Između Katrine i Sendi

To su izbori između Katrine i Sendi, piše nobelovac Pol Krugman u kolumni u „Njujork tajmsu“. Uragan Katrina je 2005. opustošio Nju Orleans i pokazao kako izgleda kad vlada ne može da obezbedi pomoć ugroženima. Sendi je pogodio Njujork i Istočnu obalu, a Obama je pokazao da pomoć vlade može da stigne ugroženim ljudima.

Nemački magazin „Špigl“, međutim, izvlači suprotan zaključak: džakovi sa peskom, jedina efektna zaštita od poplave, nisu bili podignuti oko elektrana, niti oko bolnica, niti oko ulaza u tunele njujorškog metroa – već oko nebodera investicione banke „Goldman Saks“.

„Razorena od strane totalnog kapitalizma, Amerika je već izgubila izbore…“ To nije konstatacija iz ruske „Pravde“ 1953, ni iz naše narodne pesme „Prokleta da je Amerika i sve oko nje…“, već iz nemačkog nedeljnika „Špigl“, koji u temi broja o američkim izborima piše da kultivisani advokat ljudskih prava Obama ne može da promeni ta dva lica političkog sistema, koji više nema mnogo veze s demokratijom, a to ne može ni izuzetno bogati biznismen Romni…

Totalni kapitalizam je, po „Špiglu“, ostavio američko društvo u ruinama i osakatio je vladu. SAD razvijaju oružje koje može da dostigne i razori bilo koju lokaciju na zemlji za jedan sat. U isto vreme strujni vodovi, koje je uragan Sendi pokidao prošle nedelje, vise sa drvenih bandera u Bruklinu, Kvinsu i Nju Džersiju.

Nemci američke izbore vide kao bitku između dobrog Obame i zlog Romnija, ali to je, po „Špiglu“, greška: Amerika je zemlja totalnog kapitalizma. Politički sistem je u rukama velikog biznisa i njegovih lobista. Sistem checks and balances je posrnuo, a perverzni miks neodgovornosti, pohlepe i religioznih zilota dominira javnim mnjenjem.

Pre četiri godine, kad je Obama stupio na vlast, to je izgledalo kao novi početak. Ali, Obama zbog otpora konzervativaca nije uspeo: nije zatvorio zatvor Gvantanamo bej, nije regulisao finansijsko tržište, a ljudi su ostali nemoćni u odnosu na vojsku, banke… A Mit Romni zavisi od onih koje „Špigl“ naziva „Talibanima Zapada“, koji odbacuju sve što karakteriše Zapad – razum, logiku, umerenost – čak i običnu pristojnost, koji tlače žene i presuđuju imigrantima, koji mrze homoseksualce, slabe – i državu.

Bez obzira na to ko pobedi na izborima u utorak 6. novembra, totalni kapitalizam u Americi je pravi vladar i on ima moć da razori tu zemlju, konstatuje „Špigl“ uz naglasak: „Pad američkog carstva je počeo…“

RATNA MAŠINA: Iz Evropske perspektive, nije važno ko će pobediti na tim izborima. Za Evropljane je važna samo spoljna politika, a Obama nije golub, niti je Romni jastreb, konstatuje „Špigl“, dodajući da bi sadašnji američki predsednik radije vodio rat pomoću bespilotnih aviona, umesto pomoću vojnih trupa – kao da je ljudima važno da li ih ubijaju ljudi, ili mašine. Uostalom, demokratski predsednici Hari S. Truman, Džon F. Kenedi i Lindon Džonson bili su ti koji su započeli ratove u Koreji i Vijetnamu. Republikanski predsednici Dvajt D. Ajzenhauer i Ričard Nikson su te ratove završili. A Ronald Regan, koga Evropljani vide kao otelotvorenje zla i apsurdnih aspekata američke politike, samo je izvršio invaziju na Grenadu.

Američki nedeljnik „Tajm“, koji mnogo mirnije analizira u detalje razlike između Obame i Romnija, konstatuje da je, što se spoljne politike tiče, Obama imao posla s ljudima iz administracije Džordža V. Buša, koji smatraju da SAD treba da koriste vojsku za podršku onima koji se bore za demokratiju.

Republikanski senatori Džon Mekejn i Lindzi Graham su ga napadali zato što nije intervenisao u Siriji i zato što je objavio plan o povlačenju iz Avganistana 2014. i što nije bio odlučniji u Libiji prilikom rušenja režima pukovnika Moamara Gadafija. Romni je podilazio konzervativnim elementima u jevrejskoj zajednici iz koje su i neki od njegovih najvećih finansijskih pomagača i prebacivao je Obami da potcenjuje Izrael. Takođe je optužio Obaminu administraciju da je pogrešno vodila pobune koje su izbile na Bliskom istoku.

Što se tiče Irana, Romni je pokušavao da zvuči tvrđe od Obame, a da to ne izgleda kao da su SAD rešene da krenu u rat. Obama je, pak, postepeno menjao retoriku zalažući se za sankcije protiv Irana, ne isključujući pritom upotrebu sile.

Romni, koji želi da poveća izdatke za odbranu, nakon što su ga demokrate napadale da se zalaže za produženo učešće u ratu, ipak je izjavio da bi povukao vojsku iz Avganistana na osnovu istog plana kao i Obama. I Rusiju je jednog trenutka označio kao američkog neprijatelja broj jedan, pa ga je Obama podsećao da je hladni rat okončan pre 20 godina.

EKONOMSKA ENIGMA: Magazin „Tajm“ piše da je glavna briga američkih birača ekonomija, a da su Obama i Romni imali zapravo malo toga da kažu o kratkoročnim koracima za rešavanje krize – pre svega o visokoj nezaposlenosti i o podivljalom tržištu nekretnina.

Obama naglašava da vlada treba da igra značajnu ulogu u podsticanju ekonomskog rasta. Da bi se to ostvarilo, ekonomiji su potrebni obrazovani i obučeni radnici, obnovljeni putevi, mostovi, pruge, luke i najmodernija tehnologija. To znači da vlada mora da troši novac za izgradnju škola, autoputeva, da pomaže izgradnju solarnih elektrana. Pozvan je u pomoć Frankiln Delano Ruzvelt: Ako ste uspešni, neko vam je pomogao.

Romni, za koga kažu da je izdašno pomognut od strane Volstrita, nasuprot tome ponavlja neoliberalnu mantru: „Biznis nije neprijatelj, već prijatelj koji donosi posao, plate i porez potreban državi za brigu o siromašnima i nacionalnu odbranu.“ Naglašava da vlada treba da se skloni s puta vlasnicima kapitala, da manje troši, manje reguliše i manje oporezuje.

Obama i Romni se ne slažu oko toga koliko federalna vlada treba da odreže poreza i ko treba da ih plati. Obama bi podigao nivo oporezivanja, a Romni bi poreze smanjio. Obama bi povećao poreze za višu klasu, a Romni bi smanjio poreze za višu klasu, ali bi ih povećao za najsiromašnijih 25 odsto poreskih obveznika koji zarađuju manje od 20.000 dolara godišnje.

„Tajm“ piše da po dosadašnjim računicama nijedan kandidat ne bi balansirao federalni budžet u naredne četiri godine. Budžetski plan koji je predložio Romnijev saradnik i kandidat za potpredsednika SAD Pol D. Rajan ne bi bio balansiran do 2038. godine. Obama je predložio paket za podsticanje zapošljavanja prethodne jeseni, ali je Kongres prihvatio samo njegov manji deo, a blokirao ostalo.

Što se tiče nekretnina, Obama je preduzimao mere koje je mogao bez Kongresa u kome republikanci imaju većinu, kako bi olakšao da 14 miliona vlasnika kuća koje često manje vrede nego što iznosi njihov dug, refinansira svoje kredite. Taj delimični program može da pomogne oko milionu kućevlasnika.

Američka savezna vlada ima dugoročni budžetski problem – više od 40 centi od svakog dolara koji ona potroši odlazi na penzionere, najviše za zdravstvenu zaštitu i socijalno osiguranje, a pošto baby boom generacije stare, pošto se povećava broj pacijenata, a i cena po pacijentu raste, to će taj deo „pite“ u narednom periodu uvećavati po stopi od šest odsto godišnje.

Konzervativci su proširenje socijalnog osiguranja poredili s događajima u Petrogradu 1917, a Romni predlaže najveće kresanje upravo u vladinom programu za medicinsku negu nemoćnih i siromašnih i pomeranje granice za penzionisanje na 67 godina. U „Tajmovom“ poređenju ispada da Romni nije libertarijanac, a da Obama nije socijalista. Između toga njihove politike se prilično razlikuju.