Za samit su najavljivane teme važne za čitav svet, poput globalne ekonomske krize, razoružanja, borbe protiv siromaštva, a domaćini su iskoristili priliku da pred mnogobrojnim gostima progovore i o onome što ih najviše tišti. U govoru na otvaranju samita iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei rekao je da Iran „nikad neće nastojati da stekne atomsko oružje“, da su takve težnje „veliki i neoprostiv greh“, ali je dodao da Teheran neće odustati od „prava iranskog naroda da koriste nuklearnu energiju u mirnodopske svrhe“. „Naš moto je nuklearna energija za sve i nuklearno oružje ni za koga“, rekao je Hamnei, i optužio svetske sile za licemerje. Posebno je, naravno, prozvao SAD, nazvavši američko protivljenje nuklearnom programu Irana „gorkom satirom“, zbog veličine američkog nuklearnog arsenala i korišćenja atomskih bombi tokom Drugog svetskog rata.
SIRIJSKI KRUG NASILJA: Hamnei se dotakao i Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, nazvavši ga „kontrolnom sobom sveta, nelogičnom, nepravednom i nefunkcionalnom relikvijom iz prošlosti koju SAD koristi da nametne svoje nasilne manire ostatku sveta“. Predsednik Irana Mahmud Ahmadinežad pozvao je na stvaranje novog svetskog poretka. „Kada sve zemlje budu učestvovale u upravljanju svetskom zajednicom, onda neće biti mesta diskriminaciji, agresiji i hegemoniji i svaka nacija će biti u prilici da realizuje svoje mogućnosti“, rekao je on. I Ahmadinežad je pomenuo SB UN, navodeći da se ratovi i ubistva dešavaju sa njegovim odobrenjem.
Da su Nesvrstani pre skup država od kojih mnoge imaju nepremostive stavove o istom problemu nego homogena grupa koja se o nečemu može usaglasiti, pokazalo se u mnogo prilika, a koplja su se najviše lomila oko krize u Siriji. Egipatski predsednik Mohamed Morsi je rekao da je revolucija u Siriji okrenuta protiv represivnog režima u toj zemlji, i pozvao na „potpunu solidarnost sa onima koji se bore za slobodu i pravdu u Siriji“. To je bilo previše za sirijsku delegaciju i napustila je salu u kojoj je Morsi držao govor. Jedan bizarni incident propratio je Morsijevo obraćanje delegatima. Vlasti Bahreina uputile su protest Iranu, tvrdeći da je iranska državna televizija tokom prevoda Morsijevog govora o sirijskim pobunjenicima koji se bore protiv „represivnog režima“ umesto reči „Sirija“ pomenula „Bahrein“. Inače, u Bahreinu je prošle godine protest većinskih šiita koji su tražili ravnopravnost sa sunitima krvavo ugušen, a bahreinska vladajuća sunitska dinastija optužila je demonstrante da su pod uticajem šiitskog Irana. Sirijski zvaničnici su se požalili da neke članice nesvrstanih daju pobunjenicima oružje, novac i vojnu obuku, misleći na Saudijsku Arabiju i Katar.
Egipatski predsednik je predložio da se formira regionalni komitet koji će raditi na pronalaženju rešenja za Siriju, a uključio bi Egipat, Iran, Saudijsku Arabiju i Tursku. I pored velikih reči o zaustavljanju prolivanja krvi i pravednom miru, nejasno je kako bi pomenuti komitet funkcionisao s obzirom na Morsijevu otvorenu podršku pobunjenicima, kao i na stav SAD i sirijske opozicije koji tvrde da je Iran nepoželjan u bilo kakvoj mirovnoj inicijativi jer podržava Asadovu vlast. Na stranu angažovanje oko Sirije, dolazak egipatskog predsednika u Teheran je istorijski događaj u odnosima ove dve zemlje. To je bila prva poseta jednog egipatskog šefa države Iranu još od islamske revolucije 1979. godine, kada je došlo do prekida diplomatskih odnosa između Irana i Egipta.
ATOMI I BAN KI MUN: Sudeći po dešavanjima u Teheranu, i palestinsko pitanje je daleko od rešenja kao i sirijsko, mada je na dnevnom redu svakog sastanka Pokreta još od njegovog osnivanja, pre 51 godinu. Razlog za to nije samo Izrael koji su, kao dežurnog neprijatelja, prozivale mnoge države i na ovom skupu. Ahmadinežad je apelovao na palestinskog predsednika Mahmuda Abasa da ujedini Palestince kako bi „oslobodili svoju zemlju“. Abas je izjavio da je svestan vrednosti jedinstva i pomirenja u Palestini, i da zna „da je Izraelu draže nego bilo kome zbog neslaganja među Palestincima“, dodajući da je spreman da nastavi razgovore sa braćom u Gazi. Do bratskih razgovora i pomirenja ipak će teško uskoro doći. Bilo je najavljeno da će samitu prisustvovati i Ismail Hanije, vođa Hamasa, koji drži vlast u oblasti Gaze. Abas, čelnik Hamasu rivalskog Fataha, zapretio je da neće doći u Teheran ako se pojavi i Hanije, pa je Hamas, iako favorit Irana, ostao bez poziva za skup.
I pored gorućih problema poput Sirije, Palestine, ekonomske krize, jasno je bilo da iznad skupa u Teheranu sve vreme lebdi senka pretnje Izraela udarom na Iran zbog njegovog atomskog programa, i mogućnost otvaranja novog, nepredvidivog ratnog žarišta. Novi izveštaj Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) objavljen je, sigurno ne slučajno, baš u toku samita, 30. avgusta. U izveštaju se, između ostalog, tvrdi da je Iran udvostručio proizvodne kapacitete u podzemnom nuklearnom postrojenju Fordo, proizveo skoro 190 kilograma uranijuma obogaćenog do 20 odsto od 2010. godine, omeo istragu Komisije u „sumnjivom“ vojnom kompleksu Parčin… Mada i u ovom izveštaju Agencije, kao i u prethodnim, nema sigurnih dokaza da Iran proizvodi atomsku bombu već samo pretpostavki i nagađanja, zapadni mediji opet spekulišu o datumu napada Izraela na Iran. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun, na čije prisustvo na samitu u Teheranu SAD i Izrael nisu blagonaklono gledali, pozvao je Iran da primenjuje rezolucije UN i poručio da bi u suprotnom moglo da dođe do „spirale nasilja“.
DOGODINE U KARAKASU: Učesnici šesnaestog samita Nesvrstanih su jednoglasno usvojili završni dokument skupa. Taj dokument podseća pomalo na izjave kandidatkinja na izborima za mis, kada svi redom pominju mir u svetu i sveopštu ljubav. Tu su apeli za smanjenje oružja za masovno uništavanje, uništavanje nuklearnog arsenala, razmatranje novog poretka sveta koji će biti utemeljen na pravdi i zajedničkom interesu svih zemalja, potenciranje miroljubivog korišćenja atomske energije… Lepe reči teško da će zatrpati i mali deo zjapećih razlika među pojedinim članicama Pokreta, kao što ni pretnje koje vise nad Iranom neće rasterati izjave iranskih lidera o samitu kao „najvećem uspehu u istoriji zemlje“, „diplomatskom porazu SAD i Zapada“, „najavi povratka iranskog uticaja na međunarodnom planu“. I Iranci su sigurno svesni da su srdačni pozdravi koje su razmenili na rastanku sa nekima od gostiju, kao što su arapski susedi iz Persijskog zaliva, samo maska koja pokriva oružje koje i jedni i drugi drže skriveno iza leđa, ali spremno.
Sa zapadne strane padaju uvrede na domaćina i učesnike skupa. Izraelski premijer Netanijahu je konstatovao da „više od 120 zemalja u Teheranu pozdravlja režim koji ne samo da poriče postojanje holokausta, već se i zalažu za uništenje jevrejske države, brutalizuju sopstveni narod, i vode milione ljude da uzvikuju ‘Smrt Americi, smrt Izraelu’“. On je rekao i da misli da je to „sramota i mrlja za čovečanstvo“. Mnogo dalje je otišla predsednica Spoljnjopolitičkog odbora predstavničkog doma Kongresa SAD Ilijana Ros-Lehtinen, koja je izjavila da je Pokret nesvrstanih „savez ekstremista, flagrantnih kršilaca ljudskih prava i onih koji šire mržnju“.
Naredni samit Nesvrstanih biće održan 2015. u Karakasu, u Venecueli. Do tada, Pokretom će predsedavati Iran u liku predsednika države, u ovom trenutku Mahmuda Ahmadinežada. U poslednje vreme se predsedavajući ne mogu pohvaliti srećnom sudbinom. Fidel Kastro je 2008. zbog bolesti predao tu funkciju svom bratu Raulu. Pre tri godine je vođstvo Pokreta preuzeo tada neprikosnoveni Hosni Mubarak. U međuvremenu je Mubaraka odnelo arapsko proleće, pa je njegov mandat Ahmadinežadu predao Mohamed Morsi, novi egipatski predsednik.
Srbiju je na samitu predstavljao ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić. U saopštenju SMIP-a se navodi da se on u Teheranu sastao sa više od 30 ministara inostranih poslova, između ostalih i sa šefovima diplomatije Irana, Indije, Alžira, Gane, Namibije, Indonezije, Bangladeša, Pakistana, Iraka, Kuvajta, Kazahstana, Egipta, Kube. Mrkić je najavio da će nova vlada Srbije nastaviti da produbljuje odnose sa članicama Nesvrstanih i dodao da se nada da će naša zemlja povećati broj stipendija u okviru projekta „Svet u Srbiji“, koji omogućava mladim studentima iz tih zemalja da se školuju u našoj zemlji. On je izrazio zahvalnost što velika većina država članica Pokreta ne priznaje separatiste na Kosovu, mada je i njemu sigurno jasno da je osnovni razlog to što te zemlje imaju slične probleme u svom dvorištu.
Srbija u Pokretu nesvrstanih ima status posmatrača, kao i Hrvatska i Bosna i Hercegovina, mada je sam Pokret osnovan septembra 1961. u Beogradu. Osnivači su bili predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito, premijer Indije Džavaharlal Nehru, predsednik Egipta Gamal Abdel Naser i predsednik Indonezije Sukarno, ali je sa raspadom Jugoslavije ta zemlja nestala i iz Pokreta. U mnogim članicama Nesvrstanih bivša SFRJ i danas se pominje samo po dobru.