Razvojni prioritet broj 1 gradovima XXI veka postala je konkurentnost, odnosno njihovo nastojanje da u konkurenciji sa ostalim gradovima u svojoj zemlji, a potom i u Evropi, privuku što više investitora, kvalifikovanu i tehnološki naprednu radnu snagu i što veći broj turista.
Beograd je u vreme početka konstituisanja Srbije kao države i oporavka nakon velike krize na kraju XX veka, dobio epitet najperspektivnijeg grada jugoistočne Evrope. Titula je, osim ponosa, donela i nove izazove za srpsku prestonicu.
Simens je inicirao i finansirao opsežnu studiju pod nazivom „Urbani izazovi Beograda“. Cilj studije je da se kroz istraživanje u oblastima od strateške važnosti za razvoj glavnog grada, uticajnoj javnosti skrene pažnja na neke od izazova njegovog razvoja i da se predlože konkretna, moguća rešenja za Beograd, ali i druge gradove u cilju unapređenja održivosti urbanih infrastruktura iz oblasti saobraćaja, energetske i vodene infrastrukture. Studija detaljno i argumentovano analizira sve izazove Beograda.
Ukratko, Beograd će u narednom periodu morati da posveti punu pažnju:
svim uticajima na klimatske promene koje izazivaju aktivnosti i tehnički sistemi na njegovoj terioriji;
mogućnostima korišćenja obnovljivih resursa i izvora energije (selektivna upotreba geotermalne energije i biomase, energija sunca i ostalih obnovljivih izvora);
uvođenju principa energetske efikasnosti u građenju, industriji, saobraćaju i komunalnim sistemima.
Poseban razlog za ovo biće ukupna potrošnja finalne energije koja obuhvata potrošnju u industriji, stanovanju, komunalnim delatnostima, saobraćaju i poljoprivredi, koja će do 2030. godine porasti za preko 60 odsto.
Osim toga, ozbiljan izazov za Beograd predstavlja definisanje jasne politike ekonomskog razvoja sa profilisanim ekonomskim usmerenjem, unapređenim uslovima za privlačenje ozbiljnih investitora i uslovima za zapošljavanje kvalifikovane i visokokvalifikovane radne snage, uz paralelno jačanje svesti o javnom interesu.
Razvojna područja evropskih metropola (Metropolitan European Growth Areas – MEGA) mere se preko nekoliko osnovnih pokazatelja. Na osnovu toga su evropske metropole rangirane u četiri kategorije:
MEGA 1 – metropole „locomotive“,
MEGA 2 – jake metropole,
MEGA 3 – potencijalno jake metropole i
MEGA 4 – slabe metropole.
Od Londona i Pariza, koji spadaju u kategoriju MEGA 1, pa do Beograda, Zagreba, Sofije ili Bukurešta, koji spadaju u kategoriju MEGA 4, sve metropole su razvrstane prema objektivnim merilima, uz mogućnost napredovanja u zavisnosti od pojedinih merila. U te indikatore inače spadaju: demografska masa, konkurentnost, povezanost/pristupačnost ili osnova znanja.