Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Na nedavno završenoj noći reklamoždera publika je po običaju cele noći gledala najbolje domaće i svetske reklame. Kod kuće, naročito kada ste sami, reklame su izvor velike dosade, tada skuvate kafu, odete u ve-ce, popričate telefonom. Na komercijalnim televizijama, često zaboravite šta ste ono počeli da gledate, jer ste u međuvremenu prebacivali kanale, pogledali ko se svađa kod Sarape, pogledali neki fudbal – šta sam ono gledao? Reklame su Alchajmerova bolest domaće televizije, prazan hod na sirotinjskom tržištu, beskrajno ponavljanje preporuka za robu široke potrošnje.
U pomenutoj sirotinji reklame prate apeli za humanost, pomoć da neko ne umre od bolesti ili gladi. Teško je u svemu ovom pronaći zrnce duha, dokument vremena, duhovit obrt i maštovitu sliku, a sve to bi, po meni, morala da sadrži dobra reklama. Toga ima sve manje, jer reklame za robu iz samoposluge konkurišu isključivo cenom, eventualno natprirodnim moćima da se opere neverovatna količina suđa, neverovatno izbele zubi, revolucionarno smanji obim struka ili spreči nadimanje u slavsko doba – koje je, da podsetim, ujedno i doba posta.
Reklame zaista imaju socijalni aspekt, jer kada se gledaju u društvu, postaju neuporedivo zabavnije – ma kako glupe bile. U stvari, što su gluplje to su zabavnije, jer otkrivaju našu pritajenu sklonost prema kiču. Kada napunite čitavu salu publikom, date im kokice i piće, pustite im reklame – one će postati zabavne, to je recept noći reklamoždera.
Najbolja svetska reklama 2013, a toplo vam preporučujem da je vidite, ima jasnu poruku „Lepši ste nego što mislite“. (Dove Real Beauty Sketches) Profesionalni crtač portreta iza zastora je skicirao portret žena koje su mu opisivale svoje lice. Posle je nacrtao još jedan na osnovu opisa njihovih drugarica, takođe iza zastora. Žene su otkrile nešto što svima može biti fenomenalna pouka – neuporedivo su lepše i prirodnije na crtežima nastalim na osnovu opisa drugih o nama. Mislite o tome, drage dame, ne budite prestroge prema sebi! Ah, da, naručilac reklame je Dove, kompanija koja prodaje sapune i ostala sredstva za higijenu.
Dve najbolje srpske reklame ove godine bave se potpuno različitim stvarima.
Komercijalni spot – koji je nagrađen – oglašava Domaćinski čips. Ideja je dobra, strano jelo je „posrbljeno“, tako je bliže našoj gurmanskoj tradiciji. Da rezimiramo – Sergej i njegov deda sugerišu da „bez starca nema udarca“, da „snajke“ bolje đuskaju kad se krompir nareže deblje – dok se na ražnju vrti goveče. Trend povratka selu – kad je teško, izgleda nije samo kod Radašina, omladinci su prihvatili recept pradjedova! Snajka i praunuk zaista zaigraju kolce – čist bezobrazluk, seks u najavi. Pitanje glasi: što su njih trojica, a jedna devojka, da li je drugi par gej? To bi bilo potpuno u redu – a reklama bi dobila neverovatan twist koji bi možda samo sablaznio dedu tradicionalistu – kojem se istopolna veza možda ne bi dopala. No, ukoliko smo zaista hrabri u nameri da menjamo stereotipove, deda bi rekao: gej je okej! Tada bi ista ova reklama, zbog promovisanja tolerancije, mogla da postane internacionalni hit. No, u svetu marketinga – novac određuje scenario, tradicionalizam je super, čips postaje domaćinski, ali drugari mogu samo da gledaju kako par igra kolo. Valjda…
Najbolja reklama za kampanju, dakle reklama koja ne sugeriše da kupite nešto, vezana je za Telekom: „Dok voziš, parkiraj mobilni!“ U stilskom smislu, ona je pročišćena, poruka je potpuno jasna, a obrt je brutalno dramatičan i istinit.
Savremena komunikacija mobilnim telefonom, u bilo kom obliku, predstavlja ozbiljan rizik u saobraćaju. Šleper koji ugledate u kadru realistično dočarava sekund pred saobraćajnu nesreću. Verujem da u spotovima za bezbednost autori imaju pravo da eksploatišu dramatične slike suočavanja sa posledicama nemara.
Socijalna interakcija putem mobilnog telefona pokazuje da postoje ljudi oko nas do kojih nam je stalo, ali istovremeno naša mogućnost da komuniciramo uvek i svuda ima svoju mračnu stranu. Ovo je psihološka borba protiv adikcije – da smo uvek onlajn, dostupni, i činjenice da ugrožavamo svoju – ali i tuđu bezbednost.
Jedina mana ovog spota je njegova autističnost, jer je i u šleperu čovek koji možda neće preživeti sudar.
Twist ovog spota je da izaziva fizičku nelagodnost i strah bez prikazane krvi, slupanih automobila i glumaca koji su pomoću šminke okrvavljeni i polomljeni.
Naš mozak odlično zna šta sledi posle slike šlepera u vašem vetrobranu. Odličan spot, nepretenciozan – a efektan! Čak i u društvu nije smešan, baš naprotiv.
Da skratim, u oskudnoj ponudi, dobili smo bar jedan originalan spot koji ima smisla jer čuva život vozača i gurmanski tradicionalizam, koji je uprkos duhovitosti propustio šansu da iskorači u savremeni svet. Ruku na srce – to mu dođe kao dosta tačan opis Srbije u ovom trenutku.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve