Za „Vreme“ iz Rima
Italijanski zakon zabranjuje objavljivanje izbornih anketa dve nedelje pred izbore. Stoga se, makar zvanično, ne znaju procene kako će koja stranka proći na parlamentarnim izborima zakazanim za nedelju 24. i ponedeljak 25. februar. Italijanima, međutim, nikada nije manjkala domišljatost. Tako su na veb-stranici www.notapolitica.it lideri stranaka i koalicije predstavljeni kao trkački konji. Kvote sa trkačkih staza hipodroma „Konji Svetog Nikole“, vrlo je lako politički dešifrovati: konjički klub Bijen Komun je koalicija centra i levice koju predvodi generalni sekretar Demokratske partije Pjerluiđi Bersani (u startnoj listi trkačkih grla nazvan Fan Idole) koja prema ovoj anketi osvaja 30 odsto glasova. Koalicija Silvija Berluskonija (Varene), koja je nazvana Mezon Liberte, zaostaje za bar šest odsto, a lista čiji je nosilac dosadašnji premijer Mario Monti (Ipson de la Bokon) trebalo bi da osvoji više od 10 odsto glasova. Komičar Bepe Grilo, vođa Pokreta Pet zvezda, može da računa sa 15 odsto.
Još u januaru je Demokratska partija imala prednost od jedanaest procenata u odnosu na Berluskonija koji je tada započeo ogromnu TV kampanju. Iako se pre samo nekoliko nedelja njegova pobeda činila nemogućom, sada ne izgleda tako. Evropski lideri poput Angele Merkel izneli su svoje mišljenje da je nakon svega moguć povratak „Viteza“, koga se kolege političari plaše kao zombija.
Osnovni problem sa ovim tajnim anketama jeste da je nemoguće proveriti njihovu verodostojnost: nema nagoveštaja o broju ispitanika niti o pitanjima koja su im postavljana, kao ni procena koliko bi ljudi moglo da izađe na izbore, od čega će zavisiti i legitimitet buduće vlade. Osim toga, za katolike se parlamentarni izbori odvijaju u senci ostavke Benedikta XVI i izbora novog pape.
KRIZNI IZBORI: Usred finansijske krize ovi izbori dodatno dobijaju na značaju i u Italiji, ali i u Evropskoj uniji. Prognoze za 2013. pokazuju da bi BDP mogao da padne za dodatnih 0,5 odsto, a da bi blagi rast mogao da bude na vidiku tek sredinom 2014, što zavisi i od političke stabilnosti. To je veoma loša vest za dosadašnjeg premijera Maria Montija, ali i za svaku buduću vladu koju će sačekati sumorna situacija.
Životni standard je u padu naročito među srednjom klasom; infrastruktura je sve zapuštenija; socijalni problemi se umnožavaju i sve ih je teže rešavati. Nezaposlenost je porasla na preko 11 odsto, a nezaposlenost među mladima je veća od 36 odsto, na najnižem je nivou od početka devedesetih godina prošlog veka. Godinu dana nije bilo dovoljno da se poprave neki dugogodišnji problemi u italijanskoj privredi, tvrdi Monti, i traži od glasača još jedan pun petogodišnji mandat. U slučaju da opet bude premijer, fokusiraće se na konkurentnost i reformu tržišta rada koji bi trebalo da Italiju vrate na nivo ostalih ekonomija EU.
Pa ipak, reforme i štednja koje je njegova vlada nametnula stanovništvu i zbog kojih narod steže kaiš poslednjih trinaest meseci, nisu dale očekivane rezultate, tvrde Montijevi protivnici. Nezadovoljstvo naroda je sve veće i moglo bi da podstakne građane da svoj glas daju „antiestablišment“ Pokretu Pet zvezda koji predvodi bivši komičar Grilo. Njegov program je populistički i veoma nejasan, a njegov kredibilitet na međunarodnoj sceni ravan nuli. Ali njegova „cunami turneja“ okupila je širom zemlje desetine hiljada ljudi, glasači spremni da čuju njegov politički program ispunili su trgove i pozorišta. Taj program podrazumeva i referendum na kom će se Italijani izjasniti o tome da li žele da ostanu u evrozoni, što govori o važnosti italijanskih izbora iz međunarodne perspektive. Poslednjih nekoliko godina Italija je bila i jedna od slabijih tačaka u EU, ali i jedan od većih EUtuzijasta. Stabilna vlada posvećena Evropskoj uniji biće korisna za čitavu Uniju i naročito za evrozonu, dok bi svaki ishod koji bi bacio sumnju na položaj Italije u EU, mogao da izazove brojne špekulativne napade na italijanske suverene obveznice i berzu u Rimu. To bi moglo da preraste u začarani krug novih mera štednje i narodnog nezadovoljstva.
Pored ovog političkog scenarija, novi talas korupcionaških skandala potresa neka velika italijanska imena: najstarija banka na svetu „Monte dei Paski di Sjena“ (MPS), osnovana 1476, obezglavljena je pošto su bivši direktor i visoki rukovodioci pod istragom, uhapšeni zbog finansijskih malverzacija, utaje poreza i korupcije. Italijanska kompanija za aeronautiku i odbranu „Finmekanika“ prolazi kroz slična iskušenja. Njen direktor Đuzepe Orsi uhapšen je pod optužbom da je navodno platio mito od 51 miliona evra da „olakša“ kupovinu dvanaest helikoptera „Augusta Vestland“ od Indije. Indijska vlada je poslala sopstvene inspektore u Italiju da lično procene situaciju. Paolo Skaroni, direktor glavne italijanske naftne kompanije ENI, pod istragom je jer je navodno platio mito od ukupno 197 miliona evra između 2008. i 2010. alžirskim oficirima da osiguraju ugovore za „Saipem“, filijalu kompanije ENI u naftnom i gasnom sektoru. Direktori tvrde da su nevini, ali jasno je da se nešto loše dešava na najvišim pozicijama u italijanskom kapitalizmu.
KOMIČAR NA TASU: U izvesnoj meri, situacija podseća na rane devedesete kada je tajfun sudskih istraga po imenu Tangentopoli (Grad mita) poljuljao italijanski politički sistem i na kraju doveo do propasti Demohrišćansku i Socijalističku partiju utirući put političkom usponu Silvija Berluskonija. U slučaju propasti sadašnjeg sistema, može li autsajder Bepe Grilo biti novi Berluskoni? Kada je komičar započeo političku kampanju, niko nije smatrao njegov pokret posebno snažnim. Ali sad postoji velika verovatnoća da će taj pokret imati nekoliko desetina poslanika u novom parlamentu i da će predstavljati pravu pretnju tradicionalnim partijama. Još uvek se spekuliše šta će njegovi kandidati zapravo raditi pošto mnogi od njih nemaju nikakvo političko iskustvo – to su obični ljudi vođeni zdravim razumom, kako ih Grilo u svojim govorima opisuje. Već su rekli da neće podržati nijednu vladu i ovakav stav čini mogućim tri scenarija nakon izbora.
Sadašnji izborni zakon, pun nedostataka, verovatno će obezbediti koaliciji predvođenoj Demokratskom partijom solidnu većinu u donjem domu parlamenta. Ali u Senatu ishod je veoma nesiguran. Najverovatnije niko neće imati većinu, tako da će Demokratska stranka biti primorana da formira koaliciju sa nekim levičarskim partijama i sa nekim partijama centra, tj. sa listom koju predvodi Monti. U zavisnosti od rezultata izbora, Italija bi se sledeće nedelje mogla probuditi uz levičarsku vladu ili vladu koju čini koalicija centra i levice u kojoj bi Monti verovatno bio ministar ekonomije ili inostranih poslova, ako ne i premijer.
Postoji, međutim, i bojazan da bi odnos snaga posle izbora mogao potpuno da blokira parlament i dovede do novih prevremenih izbora nakon nekoliko meseci, ali ne pre donošenja novog izbornog zakona. U tom slučaju, Monti bi mogao da ostane na vlasti ali bez legitimiteta da sprovodi sveobuhvatne reforme koje, pored ostalih, zahteva Međunarodni monetarni fond. Pritom, mandat predsednika Italije ističe na proleće i prema italijanskom ustavu potrebna je dvotrećinska parlamentarna većina da bi se izabrao novi predsednik.
Da bi osigurali većinu u Senatu – gde se mesta raspodeljuju prema regionalnim izbornim jedinicama – Demokratska partija bi trebalo da pobedi u Lombardiji, na Siciliji i u Kampaniji čiji je glavni grad Napulj. Ove tri ključne regije biće pažljivo praćene tokom izborne noći. Verovatno će glasači iz tih regija – poput glasača iz Ohaja za vreme poslednjih izbora u SAD – biti ključni za stabilnost vlade ili novi ciklus političke (i verovatno finansijske i ekonomske) nestabilnosti. Italijanski glasači su daleko od ovog nivoa svesti, oni izgleda ne mare za međunarodnu dimenziju svog izbora niti za moguće dugoročne posledice odluka koje će da donesu.
Mogla je to biti dobra izborna kampanja, sa raznim temama i pitanjima – preko potrebna promena nakon neozbiljnih godina Berluskonijeve vladavine – ali ispostavila se kao negativna, puna međusobnih optužbi glavnih kandidata i nijedne TV debate ljudi koji žele da vode zemlju. Euđenio Joro, stručnjak za političku komunikaciju, kaže da je to „opet bila kampanja u kojoj je preovladavalo obraćanje emocijama umesto razumu naroda, kampanja koja je raspirivala emocije i strahove više nego ideje i projekte značajne za budućnost zemlje“. Kao na fudbalskoj utakmici ili, u ovom slučaju, u konjičkoj trci.
Prevela Aleksandra Đerić
