strane investicije, već i komunalne usluge boljeg kvaliteta i bolji životni standard za sve ljude. Građevinski sektor u Srbiji počeo je da se oporavlja od posledica globalne ekonomske krize ove godine i beleži rast zahvaljujući državnom programu za pomoć ovom sektoru, u koji treba da bude investirano približno 500 miliona evra. Čak i bez krize, građevinski sektor ima mnogo problema, a njihovo rešenje u velikoj meri zavisi od države. Pored značajnijih ulaganja u infrastrukturu, takođe je neophodno smanjiti opširne birokratske procedure koje sprečavaju normalan razvoj čitave ekonomije i tržišta. Ponovo ističem, ključ je u brzini izdavanja i transparentnosti dozvola.
Porast najranije 2013. godine
Do koje mere je smanjeni nivo ulaganja u građevinski sektor uticao na potražnju i prodaju cementa od početka krize?
U poređenju sa 2008. i 2009. godinom, kada je prodaja cementa opala za čitavih 20 odsto, pad u 2010. godini bio je daleko manji. Sektor proizvodnje građevinskih materijala veoma je dinamičan i samo uz ulaganja u proizvodnju i druge resurse možemo da održimo dobru poziciju na tržištu. U ovom trenutku postoje znaci da se situacija sa našim proizvodima na tržištu poboljšava u odnosu na prošlu godinu, ali značajniji porast na tržištu možemo da očekujemo najranije 2013. godine.
Koji su poslovni planovi kompanije Holcim za budućnost?
Od 2002. kompanija Holcim Srbija investirala je više od 100 miliona evra. Pored ulaganja u proizvodnju i tehnologiju, takođe smo mnogo uložili i u zaštitu životne sredine. Samo u 2010. godini uložili smo oko 180.000 evra u projekte korporativne društvene odgovornosti (KDO), a ta suma će se sigurno uvećavati u periodu koji sledi. Kao i tokom prethodnih devet godina, Holcim će svakako nastaviti da ulaže u održivi razvoj Popovca i Paraćina, u NVO sektor i da radi na ojačavanju kapaciteta cele zajednice. Od ove jeseni, takođe ćemo se baviti i jednim važnim projektom koji se tiče obezbeđivanja zajmova malim preduzećima iz Paraćina i Popovca. Odlučili smo da pomognemo našim najbližim susedima tako što smo izdvojili 50.000 evra za podršku njihovim preduzećima.
Značajan saradnik
Kako ocenjujete prvih deset godina poslovanja Američke privredne komore u Srbiji?
Odmah nakon dolaska u Srbiju, kompanija Holcim Srbija prepoznala je značaj postojanja Američke privredne komore. Zato smo često učestvovali u različitim AmCham projektima i pružali im podršku u angažovanju na poboljšanju regulatornog okvira za bolje poslovanje u Srbiji. Čvrsto sam uveren da je AmCham značajno doprineo boljoj poslovnoj klimi u Srbiji tokom ovih prvih deset godina. Želeo bih da iskoristim ovu priliku i čestitam upravnom odboru i zaposlenima u AmChamu, sadašnjim i bivšim, na njihovom trudu i posvećenosti poboljšanju poslovne klime u Srbiji, kao i na zalaganju za izgrađivanje boljeg društva.
Društveno odgovorno poslovanje predstavlja deo strategije kompanije Holcim u svim zemljama u kojima posluje, a isto opredeljenje vodi nas i kroz poslovanje u Srbiji.
Projekat koji će u 2011. godini svakako doprineti poboljšanju kvaliteta života lokalnog stanovništva u Popovcu i okolnim selima jeste dugoročno rešavanje problema vodosnabdevanja, za koji je investirano oko 60.000 evra. Takođe, tokom ove godine Holcim je u saradnji sa Agencijom za zaštitu životne sredine Republike Srbije investirao 120.000 evra u postavljanje merne stanice koja će pratiti koncentraciju zagađenja u vazduhu.
Kao primer dobre prakse sa lokalnom zajednicom, možemo istaći projekat „Partnerstvo za budućnost“, koji se održava četvrtu godinu. Za realizaciju ovogodišnjeg konkursa, koji podržava programe i projekte iz oblasti obrazovanja, kulture i održivog razvoja na teritoriji opštine Paraćin, Holcim je izdvojio šest projekata, ukupne vrednosti 30.000 evra.
Odlučili smo da našim prvim komšijama pomognemo tako što ćemo izdvojiti 50.000 evra za jačanje njihovog poslovanja. Nezavisna komisija odlučiće o dodeli pet kredita od po 10.000 evra, a Holcim će insistirati da svi koji dobiju taj kredit zaposle makar jednu osobu iz Popovca, odnosno Paraćina. Još važnije, kada taj novac bude vraćen, on će za dve godine ponovo kroz konkurs biti dodeljen nekim drugim preduzećima.
U narednom periodu nastavićemo kao i u poslednjih devet godina da ulažemo u održivi razvoj Popovca i Paraćina, u nevladin sektor kao i u jačanje kapaciteta čitave zajednice.
Gustavo Navarro je u Holcimu od 2002. godine, dok se od 2006. nalazi na čelu kompanije Holcim Srbija. Prethodno je obavljao funkciju finansijskog direktora u Holcimovim kompanijama u Ukrajini i Srbiji. Tokom skoro 30 godina radnog iskustva, pre dolaska u Holcim radio je na nekoliko kontinenata – u Argentini, Meksiku, Ekvadoru, Ukrajini, Rusiji, Švajcarskoj, Nemačkoj i Tajlandu – za mnogobrojne svetske kompanije kao što su Tetra Pack, Merck, Kimberly Clark, AEG.
Od kada je Gustavo Navarro na čelu Holcima Srbija, kompanija je proširila svoje poslovanje, dopunjujući osnovnu proizvodnju cementa i proizvodnjom betona: otvaranjem fabrike Beograd – Istok u Krnjači 2006. godine. Kapacitet fabrike iznosi oko 100.000 kubnih metara gotovog betona godišnje. Takođe, privatizacijom DTD „Kamenko Gagrčin“ u 2009. godini, Holcim d.o.o. proširio se i na tržište agregata – šljunak i pesak.
Gustavo Navarro rođen je 4. oktobra 1962. godine u Argentini. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Buenos Ajresu, a magistrirao poslovnu administraciju na Poslovnoj školi Lozane u Švajcarskoj.
“Svesni toga da su cene prehrambenih proizvoda možda i najvažnija stavka kućnog budžeta i od izuzetnog značaja za održavanje životnog standarda građana, odlučili smo da upravo pred praznike, u novembru i decembru, ponudimo još povoljnije cene redovnog asortimana i tako pokažemo potrošačima da smo tu za njih u svim tržišnim okolnostima”
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
