foto: a. anđić
"Da bi ova zemlja zaista postala prava evropska država, svi moraju ozbiljno shvatiti i proces decentralizacije i potrebu da se poštuje svako, nezavisno od toga kakvo je njegovo političko opredeljenja i da li je glasao za njega ili nije. Građani Vojvodine očigledno nisu glasali za republičku vladu kakva će se oformiti, videćemo da li će na nivou republičke administracije postojati dovoljno zrelosti i odgovornosti za jedan mudar odnos prema Vojvodini i građanima Vojvodine. Trebaće nam mnogo snage i energije da prebrodimo institucionalnu krizu"
Odluka Ustavnog suda Srbije (USS) kojom se 22 odredbe Zakona o nadležnostima AP Vojvodine proglašavaju neustavnim izazvala je oprečne reakcije na političkoj sceni Republike. Dok neke političke partije, poput Demokratske stranke Srbije, „pozdravljaju odluku suda kojom je obezvređena namera donosioca takvog zakona i statuta koja je vodila stvaranju države u državi“, pokrajinska vlast oštro odgovara.
„Ta odluka je u velikom broju segmenata problematična, a indikativan je i sam tajming u kome je ona doneta“, kaže Bojan Pajtić, predsednik Vlade Vojvodine i potpredsednik Demokratske stranke. „Ona demonstrira činjenicu da u našem društvu, a pogotovo u nekim najvažnijim institucijama, nije zaživeo evropski duh i opredeljenje koje evropske vrednosti nameću. Uostalom, prva odredba koja je osporena u samom zakonu o prenosu nadležnosti jeste odredba koja se odnosi na kvalifikaciju da se u Pokrajini Vojvodini neguju evropske vrednosti. To nije odredba koja bi smela biti predmet analize USS-a, utoliko što je reč o odredbi koja je pre svega načelno politička, a ne normativna.
Pored toga, USS je doneo jedan presedan u našu pravnu praksu, koji je suštinski suprotan ne samo međunarodnim konvencijama nego i našem unutrašnjem pravnom sistemu, pošto konvencije koje je ratifikovala naša zemlja imaju primat u odnosu na norme našeg zakonodavstva. Tu, pre svega, mislim na činjenicu da je USS uslovno rečeno proširio nadležnosti Pokrajine oduzimanjem prava da se na nacionalne savete nacionalnih zajednica prenesu te nadležnosti, i time suštinski suzio nivo stečenih prava nacionalnih manjina na teritoriji Pokrajine. To je ono što je neprihvatljivo politički, ali je neprihvatljivo i pravno, jer stečena prava manjina jesu zaštićena svim međunarodnim konvencijama koje se bave ljudskim i manjinskim pravima. Mi smo kao pokrajina preneli osnivačko pravo na dvadesetak različitih medija na jezicima nacionalnih manjina, na nacionalne savete, na predstavnike tih nacionalnih zajednica, jer je jedino logično i prirodno da tim medijima upravljaju oni ljudi na koje se te publikacije odnose i za koje se prave, koji su egzistencijalno zainteresovani da se njihov identitet očuva i koji najbolje znaju kako da taj identitet očuvaju. Međutim, USS je ukinuo tu mogućnost, odnosno proglasio je protivustavnom, što će tek predstavljati problem u narednom periodu, i to međunarodni problem za ovu zemlju.“
„VREME„: Kada kažete da USS nije slučajno doneo odluku u ovom trenutku, zašto mislite da se to baš sada desilo?
BOJAN PAJTIĆ: Ako se neki predmet obrađuje tri godine, skoro da je i statistički nemoguće da se takva odluka donese, odnosno objavi, na dan kada je potpisana nova koalicija za republičku vladu, dan uoči konstituisanja nove pokrajinske vlade, a da to bude slučajno.
Da li mislite da je neko uticao na to?
Ja čak nemam utisak da se u ovom trenutku time bilo ko od političara bavio, jer vidimo da se proces konstituisanja republičke vlade razvukao preko svake mere, da očito postoje poteškoće, makar u onom tehničkom delu, koje se odnose na konstituisanje te važne institucije. U tom smislu mislim da je odluka USS-a posledica i rezultat ambijenta koji je u Srbiji nastao posle 20. maja, ambijenta koji je dao krila svima onima koji su devedesetih godina u ovom društvu diktirali i političke i ekonomske i sve druge prilike.
Šta će dalje preduzeti Vlada Vojvodine povodom odluke USS–a?
Odluke USS-a u našem pravnom sistemu su pravosnažne, konačne i izvršne, dobijanjem odluke one posle određenog vremena dovode do prestanka postojanja određenih normi u našem zakonodavstvu. Kada govorimo o onim normama koje se odnose na neke vrednosne kvalifikacije, te odluke, odnosno ti segmenti odluke, donose samo gorak ukus u ustima.
Kada je reč o ovim praktičnim odredbama, i one mahom nisu takve da sa sobom iziskuju neke korake koji će za tim normama slediti u formalnom smislu te reči, ali suštinski su problematične utoliko što se, recimo, proglašava protivustavnim pomoć porodicama koje su dobile prvo dete. Mi smo prva administracija u regionu koja je davala 30.000 dinara za prvorođeno dete zbog toga što je demografski problem u Vojvodini još veći i izraženiji nego u drugim delovima Srbije, a znamo da je Srbija jedan od neslavnih rekordera po niskoj stopi nataliteta. Praktično nam se uskraćuje pravo da se, recimo, bavimo strateškim razvojem poljoprivrede u Pokrajini, što je takođe veoma loše, zato što je poljoprivreda najvažnija izvozna grana u zemlji, a Vojvodina je prednjačila i nosila gro izvoza poljoprivrednih proizvoda. Ostajemo bez nekih mehanizama koji su, pre svega, u interesu građana Vojvodine. Ova odluka je mnogo više oštetila neposredno same građane nego bilo koga u pokrajinskoj administraciji.
(…)
Ceo tekst možete pročitati u novom broju nedeljnika Vreme koji je u prodaji od 19. jula 2012. Pretplatnici na internet izdanje nastavak mogu pročitati sa ovog linka. (Pretplatnici: prvo se ulogovati pa onda kliknuti!)
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
