Kad se mržnja seje, mržnja i raste

Gospodine Pančiću, poslednja rečenica u ovom vašem tekstu se ne završava znakom upitnika. Drago mi je zbog toga jer zaključujem da vam je bez dileme sada jasno da ste od početka sve pogrešno shvatili.

Naime, biti pametan levičar ne znači mrzeti desnicu, a biti pametan desničar ne znači mrzeti levicu. Uvek mi je bilo zanimljivije da u kafani sedim sa ideološkim neistomišljenicima, nekako je intelektualno razgibavanje zanimljivije, a naruči se i više piva. Hoću da kažem, nikako mi nije jasno zašto se mržnja tako lako zapatila, da stvar bude apsurdnija, među onima koji sebe smatraju intelektualnom elitom („elita“ – malo smešno zvuči, zar ne?).

Prečesto mi „Peščanik“ zvuči kao zakletva nekog budućeg streljačkog voda („oko za oko, zub za zub, počistimo đubrad, treba da robijaju…“)!? A kad se „Peščanik“ poziva na Danila Kiša, to mi izgleda kao pozivanje Katarine Mediči na Isusa Hrista. Kad se mržnja seje mržnja i raste. Kada mržnja poraste fukara se osili, a kada stoka pobesni, posledica nismo svesni. Naravoučenije: razmišljajmo opuštenije a dejstvujmo bezazlenije. Biće manje bolesti, a više zdrave pameti.