foto: a. anđić
Program RHSP je namenjen pripadnicima romske nacionalne manjine koji završavaju osmi razred osnovne škole i žele da upišu srednju školu u oblasti medicine, farmacije, stomatologije i drugih zdravstvenih oblasti, srednjoškolcima i studentima koji po bolonjskom principu studiraju zdravstvene oblasti
Ovih dana približava se kraju rok u kom zainteresovani svršeni osnovci, oni koji još uvek idu u srednju školu ili studiraju, a pripadnici su romske nacionalne manjine, mogu da konkurišu za stipendiju u okviru Programa stipendiranja obrazovanja Roma i Romkinja u oblasti zdravlja (Roma Health Scholarship Program – RHSP).
Program realizuju Fondacija za otvoreno društvo Srbija i Fondacija za otvoreno društvo iz Mađarske u okviru Programa javnog zdravlja u saradnji sa Stipendijskim programom Romskog obrazovnog fonda. Program je namenjen pripadnicima romske nacionalne manjine koji završavaju osmi razred osnovne škole i žele da u toku leta upišu srednju školu u oblasti medicine, farmacije, stomatologije i drugih zdravstvenih oblasti, kao i srednjoškolcima koji se obrazuju na privatnim i državnim srednjim školama i studentima koji studiraju po bolonjskom principu na privatnim i državnim akreditovanim visokim školama i fakultetima u oblasti medicine, farmacije, stomatologije i drugih zdravstvenih oblasti. Rok za prijavljivanje ove godine ističe 15. juna, a aplikacije se mogu poslati preko sajta: www.romaeducationfund.hu/scholarship–apply–serbian
„Kao deo preuzetih obaveza u okviru Dekade inkluzije Roma, Fondacija za otvoreno društvo Srbija, Fondacija za otvoreno društvo Mađarska u okviru Romskog programa javnog zdravlja, zajedno sa Romskim obrazovnim fondom, realizuju Program stipendiranja obrazovanja Roma i Romkinja u oblasti zdravlja“, kaže u razgovoru za „Vreme“ Jelena Savić, koordinatorka projekta za Srbiju: „Ovo je treća godina sprovođenja programa, koji, osim u Srbiji, postoji još i u Rumuniji, Bugarskoj i Makedoniji.“
Realizatori projekta smatraju da je povećanje broja medicinskih radnika romske nacionalnosti jedan od najefikasnijih načina borbe protiv diskriminacije i kršenja ljudskih prava u oblasti zdravlja. Kada im je pružena podrška i adekvatan trening, zdravstveni radnici su veoma efikasni zastupnici sistemske promene. U skladu s tim je pretpostavka da će građani i građanke Republike Srbije, koji su pripadnici romske zajednice, znajući da u medicinskim službama stručnjaci romske nacionalnosti rade rame uz rame sa pripadnicima većinske populacije, biti spremniji da u većoj meri traže i ostvaruju svoja prava u oblasti zdravlja.
Program čine četiri komponente koje sprovode partnerske organizacije i institucije. Selekciju i dodelu stipendija kandidatima koji su upisani u srednje škole, visoke škole i fakultete u oblasti medicine, farmacije i stomatologije obavlja Romski obrazovni fond. Medijsku kampanju ovog programa, distribuciju informacija o mogućnosti konkurisanja, obimu i uspehu programa široj javnosti, nadležnim vlastima i potencijalnim korisnicima osmišljava i sprovodi Medija centar iz Beograda. Izbor stručnjaka koji mogu biti mentori korisnicima i koji bi ih vodili i pružali im pomoć u akademskom i profesionalnom smislu, što bi doprinelo povećanju broja mladih Roma i Romkinja u medicinskim strukama, a time i poboljšanju pristupa zdravstvenim uslugama celokupnoj romskoj zajednici, organizuje Škola javnog zdravlja i zdravstvenog menadžmenta pri Medicinskom fakultetu u Beogradu. Trening u oblasti javnog zagovaranja u vidu škole na kojoj će se raditi na ličnom razvoju, jačanju liderskih veština, upoznavanju korisnika sa procesom javnog zagovaranja u oblasti zdravlja, informisanju o pravu na zdravlje, specifičnostima romske kulture i tradicije, a što bi doprinelo stvaranju mreže eksperata romske nacionalnosti u oblasti zdravlja koja bi bila važan partner u razvoju i implementaciji javnih politika i šire u sprovođenju procesa inkluzije, sprovodiće Udruženje romskih studenata iz Novog Sada.
Kako bi se povećao broj potencijalnih kandidata i kandidatkinja i osigurao njihov uspeh koji je neophodan za dalji razvoj programa, predložena je i peta komponenta – tutorstvo. U okviru ove komponente uspostavljena je saradnja sa najrelevantnijim institucijama obrazovanja u oblasti medicine koje sprovode pripremne kurseve kojima se olakšava upis korisnicima stipendije na njihove studijske programe. Aktivnosti tutorske komponente sprovodi Udruženje romskih studenata iz Novog Sada.
Jelena Savić objašnjava za „Vreme“ da u okviru programa postoji nekoliko važnih komponenti. Pre svega, oni budući studenti koji nameravaju da upišu neki od fakulteta ili strukovnih studija medicinskih struka, mogu da konkurišu za pripremni program za prijemne ispite, po principu tutorstva. Tutorstvo uključuje časove iz hemije, biologije i drugih predmeta koji su im potrebni za polaganje prijemnog. Kada konkurišu za stipendiju, mogu da pohađaju i Školu javnog zagovaranja. „Škola funkcioniše po principu sedmodnevnih seminara, gde polaznici dobijaju informacije o položaju Roma, problemima u oblasti medicine, ljudskih prava, veštine za javni nastup…“, kaže Savićeva. Polaznici seminara imaju mogućnost i da osmišljavaju i realizuju projekte za unapređenje zajednice na lokalu, a mogu da konkurišu i za dodatne grantove za kurs jezika, studijska putovanja i usavršavanja.
Mentorska komponenta, možda najdragocenija u projektu, ima funkciju da stipendistima koji studiraju omogući lakši prolazak kroz proces obrazovanja. Kako za „Vreme“ objašnjava Janko Janković, zamenik rukovodioca projekta „Mentorska podrška Romima stipendistima koji se školuju za zdravstvene profesije“, mentorski rad ima trostruku funkciju. Na prvom mestu je pedagoška i ona podrazumeva pomoć oko spremanja vežbi, kolokvijuma i ispita, pomoć oko zakazivanja konsultacija, u pisanju naučno-istraživačkih, seminarskih i diplomskih radova. Osim toga, mentori se angažuju i na uključivanju studenata u istraživanja i projekte i na razvoju njihovih veština u svakodnevnoj medicinskoj praksi.
Takođe, mentori pomažu i u socijalnom smislu, pomažući u uključivanju studenata u romske ili studentske nevladine organizacije, a Janković naglašava i psihološki značaj mentorstva: „Naš rad podrazumeva i pomoć u rešavanju potencijalnih problema, od kojih se kod studenata Roma najčešće javlja manjak samopouzdanja. Osim toga, tu smo da pomognemo savetima i podrškom u svim teškim situacijama, pa volimo da kažemo da je mentor prijatelj koji nikada ne izneverava poverenje.“ Janković dodaje da je pravilo da jedan mentor radi sa najviše dvoje studenata, te da su mentori profesori, docenti, asistenti i saradnici u nastavi na fakultetima zdravstvenih struka u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Mentori rade po jasno definisanim pravilima, pa je viđanje sa studentima obavezno bar jednom nedeljno, a strogo je preporučeno i šest do osam kontakata drugim sredstvima komunikacije.
Kako bi informacija o postojanju programa doprla do što većeg broja potencijalnih stipendista, Medija centar iz Beograda sproveo je niz aktivnosti na popularizaciji i promociji. Rukovodilac ovog dela projekta Čedomir Mitrović kaže da je najvažniji deo posla za njih bila upravo promocija: „Najvažniji deo našeg posla bio je da javimo svim potencijalnim kandidatima da ovakav program stipendiranja uopšte postoji i šta sve podrazumeva, kako bi mogli da apliciraju. Pomoć nije samo finansijska, nego sveobuhvatna, i bilo je važno da potpuna informacija dođe do ljudi.“ Milica Milić, asistentkinja rukovodioca projekta, kaže da im je cilj bio da osmisle kampanju koja bi bila privlačna za mlade Rome, a da ih u isto vreme ne stigmatizuje kao siromašne ljude koji dobijaju nekakvu pomoć, nego kao akademske građane koji dobijaju određenu vrstu stimulansa za dalji napredak: „Važno nam je da počnu da se ruše stereotipi o tome kako su Romi lenji, kako ne žele da se školuju…“ Medija centar organizovao je kampanje u pet strateški odabranih gradova u Srbiji, odabranih tako da se informacija raširi po celoj Srbiji. U pitanju su Niš, Vranje, Kragujevac, Novi Sad i Subotica. Na konferencije održane u ovim gradovima pozivani su, pored lokalnih medija, predstavnici romskih nevladinih organizacija, predstavnici lokalne samouprave i svi drugi činioci koji mogu da posreduju u prenošenju informacije. Osim toga, osmišljen je i reklamni spot koji se emituje na više od 20 lokalnih i regionalnih TV i radio stanica, tako da je pokrivena čitava zemlja. Milićeva i Mitrović, međutim, ističu da je u širenju informacije najviše doprinela saradnja sa romskim nevladinim organizacijama i da upravo one, budući da direktno komuniciraju sa romskom populacijom, privlače najveći broj potencijalnih stipendista. Završetkom roka za prijavu, medijska kampanja se ne završava, jer Medija centar priprema i seriju reportaža o uspešnim stipendistima, kako bi se kroz pozitivne primere motivisali i ohrabrili budući stipendisti.
S obzirom na to da je većina država potpisnica Dekade inkluzije Roma u indikatore sprovođenja Dekade kao i Nacionalne strategije Ministarstva zdravlja unela i postojanje stipendijskih programa u oblasti zdravlja za građane i građanke romske nacionalnosti, program se u Srbiji sprovodi uz podršku Romskog obrazovnog centra i Instituta za otvoreno društvo, sa idejom da se s vremenom u skladu sa mogućnostima, obavi i potpuno preuzimanje programa od strane države. Međutim, na to treba još sačekati, budući da je poslednjih godina bilo ozbiljnih zastoja u sprovođenju afirmativne mere Vlade Srbije, najčešće zbog finansijskih problema.
“Svesni toga da su cene prehrambenih proizvoda možda i najvažnija stavka kućnog budžeta i od izuzetnog značaja za održavanje životnog standarda građana, odlučili smo da upravo pred praznike, u novembru i decembru, ponudimo još povoljnije cene redovnog asortimana i tako pokažemo potrošačima da smo tu za njih u svim tržišnim okolnostima”
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
