Najbolje bi bilo da je govor ostao u sali

Jedini pozitivan efekat koji je govor profesorke Rajne Dragićević izazvao u javnosti je taj što je naveo mlade ljude na razmišljanje. To što se o vrednostima profesorske profesije govorilo barem nedelju dana dovoljan je uspeh. Slažem se da je diskutabilno stanovište i prozvanih i onih drugih koji su ovim povodom pomenuti. Ono što je pomoglo obezvređivanju dobre namere profesorke Dragićević jeste to što je društvo dotičnim starletama, pevačicama i biznismenima dalo previše prostora za izjašnjavanje. Oni koji su pak predmet ovog govora, profesori, trebalo je, možda, da se uzdrže od suvišnih komentara. Svaka profesija sa sobom nosi svoje žrtve, a ukoliko imamo pravo da je biramo, trebalo bi ih svesno prihvatiti. Postoje i pošteni i obrazovani „vlasnici kvadratnih metara“ koje je profesorka prozvala u svom govoru, isto kao što postoje korumpirani i plitki profesori koji su svoju profesiju doveli do toga da je ocenjuje i obezvređuje svako ko ume da otvori profil na društvenoj mreži. Zato bi ipak bilo najbolje da je ovaj govor ostao u četiri zida svečane sale, kao lepo sećanje na apsolventsko veče budućih profesora.