Organizacija Islamska država (ID) objavila je 20. avgusta video-snimak na kome jedan njen maskirani pripadnik seče glavu američkom novinaru Džejmsu Foliju, kao odmazdu za nedavne američke vazdušne napade u Iraku. Egzekutor preti i da će ID ubiti još jednog zarobljenika, američkog novinara Stivena Sotlofa, i poručuje da njegov život zavisi od sledećeg poteza predsednika SAD Baraka Obame
Bela kuća je saopštila da ubistvo Džejmsa Folija predstavlja „teroristički napad protiv SAD“. Barak Obama je nazvao Islamsku državu „kancerom“ i rekao da „ID otima žene i decu, muči, siluje, porobljava i ubija ljude“, da su joj „glavna meta hrišćani i druge manjine, a krajnji cilj genocid“.
Snimak jeste šokirao svet, mada iznenađenju zbog brutalnosti džihadista u Siriji nije baš bilo mesta. Rat u ovoj zemlji je odavno dostigao morbidan nivo u kome su javne egzekucije poput Folijeve gotovo rutina, a pripadnici džihadističkih grupa video-zapise svojih zlodela šire internetom. Maja 2013. pojavio se snimak na kome vođa jedne od pobunjeničkih grupa, po imenu Abu Šakar, reže srce mrtvog muškarca i potom počinje da ga jede poručujući: „Kunem se da ćemo pojesti vaša srca i jetru, vi Bašarovi psi.“ Abu Šakar je kasnije davao izjave različitim medijima opisujući druge zločine u kojima je učestvovao, poput sečenja testerom jednog pripadnika Šabihe, provladine sirijske milicije. Nedugo potom, „Tajm“ je objavio fotografije na kojima pripadnici Islamske države Iraka i Sirije (IdIS, kako se tada zvala ID) javno seku glavu mladiću u Alepu, a fotograf, čije ime „Tajm“ radi bezbednosti nije objavio, ispričao je da je fotografisao četiri dekapitacije u jednom danu, da je publika „mahala puškama i navijala“. Na jednom video-snimku grupa od nekoliko stotina muškaraca, žena i dece uzvikuje „Alahu akbar“, dok egzekutor testerom odseca glavu prvoj, a potom nožem i drugoj žrtvi. U julu ove godine kosovski Albanac Lavdrim Muhadžeri, član ID, u Siriji je odsekao glavu mladom čoveku i postavio snimak na svoj Fejsbuk profil. Kritičarima je na svom profilu poručio da je učinio isto ono što je OVK radila na Kosovu i da izdajnici zaslužuju takvu sudbinu.
POGUBLJENJA I NJIHOVI GLEDAOCI: Zgražavanje po svetu je pratilo svako od javnih objavljivanja sličnih snimaka, ali je to zgražavanje bilo nekako niskog intenziteta i brzo bi bilo zatrpano drugim vestima, najčešće o zločinima koje čine Asadove snage. Surovo ubistvo Folija je prva takva vest koja duže opseda svetske medije i političare, i ne može se pobeći utisku da razlog za to nije samo morbidnost čina. Najpre, Foli je prvi Amerikanac koga je ID ubila od izbijanja rata u Siriji u martu 2011. Osim toga, tek u poslednjih nekoliko meseci, napredovanjem u Iraku, ID je postala arhineprijatelj zapadnih sila i zemalja u okruženju, poput Turske i sunitskih monarhija iz Persijskog zaliva. Pre toga interesi džihadista i pomenutih država u Siriji su se poklapali, obe strane su priželjkivale Asadov kraj. Rečit je podatak da je Foli otet u sirijskom gradu Idlibu još pre dve godine, da se znalo da su ga kidnapovali pripadnici ID, baš kao i Stivena Sotlofa pre godinu dana, kao i desetine drugih državljana zapadnih zemalja, a da se o tome gotovo nije ni pričalo sve dok Foli nije pogubljen.
Uz zgražavanje zbog odsecanja glave Foliju, u mnogim reakcijama se ispod površine nazire teza da se ništa drugo ne može očekivati od islamskih fanatika, sa naglaskom na „islamskih“. Na prvi pogled, čini se da ima nečega u tome. Poznavaoci prilika u Avganistanu znaju da među mnogim stanovnicima ove zemlje na mobilnim telefonima kruže snimci brutalnih silovanja, klanja ljudi i dekapitacija koje vrše talibani; osim u Siriji i Iraku, i u Pakistanu su beleženi slučajevi odsecanja glave zarobljenicima. Jedino se još u pojedinim muslimanskim državama, poput Saudijske Arabije, smrtne kazne vrše javnim odsecanjem glave. Međutim, sve to spada u ljudsku patologiju koja sa religijom, pa i sa islamom, nema veze. Niti svi Avgani uživaju u takvim snimcima, niti je nelogično da u zemlji koja četrdeset godina trpi užase rata određen broj ljudi otupi i počne da morbidnu svakodnevicu shvata kao normalnu, a nisu samo muslimanske zemlje poznate po brutalnim dekapitacijama (Vidi okvir „Balkanska pravila“).
Osim toga, u javnim ubistvima ne uživa se samo na istoku, mračna strana ljudske prirode nije se nigde mnogo promenila od srednjeg veka, kada se rulja na trgovima radovala pogubljenjima, samo što su u novom dobu televizija i internet učinili da je publike mnogo više. Da nije tako, snimak vešanja Sadama Huseina koji je „slučajno procurio“ ne bi izazvao tako veliku pažnju širom sveta, baš kao i snimak linča polumrtvog Moamera el Gadafija 2011. godine, koji se danima vrteo po svim svetskim televizijama. Nasuprot pomenutim primerima, kada je u Bengaziju 11. septembra 2012. ubijen američki ambasador Kristofer Stivens, slike njegovog unakaženog tela su, na molbu američke administracije, brzo sklonjene iz svetskih medija, kao što je brzo nestala i vest da je Stivens pre ubistva bio izložen sodomiji; slabo se pričalo i o tome da su radikalni islamisti, koji su pomenuto ubistvo izvršili, bili dojučerašnji američki saveznici u ratu protiv Gadafija.
GLAVA NA RAMENIMA I IZGUBLJENI ŽIVOTI: I u modernim državama gde se glave više ne seku, ponekad se odrubljene glave prihvataju kao dokazi. U Vašington je u junu 2002. avionom dopremljena kutija koju su uputili agenti CIA iz Avganistana. U kutiji je bila glava koju su agentima dali neki Avganistanci u Kabulu, tvrdeći da pripada Bin Ladenovom pomoćniku Ajmanu al Zavahiriju. Pomenuti Avganistanci tražili su nagradu od 25 miliona dolara, koju je američka vlada obećala za informacije (ili glavu) teroriste. Nagrada nije isplaćena, DNK analiza je pokazala da glava ipak pripada nekom drugom.
Zavahirijeva glava je ostala na ramenima do danas, ali tu sreću nije imao drugi visoki zvaničnik Al Kaide, Abu Musab al Zarkavi. Ubijen je 2006. raketom ispaljenom iz aviona, u akciji koju su svi pozdravili kao savršeno organizovanu i preciznu, uz tek uzgredno pominjanje da su sa Zarkavijem ubijeni i mlada žena i devojčica od četiri-pet godina. Takva vrsta „depersonalizovane“ smrti, kada se likvidacije vrše iz nebeskih visina, dovedene su do savršenstva akcijama američkih bespilotnih letelica u Pakistanu, Jemenu, Avganistanu. Više nije potrebno ni da se pilot nađe iznad određenog mesta, dovoljan je pritisak ruke na džojstiku negde daleko i dron izvršava zadatak. Konstatuje se samo broj žrtava (hiljade njih poslednjih godina), uz obavezno navođenje da se radilo o ekstremistima iz Al Kaide, ID-a, talibanima; retko se pominju konkretna imena, još ređe se priznaje „kolateralna šteta“ akcija, u koju se ubrajaju žene, deca, civili. Strah od nevidljivog neprijatelja iz visina mora da razdire sve koji se nalaze u oblastima u kojima deluju dronovi.
Sa druge strane, brutalna ubistva, poput onog koje je izvršila ID nad Folijem, nisu isključivo plod fanatizma, već i hladnokrvnog planiranja čiji je cilj slanje poruke kojom se takođe uteruje strah. Nije slučajno deo govora Folijevog dželata bio i „ako vi nas bombardujete, mi ćemo se svetiti ovako“, nije slučajno žrtva bila u narandžastom kombinezonu, poput onog koji nose zatvorenici u Gvantanamu. Moderne tehnologije učinile su da ovakve poruke lako i brzo stignu u svaku tačku na svetu.
Da ubistvo američkog novinara ima još jedan aspekt pokazuje i vest da su pripadnici ID tražili od SAD otkup od 132 miliona dolara u zamenu za oslobađanje Folija, što je objavio „Njujork tajms“, navodeći izvor iz Folijeve porodice. Vašington je odbio da plati traženu sumu, jer je principijelni stav američke vlade, kao i vlasti Velike Britanije, da je plaćanje otkupnine za taoce „pogrešna politika“ koja obezbeđuje fondove za terorističke organizacije. Takvim organizacijama, u kojima je teško razdvojiti ideološko-versku i klasičnu razbojničku crtu, otmica stranaca je isplativ posao. „Njujork tajms“ je naveo da su evropske države otmičarima svojih građana od 2008. godine isplatile najmanje 125 miliona dolara, od čega samo u prošloj godini 66 miliona. Folijevo ubistvo je i poruka onima koji se još premišljaju oko plaćanja otkupa.
NOVI ARHINEPRIJATELJ ZAPADA: Kako god, dosadašnji suživot i saradnja zapadnih sila i suseda Iraka sa ekstremnim džihadističkim organizacijama trenutno se trpaju pod tepih. Američke snage krenule su u nove napade protiv položaja ID u Iraku posle objavljivanja video-snimka. Posle tri godine, Turska je zatvorila granicu prema Siriji za nesmetan ulazak snaga Asadovih protivnika, među kojima su većinom bili džihadisti sa svih strana sveta.
Svašta se ovih dana čuje o ID. Tvrdi se da je gora i od Al Kaide, da je reč o najbogatijoj terorističkoj organizaciji u istoriji. Lider ID Abu Bakr el Bagdadi proglašava se novom terorističkom ikonom, većom i od Osame bin Ladena. Ministar odbrane SAD Čak Hejgel je Islamsku državu opisao kao opasnu pretnju SAD i Evropi, general Dempsi smatra da će biti potrebno formiranje međunarodne koalicije koja će se suprotstaviti ID. Teško je oteti se utisku da se opasnost od Islamske države po zapadni svet svesno preuveličava (mada su stanovnici područja na kojima džihadisti deluju sa razlogom u panici), ali i da to odgovara mnogim stranama u sukobu: samim ekstremistima, jer rastu u svojim i očima budućih sledbenika i simpatizera; Kurdima, jer su kao jedina alternativa džihadistima nikad bliže priznanju svoje države; Asadu, jer pomenute koalicije protiv ID ne može biti bez saradnje sa njim; Zapadu, jer je pronašao još jednog arhineprijatelja.
Svašta se čulo o ID, osim priznanja da se podrška svakoj vrsti ekstremizma obije o glavu, najviše domaćem stanovništvu, jer ekstremisti i zločinci na kraju dođu po svoje, u svojoj kući ili na nekom drugom mestu. Nije se čulo ni da od odsecanja glave ništa manje nisu šokantne vesti o nevinim žrtvama, uglavnom bez slika, koje već godinama stižu iz Avganistana, Iraka, Libije, Pakistana, za koje nisu odgovorni samo islamski ekstremisti.
Šok na zapadu, naročito u Velikoj Britaniji, izazvalo je saznanje da je dželat Džejmsa Folija najverovatnije britanski državljanin. Prve sumnje su se pojavile zbog njegovog naglaska, potom je sličnu tvrdnju izneo francuski novinar Didije Fransoa, koji je bio zarobljenik IdIS-a zajedno sa Folijem, a oslobođen je u aprilu. „Dejli mejl“ je objavio da je istraga osumnjičenih suzila krug na trojicu mladih britanskih muslimana. Jedan je Abdel Mađed Abdel Bari (23), bivši reper iz Londona čije pesme je puštao i Bi-Bi-Sijev Radio 1, koji je napustio kuću u zapadnom Londonu vrednu milion funti da bi se pridružio ekstremistima. Bari je već kačio na internetu svoju sliku sa odsečenom glavom sirijskog vojnika. Drugi je Abu Husein al Britani, kompjuterski haker iz Birmingema, treći Abu Abdulah al Britani, rođen u Portsmutu. Prema procenama britanske vlade, u Iraku i Siriji je oko 500 britanskih džihadista. Neki od njih su na društvenim mrežama slavili Folijevo ubistvo i zbijali šale, jedna žena se prijavila da dobrovoljno ubije sledećeg britanskog i američkog zarobljenika.
Kroz istoriju je odsecanje glava neprijatelju, bilo kao trofej ili kao dokaz dobijene bitke, bilo uobičajena pojava na svim meridijanima. Neprijateljske glave su izlagane na vidljivim, javnim mestima, kao što su trgovi ili gradski bedemi. Odsečene glave su često slane vladarima kao dokaz odanosti ili obavljenog zadatka: glave četvorice beogradskih dahija, koje su Srbi i Turci zajedno ubili na Adi Kale, odrane i napunjene vunom odnesene su u Beograd veziru, koji je sa dahijama bio u lošim odnosima. Karađorđevu glavu je Miloš Obrenović poslao sultanu u Stambol. Mnogo je izreka vezanih za tadašnje običaje – Ode glava, Glava u torbi, Glava za glavu. Sečenje neprijateljskih glava se na Balkanu proredilo od druge polovine devetnaestog veka, ali su pojedini slučajevi zabeleženi i u vreme balkanskih ratova 1912. godine.
Poslednjih godina, odsecanje protivničkih glava postalo je uobičajeni deo borbe među narko-kartelima u Meksiku. Velibor Bakić i Miloš Rašić optuženi su da su mačetom odsekli glavu Smailu Tariću 2008. u Beogradu, zbog neraščišćenih računa u trgovini drogom.
U novijem dobu je najveći broj dekapitacija, oko sto, zabeležen tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine, uglavnom nad zarobljenicima. U spisima Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju mogu se naći podaci o akterima i žrtvama i opisi zločina. Na primer, više slučajeva odsecanja glava srpskim zarobljenicima od strane jedinice „El Mudžahid“, sastavljene od dobrovoljaca iz islamskih zemalja; vešanje odsečenih glava bosanskih Muslimana na „otvorenoj tržnici“ u opštini Kiseljak, od strane pripadnika „postrojbe za posebne namjene ‘Maturice’“, u sastavu Hrvatskog vijeća odbrane; ubijanje bosanskih Muslimana jula 1995. godine u blizini baze UN u Potočarima od strane desetak vojnika Vojske Republike Srpske, tako što su „te ljude vodili na neku vrstu skele, gdje su im glave odrubljivali mačetom i bacali ih na hrpu“. Potpisniku ovih redova je prijatelj, učesnik rata u Bosni, pričao da je video čoveka koji je ispred svog šatora držao odsečenu glavu Muslimana nabijenu na kolac, koju je podrugljivo pozdravljao svakog jutra. Pomenuti dželat je pre rata bio višestruki ubica, a početkom rata je oslobođen iz zatvora uz uslov da ode na front.
U optužnici koju je podigao međunarodni tužilac EULEKS-a protiv pripadnika Dreničke grupe Sabita Gecija i Sahita Jašarija, njih dvojica su optuženi da su fizički maltretirali i ubili policajca Ivana Bulatovića u Glogovcu 1998, a da je Geci, prema iskazu zaštićenog svedoka, motornom testerom odrubio glavu Bulatoviću.
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
