Sankcijama na sankcije

Za „Vreme“ iz Bona

Zapadno od Nižnjeg Novgoroda na 500 kvadratnih kilometara niče Mulino, najmoderniji centar za obuku vojske na svetu. To je čitav grad u kojem bi se 30.000 ruskih (i beloruskih) vojnika godišnje učili ratu, posebno blic-akcijama u urbanim sredinama. Da troškovi tog trenažnog čuda ne probiju plafon trebalo je da se pobrine Rajnmetal, najveći nemački koncern za naoružanje i vojnu opremu. U poslu vrednom preko sto miliona evra Rajnmetal je dogovorio isporuku hardvera i softvera kako bi se obuka odvijala laserski i virtuelno. Mulino je trebalo da proradi već u septembru, ali od toga neće biti ništa – nemačka vlada je stopirala posao nakon pooštravanja sankcija Evropske unije prema Rusiji.

Ovih dana se preti pravnim merama. Ministarstvo odbrane iz Moskve najavljuje tužbu zbog kršenja ugovora, a Rajnmetal traži odštetu od nemačke države. Jer sankcije Brisela donete poslednjeg dana jula ne bi smele da retroaktivno pogode ranije zaključene poslove. Zato je sva prilika da će iz budžeta – dakle iz džepa nemačkih poreskih obveznika – biti namiren koncern koji izvozom oružja godišnje obrne nekoliko milijardi evra. Takvoj nadoknadi neće moći da se nadaju ostale firme koje trpe od privrednog rata Zapada protiv Rusije.

KO ĆE I KOLIKO DA STRADA: Od početka godine nemački političari, privrednici i mediji računaju koliko koštaju sankcije koje bi se uvele Rusiji. Digitroni su se usijali od kako su sankcijice – kako je prethodne mere protiv pojedinaca u dnevniku nemačke televizije nazvao moderator Klaus Kleber – prerasle u privredni rat. Državne banke poput Sberbanke, VTB, Gasprom-banke, VEB i Poljoprivredne banke praktično su odsečene od evropskog tržišta hartija od vrednosti. Osim toga, zabranjena je isporuka oružja i vojne opreme, dok će za izvoz mašina za crpljenje nafte od sada biti potrebna posebna dozvola. Na kontramere se nije čekalo dugo – Moskva je ubrzo zabranila uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU, SAD, Kanade, Australije i Norveške.

Evropska komisija izračunala je da bi sankcije koštale privredu Unije oko 40 milijardi evra, ako potraju do kraja godine. Na to treba dodati 12 milijardi evra koje je evropska poljoprivreda zarađivala prodajom mesa, ribe, mleka, voća i povrća u Rusiji. Tačan odgovor na pitanje koliko koštaju sankcije praktično je nemoguć: najpre, niko ne zna koliko će privredni rat potrajati, da li neki poslovi mogu samo da se odgode umesto da propadnu i kolike bi posledice bile bez sankcija, samo zbog sukoba u Ukrajini i hladnoratovskog nepoverenja.

„Nemačka privreda u celini skoro da neće biti pogođena, u smislu da ne može da se smanji za više od pola procenta“, kaže profesor Volfram Šretl, stručnjak za rusku privredu sa Slobodnog univerziteta u Berlinu. „Pojedini preduzetnici bi mogli da budu pogođeni, ali čak i oni mogu da kompenzuju gubitke, odnosno potraže druge mušterije. Tu pre svega mislim na automobilsku, mašinsku i hemijsku industriju“, dodaje Šretl za „Vreme“.

Drugi nisu sigurni da će se nemačka privreda provući tako glatko. „Svako treće radno mesto u Nemačkoj zavisno je od izvoza. Kada se to prenese na nemačko-rusku trgovinu, imamo broj od 300.000 radnih mesta, čiji opstanak zavisi od te trgovine“, rekao je Folker Trajer iz Nemačke privredne komore za Dojče vele. Dodaje da „postoje brojna preduzeća koja su veoma mnogo investirala u Rusiji. Da li ona sada moraju da plaćaju cenu političkog sukoba?“ Smatra se da će, ukoliko sankcije potraju duže od par meseci, početi da stižu i prvi otkazi. Najbrži bankrot sa evropske strane fronta zabeležen je u Slovačkoj. „Hospodarske novini“ prenele su da je firma ABC Klima otišla u stečaj nakon što joj je propao posao od 8,5 miliona evra u Rusiji. Sto radnika ostalo je na ulici.

Osim pojedinih radnika i firmi, strahuju i vlade nekih zemalja EU. Finska je već najavila da će njena privreda biti „prekomerno pogođena“ te da traži „evropsku solidarnost“. To u ovom slučaju znači da sve članice EU treba makar približno proporcionalno da istrpe posledice sankcija i kontrasankcija, odnosno da finansijski pomognu državama koje natprosečno trpe. U red bi mogle da stanu sve tri baltičke zemlje te Bugarska, Mađarska, Slovačka, Grčka i Kipar, koje imaju značajnu robnu razmenu sa Rusijom.

foto: reuters

MOCARELA IZ DOMAĆE RADINOSTI: Dok u Briselu i Berlinu još uvek iščekuju, u Rusiji se posledice sankcija već osećaju. Profesor Šretl navodi neke od njih: pad rublje, prebacivanje novca iz penzionih fondova u budžet, posrnule banke, rast cena zbog pada uvoza, što sve zajedno Rusiju praktično vodi u recesiju.

Zapadni mediji i neki ruski „blogeri“ pobrinuli su se da stanje u Rusiji oslikaju kao pravu apokalipsu. Dopisnica Rajniše posta iz Moskve opisuje kako njena deca plaču, jer više neće moći da jedu sir iz Finske i jogurt iz Nemačke (!), internetom kolaju podmetnute fotografije praznih rafova u ruskim samoposlugama, koje podsećaju na Srbiju u doba hiperinflacije. Ima i duhovitih kritičara koji na društvenim mrežama prenose da nema razloga za brigu: stižu ostrige iz Belorusije i hamon-pršuta iz Azerbejdžana, te da Rusi konačno mogu da spoje lepo i korisno, i nauče da prave mocarelu u kućnoj radinosti.

Ne spava ni ruska državna propaganda, na čijim krilima čak 60 odsto građana smatra da sankcije ni najmanje neće uticati na njihove živote. Predsednik Vladimir Putin pozirao je foto-reporterima u jednoj samoposluzi pored krcatih rafova. Iz Kremlja šalju protivrečne poruke – sa jedne strane da će domaća privreda nadoknaditi pad uvoza, a sa druge strane da se traže alternative evropskim poljoprivrednim proizvodima. Tako portal newsru.com navodi da će meso više stizati iz Južne Amerike, sir sa Novog Zelanda, jabuke i kruške iz Čilea, Kine i Srbije, povrće iz Turske, južno voće iz Irana…

Neke proizvode biće nemoguće zameniti, poput sirovog lososa koji se u 95 odsto slučajeva uvozi iz Norveške. „Ceh će plaćati i ruski građani u vidu viših cena, za lošije proizvode i uz manji izbor“, saopštilo je nemačko krovno udruženje za spoljnu trgovinu. Volfram Šretl stoga rusku zabranu uvoza poljoprivrednih proizvoda iz zapadnih zemalja tumači kao „panični autogol“.

SPIRALA SANKCIJA: Nakon tog „autogola“ koji će, kako smo ustanovili, boleti i EU, novinarima u Briselu obratio se jedan od portparola Evropske komisije koji je rekao da „EU zadržava pravo da primereno odgovori na ovu politički motivisanu meru“. Osim što je otkrila elementarno neznanje – jer svake sankcije su politički motivisane – ova izjava dala je šlagvort za raspravu dokle će ići spirala sankcija kojom će se šamarati Zapad i Rusija i ko će prvi baciti peškir.

Ruski premijer Dmitrij Medvedev pomenuo je mogućnost zabrane uvoza automobila, brodova i aviona (EU godišnje na tome zaradi 57 milijardi evra u Rusiji, četvrtina te sume ide u Nemačku), kao i zabranu preletanja preko ruske teritorije na evropskim letovima ka Dalekom istoku. „Vrlo je moguće da se radi samo o pretnji i demonstraciji sile“, piše nemački tabloid „Bild“, pozivajući se na privredne krugove. Posebno što bi u slučaju širenja sankcija na delatnost avio-kompanija Rusija mogla maltene da uništi tu svoju branšu – moskovski „Tajms“ piše da ruske kompanije 90 odsto aviona rentiraju upravo od zapadnih partnera.

Ali nelogično nije i nemoguće. Volfram Šretl za „Vreme“ dodaje da više nikog ne bi smelo da iznenadi čak ni ako Rusija zategne stvari na polju energenata. „Moguće je da će Putin načiniti novu grešku i Nemačkoj podići cenu gasa na ukrajinski nivo. To bi izazvalo i brojne pravne posledice, jer su ugovori sklopljeni dugoročno. Pri tome, možemo se zapitati da li Nemačka više zavisi od ruskih energenata ili Rusija od novca koji donose gas i nafta. Verujem da veoma zadužena zemlja poput Rusije ekstremno zavisi od priliva deviza“, kaže Šretl. Dodaje da su devizne rezerve Moskve masne (480 milijardi dolara), ali da je međunarodni dug još masniji (720 milijardi).

BEZ UČINKA: Dok se o ekonomskim posledicama raspravlja, ove sankcije su izgleda politički već propale ukoliko se kao kriterijum postavi osnovna definicija sankcija kao pokušaja da se privrednim elementima utiče na političko ponašanje rukovodstva druge države. To kod Putina neće upaliti, uveren je Roman Gončarenko, novinar i kolumnista Dojče velea. „Putin je srušio sve mostove iza sebe, on više ne može nazad. Propagandna mašinerija radi punom parom. Rusija želi po svaku cenu da zadrži svoj uticaj na Ukrajinu, čak i ako to znači rat i izolaciju. Konfrontacija sa Zapadom je stilizovana u finale borbe dobra i zla. Ako bi Putin popustio pod pritiskom sankcija, važio bi za slabića. To bi, iz njegovog ugla, bilo političko samoubistvo.“

Teško je zamislivo da Putin može da poklekne pred bilo kakvim sankcijama, a pod „ovakvim“ sigurno neće, rekao je Geri Klajd Hufbauer za nedeljnik „Cajt“. Ovaj američki stručnjak istraživao je 174 slučaja sankcija u proteklih sto godina i zaključio da sankcije deluju samo ako su sveobuhvatne i brze – a sada nijedno ni drugo nije slučaj. Naprotiv, u Briselu se uvek govori o postepenom proširenju mera.

foto: fonet / ap

Šta je onda cilj? Mediji uglavnom pišu da je neophodno da Rusija prekine „podršku separatistima“, što je dosta rastegljiva sintagma. Volfram Šretl: „Putin se neće povući sa Krima i, mereno time, sankcije su besmislene. Ali ovde se više radi o nadi da će se Putinu smanjiti apetit na istoku Ukrajine i u Pridnjestrovlju“, kaže on i dodaje: „Najznačajniji sporedni efekat sankcija vidim u tome da bi Putin automatski mogao da odgovori resovjetizacijom ruske privrede. Time će naneti sebi više štete nego što bi Zapad ikada mogao da mu nanese.“

foto: reuters

AMERIČKI PRSTI: Za nešto prašine u nemačkim medijima pobrinula se i kontroverzna voditeljka Eva Herman. Bivša moderatorka dnevnika izbačena je sa televizije 2007. godine nakon opširne tabloidne hajke zbog njenih posrednih pohvala porodičnoj politici u vreme nacizma. Sada je ponovo u centru pažnje jer je u blogu za Glas Rusije napisala: „Ništa, ali zaista ništa neće zadržati američku administraciju da izaziva Rusiju sve dok ne dođe do erupcije.“ Usledilo je novo razvlačenje Hermanove po nemačkim medijima, ali njen glas nije ostao usamljen: sve je više onih koji su ubeđeni da je i privredni rat američki izum koji nepotrebno udaljava EU i Rusiju.

Doduše, u mejnstrim medijima vlada gotovo potpuna podrška sankcijama, iako niko ne zna da objasni čemu te sankcije služe. Tako kolumnista uglednog privrednog dnevnika „Handelsblat“ primećuje: „Mediji za koje smo mislili da svojim idejama konkurišu jedni drugima sada jednoglasno podržavaju sankcije prema Rusiji.“ List piše da nemački mediji i politika preuzimaju agresivnu retoriku iz SAD, čija se administracija između ostalog i sankcijama priprema za sledeće izbore: „Geografija obavezuje svakog nemačkog kancelara na iskrenost. Kao ruske susede, kao deo evropske sudbinske zajednice, kao kupce energije i prodavce svega ostalog, za nas, građane Nemačke, stabilnost i razumevanje su od suštinskog značaja. Ruse ne možemo da posmatramo iz ugla američke desnice iz grupe Čajanka.“

Tokom svih tih rasprava, na marginama se u subotu pojavila vest da naftni gigant Rosnjeft i američki Ekson Mobil ipak počinju zajedničko bušenje u Karskom moru. Dogovor postoji već odavno, pa ne smeta što su Rosnjeft i njegov direktor pod oštrim finansijskim sankcijama SAD. Početak rusko-američkog traganja za naftom pozdravio je lično Vladimir Putin, rekavši na video-konferenciji da „pragmatizam i zdrav ljudski razum pobeđuju“ uprkos „određenim političkim napetostima“.