Komentar
Lomljenje dece Srbije
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Pre dve godine bili su samo dva momka koja traže svoje mesto pod internet nebom, a od prošle nedelje su suvlasnici kompanije vredne milijardu dolara. Toliko je Fejsbuk platio za njihov sajt, Instagram. Reč je o aplikaciji za mobilne telefone preko koje se razmenjuju fotografije. Jednostavno i efikasno. Budući da danas svi koristimo pametne telefone s kamerom i da je mobilni internet sve bolji, logično je da ovakav servis nastane i postane popularan.
Ono što se internet biznis analitičari pitaju jeste da li je plaćen preskupo i zašto se Fejsbuk uopšte odlučio na kupovinu?
Odgovor je komplikovan. Po jednima, Fejsbuk je u fazi kada strepi od svake konkurencije, a svako ko plasira ideju koja iznenada počne da okuplja veći broj korisnika potencijalno je opasan. I treba ga staviti pod kontrolu dok je mali. A Instagramovi korisnici broje desetine miliona i brojno rastu eksponencijalno.
Smatra se da Mark Cukerberg, koji je sa sedam godina iskustva već doajen u tom poslu, znao da prepozna potencijal Instagrama. Mada ima i onih koji misle da je reagovao suviše impulsivno i preplašeno i da je sajt preplaćen.
Kako god, on vodi jednu od najvećih svetskih kompanija, broj korisnika mu se bliži milijardi, a i pri parama je. Što će reći, verovatno zna šta radi.
Kada god čujete ovakvu vest, pomislite: šta ja treba da uradim pa da napravim sličan posao na internetu? Nije lepo reći, ali šanse nam nisu bogzna kakve. Vlasnici Instagrama, Majk Kriger i Kevin Sistrom, jesu mlađi od trideset godina, ali su istovremeno prilično dobro pozicionirani u sadašnjoj generaciji internet preduzetnika i to na najvišem nivou. Recimo, „Njujork tajms“ piše da su već prve večeri po puštanju sajta u rad, kada su im iskrsli tehnički problemi, u pomoć pozvali bivšeg tehničkog direktora Fejsbuka, koga su znali sa neke davne žurke. Kada im je trebao novac, za pokretanje posla rado su im u pomoć pritekli neki od najpoznatijih internet finansijera sa lepim parama, i to dok im je biznis bio tek u nacrtu. Reč je, dakle, o momcima sa ozbiljnim pedigreom te ne treba da čudi što je Cukerberg odrešio kesu. Zna on da slične kese imaju i Gugl i Tviter, a brzo rastući društveni servis u njihovim rukama nije nešto što bi mu se dopalo.
Teoretski, internet biznis može se pokrenuti odasvud. Ali kao što je nekada za uspeh u rokenrolu bilo bitno da ste u Londonu ili Njujorku, tako je i danas za uspešan internet biznis najbolje da ste u Kaliforniji, gde su okupljeni odlični (mladi) programeri, danas neizbežni psiholozi i sociolozi i ljudi sa parama. Ukratko, sve što je potrebno za uspeh na ovakvom internetu. I upravo ono što nama nedostaje, počev od para pa do saradnje pomenutih stručnjaka koji uglavnom ne razumeju da bi mogli da se nađu na istom poslu.
Sve to važi samo ako se ne ispune predviđanja katastrofičara, a takvih je na internetu kao slame, da je ovo početak naduvavanja novog internet balona koji će pre ili kasnije bučno da pukne, rasplinjujući pritom stotine milijardi dolara nečijeg novca spakovanog u internet akcije društvenih mreža.
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve