U središtu novih komunikacija

Iako Weekend Media Festival važi za najveće regionalno okupljanje industrije komunikacija, ove godine fokus je malo pomeren ka svetu biznisa, pa su među najposećenijim panelima bili, između ostalog, „Financijska industrija u novom tehnološkom okruženju“ i „Regionalni Benelux“, uz učešće poznatih (čitaj: velikih) igrača iz sveta hrvatske finansijske industrije i regionalnih poslovnih ljudi.

Predsednici uprave Croatia osiguranja Krešimir Starčević, uprave Zagrebačke banke Franjo Luković, Raiffeisen banke Zdenko Adrović i Tonči Korunić, suvlasnik Intercapitala, saglasili su se da banke, u ovom novom dobu velikih tehnoloških promena, moraju da nađu nov poslovni model – model poslovanja koji bi mogao da pomiri dve suprotstavljene tendencije: fantastičnu brzinu kojom tehnologije menjaju svakodnevni život građana sa urođenom opreznošću i konzervativnošću banaka i finansijskih ustanova uopšte. „Današnje banke prvo smišljaju proizvode, a tek onda za njih traže klijente, dok bi banke budućnosti trebale na temelju baza podataka o klijentima smišljati posebne proizvode za postojeće, individualne klijente“, rekao je predsednik uprave Zagrebačke banke, dok je procena njegovog kolege Adrovića iz Raiffeisen banke bila da će, nakon neminovnog uvođenja virtuelnih bankarskih ekspozitura, doći do gašenja „stvarnih“, fizički postojećih, što bi dovelo do gubitka radnih mesta.

Veliko interesovanje vladalo je i za panel „Regionalni Benelux“, gde se diskutovalo o mogućnosti udruživanja regionalnih kompanija i zajedničkog nastupa na globalnom tržištu. Miodrag Kostić, vlasnik MK Grupe, ponovio je da je ovakvo udruživanje neminovno ukoliko kompanije ne žele da ih „pojedu“ veliki igrači sa svetskog tržišta, te da bi se udruživanjem došlo do sinergije, pa „jedan plus jedan ne bi bilo dva, već tri“. Za razliku od Kostića, Zvonimir Mršić, predsednik uprave Podravke izjavio je da danas ovakva spajanja nemaju smisla – do njih nije došlo kada je trebalo, pre nekoliko godina, a i udružene, ovdašnje regionalne kompanije opet bi bile premale za svetsko tržište. Po njegovim rečima, udruživanje ima smisla samo sa ciljem zajedničkog izlaska na treća tržišta. Vedrana Jelušić Kašić, iz hrvatske kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), dodala je da su se stvari promenile hrvatskim ulaskom u EU, te da bi za stvaranje „regionalnog Beneluksa“ trebalo da i ostale zemlje što pre uđu u Evropsku uniju.

Na panelu „Yesterday’s Papers“, urednici štampanih medija razgovarali su o trenutnom stanju novina u regionu, naročito poslovnih medija. Zajednički zaključak Miodraga Šajatovića, glavnog urednika poslovnog magazina „Lider“, i Viktora Vresnika, glavnog urednika „Jutarnjeg lista“, bio je da poslovni mediji nisu uspeli da edukuju svoje čitaoce – a to se, po njihovim rečima, vidi i po tome kakvu vlast ti čitaoci biraju. Ser Džefri Oven, nekadašnji glavni urednik „Fajnenšel tajmsa“, rekao je da su neki problemi poslovnih medija isti svuda u svetu (uspon onlajn i pad štampanih medija), ali da su neki tipični za regiju Jugoistočne Evrope – pre svega nedovoljna edukacija novinara, odlazak dobrih novinara u druge sektore i raširena korupcija.

Najzad, sudbinom štampanih medija bavio se i panel „Povratak otprintanih!“. Uprkos sugestivnom nazivu i diskutantima (predsednik uprave Europa Digitel Tomislav Wruss, zamenik izvršnog direktora grupe za digitalne medije Ringier Axel Springer media Srbija Jovan Protić, direktor za Hrvatsku Styria Media International AG Boris Trupčević i izvršna direktorka Media Print Makedonija Jana Stanisavljeva), koji su iz svog ugla govorili kako su štampani mediji daleko od izumiranja, najrečitije je o krizi štampe govorila – publika. Na poziv moderatora, prisutni su „glasali“ dizanjem ruke: ko je tog jutra kupio neki štampani medij, ko je uspeo da prelista neke novine, a ko je vesti čitao na internetu – najmanje je bilo onih prvih, najviše je bilo čitalaca digitalnih medija.