"Srpski građevinari su se potvrđivali na najkompleksnijim, najzahtevnijim projektima širom sveta, tamo gde drugi nisu hteli niti da konkurišu, u najsloženijim uslovima, i taj ugled nas i danas prati u svetu. Kao radno ekstenzivna delatnost, građevinarstvo zaslužuje status strateški važne privredne grane zbog svog potencijala u rešavanju nagomilanih socijalnih problema i, vezano za ovaj potencijal, u rešavanju problema neravnomerne regionalne razvijenosti"
Iako se često konstatuje da su građevinarstvo i srpsko tržište nekretnina „klinički mrtvi“, deluje da se svako malo otkrije novo duplo dno, te da jedna od najvažnijih industrijskih grana i dalje nezadrživo tone. U prilog tome govori i najnovija lista Svetske banke „Doing business“, na kojoj će Srbija ponovo biti među poslednjima na svetu kada je reč o brzini izdavanja građevinskih dozvola. Sličnu poruku šalje i nova „Bela knjiga“ Saveta stranih investitora (FIC), prema kojoj u oblasti građevinarstva nije bilo napretka u poslednjih godinu dana.
foto: rade kovačBranko Trkulja, Farley Investors
„Stratezi privrednog oporavka Srbije kao da su zaboravili na građevinarstvo. Slušamo da su prioriteti u razvoju poljoprivreda, energetika, infrastruktura i IT sektor. Zaboravlja se da smo dobar ugled na međunarodnom tržištu sticali, počev od ranih 70-ih godina prošlog veka, najviše zahvaljujući građevinskim projektima. I danas su tržišta mnogih zemalja u razvoju otvorena našim građevinarima zahvaljujući uspešno završenim projektima i stečenom dobrom ugledu“, kaže u razgovoru za „Vreme“ Branko Trkulja, direktor kompanije Farley Investors. „Dok smo u industrijskim delatnostima bili, u dugom vremenskom periodu, oslonjeni na tržište bivšeg SSSR i, u sistemu klirinškog plaćanja, poprilično izolovani i zaštićeni od zakona slobodnog tržišta, naši građevinari su vodili mukotrpnu borbu sa oštrom konkurencijom na otvorenim tržištima širom sveta. Posledice takvog rada su danas očigledne u industrijskim delatnostima – izgubili smo konkurentnost i bez direktnih stranih ulaganja i neposredne organizacije i upravljanja od strane inostranih investitora, ne možemo se nositi sa konkurencijom na globalnom tržištu. S druge strane, sva znanja i sposobnosti koje su naši građevinari stekli širom sveta, a pre svega sposobnosti vezane za efikasnu, produktivnu organizaciju rada i kontrolu kvaliteta usluga koje pružaju, prepuštamo zaboravu“, kaže Trkulja.
„VREME„: Da li je zakonska regulativa ono što koči građevinsku industriju i pravi „usko grlo„? Mnogi smatraju da ni poslovne banke ne pomažu svojim preskupim kreditima.
BRANKO TRKULJA: Ne samo da građevinarstvo nije prepoznato kao strateški važna privredna grana i stimulisano odgovarajućim merama ekonomske, a pre svega fiskalne politike, već naši zakonodavci direktno urušavaju poziciju ove grane nerazumnim odlukama i zakonskim rešenjima. Najsvežiji primeri za to su Zakon o prostornom planiranju i Zakon o PDV-u. Ovim zakonima glavni izvođači radova, dakle nosioci građevinske delatnosti, velike građevinske organizacije, dovedene su u poziciju kreditora državnog budžeta, budući da ne mogu da fakturišu svojim poslodavcima, investitorima, troškove PDV-a, već moraju da čekaju povraćaj istog obračunatog na fakture njihovih podizvođača koje moraju da plate. To praktično znači da za iznose PDV-a plaćenog na osnovu faktura njihovih podizvođača, glavni izvođači radova moraju da čekaju povraćaj iz državnog budžeta najmanje 45 dana i da za taj period oni kreditiraju državni budžet beskamatno. Ovakva zakonska rešenja direktno ugrožavaju likvidnost i konkurentnost građevinara.
Kada je reč o domaćem tržištu, poseban problem za građevinare predstavlja odnos bankarskog sektora prema investitorima u segmentu projektnog finansiranja. Komplikovane i skupe procedure odobravanja kredita i povlačenja tranši, neracionalan gubitak vremena i energije, skupi krediti, sve to mnogo otežava donošenje odluke od strane investitora da, uopšte, uđu u projekte, a kada i započnu aktivnosti, zbog svega pomenutog rokovi za završetak se produžavaju, pa tako i projekti postaju skuplji. To doprinosi daljem smanjenju i inače nedovoljne investicione aktivnosti na lokalnom tržištu. Za građevinare to znači neuposlenost kapaciteta, a na duži rok, nažalost, to uzrokuje pad kvaliteta usluga i smanjenje konkurentnosti.
Kažete da se građevinarstvo pre tri ili četiri decenije izborilo za svoje mesto na svetskom tržištu. Kako ocenjujete razvojni potencijal ove grane danas, kada je pala „na niske grane„?
Ako se rukovodimo ekonomskom logikom, koja nalaže da prioritet u razvoju dajemo privrednim granama u okviru kojih možemo da realizujemo naše komparativne prednosti, građevinarstvo je idealan kandidat. Ne samo da imamo bogata iskustva i znanja stečena na globalnom tržištu, već naš sistem visokog školstva i dalje proizvodi kvalitetan inženjerski kadar, a naš poslovični „inat“, kao fenomen našeg mentaliteta, u ovoj delatnosti je nebrojeno puta došao do punog izražaja – srpski građevinari su se potvrđivali na najkompleksnijim, najzahtevnijim projektima širom sveta, tamo gde drugi nisu hteli niti da konkurišu, u najsloženijim uslovima, i taj ugled nas i danas prati u svetu. Kao radno ekstenzivna delatnost, građevinarstvo zaslužuje status strateški važne privredne grane zbog svog potencijala u rešavanju nagomilanih socijalnih problema i, vezano za ovaj potencijal, u rešavanju problema neravnomerne regionalne razvijenosti. Takođe, građevinarstvo bi trebalo da dâ značajan doprinos unapređenju izvoza, ukoliko naši zakonodavci pokažu dovoljno sluha i merama fiskalne politike olakšaju im poslovanje.
Po vama, postoje i svetle tačke na srpskom tržištu?
Tržište nekretnina u Srbiji trpi posledice višegodišnje ekonomske krize. Smanjena potražnja za trajnim investicionim dobrima je direktna posledica pada životnog standarda. Međutim, ako tržištu nekretnina pristupimo analitički i selektivno, videćemo da u određenim segmentima ima nezadovoljene tražnje i prostora za rad. Tu pre svega mislim na tržište kvalitetne stanogradnje. Ne samo u građevinarstvu već i u svim drugim delatnostima, kvalitet se uvek prepoznaje i nagrađuje. U moru osrednjosti i niskog kvaliteta, na koje su domaći kupci naviknuti poslednjih decenija kada je reč o stanogradnji, izdvaja se segment kupaca koji ima slobodna sredstva koja želi da uloži u kvalitetne stanove, a nema dovoljno adekvatne, kvalitetne ponude. To je šansa za građevinare da se vrate na pravi put i da kvalitetom svojih usluga povrate poljuljani ugled i poziciju srpskog građevinarstva na tržištu. Kao dobar primer izdvojio bih projekat „West 65“ na Novom Beogradu. Završena je prva etapa ovog višenamenskog kompleksa u okviru koje je tržištu ponuđeno 150 luksuznih stanova, 19 maloprodajnih lokala i 230 parking mesta. U toku gradnje prodato je 80 odsto stanova, što, u našim uslovima, predstavlja svojevrstan fenomen. Zašto? Pa zato što su arhitektonska rešenja savremena, urađena po najvišim svetskim standardima, zato što su korišćeni najkvalitetniji materijali, zato što su primenjene savremene tehnologije orijentisane na uštedu energije i zaštitu životne sredine, kao što su geotermalne pumpe za hlađenje i dogrevanje kompleksa, gasna instalacija i tako dalje. Na ovom projektu se do sada oprobalo 30-ak podizvođača različitih profila. Potvrđeno je, još jednom, da srpski građevinari mogu da urade ovakve najsloženije i na svetskim standardima zasnovane projekte. Ovaj projekat se nastavlja. U okviru njega biće izgrađeno ukupno 512 luksuznih stanova, stotinak maloprodajnih objekata i višenamenska poslovno-hotelska kula, ukupno 152.000 kvadratnih metara. Potencijalni kupci se već raspituju za stanove koji se grade u drugoj etapi, čija realizacija počinje ovih dana, i pretežno rezervišu veće, trosobne stanove površine oko 75 m2. Ovo je potvrda da je tržište nekretnina u Srbiji živo, samo mu treba pristupiti analitično i sistematski. Ima nade.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
