Duplo uživanje
„Vreme” pre vremena: Novogodišnji dvobroj već u sredu na kiosku
Novogodišnji dvobroj „Vremena“ na većem broju strana donosi ekskluzivne intervjue i priče za uživanje
Drastičan pad očekivanog BDP-a i proboj projektovanog budžetskog deficita nisu samo posledica kišnog vremena i vanrednih izbora u Srbiji. Otuda se više nije imalo kud, nego da se svetskim poveriocima uputi poruka da će se "rezati" i plate i penzije, to jest da će se realno težiti fiskalnoj konsolidaciji putem (u načelu) najgorih, odnosno najrestriktivnijih, direktnih mera
Iako se rebalans državnog budžeta za ovu godinu još ne može sagledati u celini, jer još nije poslat u Skupštinu Srbije, po onome kako su „paket državne štednje“, do kraja ove i u idućoj godini, predstavili na televiziji premijer Aleksandar Vučić i ministar finansija Dušan Vujović, nameće se utisak da je on sačinjen sa dosta političke veštine, to jest „socijalne osetljivosti“, ali bez jasnog odgovora na ključno pitanje – da li će i kada će taj „paket odricanja“ stanovništva dovesti u normalu ne samo državu nego i njenu privredu. U stvari, tek na osnovu predloga budžeta za 2015. godinu videćemo da li će posle najavljenih iznuđenih restriktivnih mera doista doći do temeljne reforme državne uprave i vladine ekonomske i spoljne politike.
Upravo okolnost da je premijer Vučić stalno insistirao da je on lično tražio da se zbog državnih problema zaštite najsiromašniji, pa je podelio penzionere i zaposlene na one ispod i one iznad 200 evra mesečnog prihoda, upućuje na opasan zaključak da se i putem „rezanja“ penzija i plata opet zaobilaze „bolne reforme“ sistema koji zakonito stvara javne deficite i da se stvaraju uslovi za savez političkog vođe i sirotinje protiv srednje klase i bogatih, a to se u socijalističkoj istoriji nazivalo „diktaturom proletarijata“.
PRIHVATANJE KRIVICE: Evo, uostalom, kako je premijer Vučić u televizijskoj emisiji „Oko“ na RTS-u (18. septembar) formulisao svoj odnos sa najugroženijim penzionerima: „Ovo je moja krivica i ako Fiskalni savet nekog treba da krivi, trebalo bi da krivi mene, jer sam želeo da zaštitim što veći broj penzionera. U Srbiji penziju prima ukupno 1.752.000 ljudi. Od toga 744.000 njih prima 20.000 dinara i njih nećemo da diramo. Nećemo dirati čak ni one koji primaju između 20.000 i 25.000. Ukupno, neće ništa platiti 60,2 odsto svih penzionera (1.038.000 penzionera)… Znam koliko teško ljudi žive. Nastojali smo da zaštitimo najsiromašnije, jer ja gledam i ljude, a ne samo papire.“
Kad je reč o zaposlenima sa malim platama, Vučić je napomenuo da 113.000 ljudi u javnom sektoru prima plate manje od 25.000 dinara i da će oni takođe biti zaštićeni. Pri tome je rekao da zna da nikome neće biti lako, ali će, kako kaže, moći da žive i sačuvaju radna mesta. U ovoj emisiji saznali smo da u Srbiji, u javnom sektoru i javnim preduzećima, ima 31.167 zaposlenih koji zarađuju više od 100.000 dinara i da će oni podneti najveći teret, ali nije precizirao za koliki procenat će njima biti smanjene zarade.
Planirana ušteda od rezanja plata i penzija, rekao je u emisiji RTS-a „Oko“ premijer Vučić, iznosi oko 400 miliona evra, a do planiranih (to jest potrebnih) 700 miliona, doći će se ukupnim „teškim merama“. U stvari, stručnjaci procenjuju da će seča penzija i plata imati efekat od oko 350 miliona evra, a drugu polovinu potrebnog sniženja državne potrošnje tek treba pronaći. I to ne samo „rastežući“ efekte borbe protiv sive ekonomije do nerealnih visina.
ZEMLJIŠNA POLITIKA: Kad je reč o bogatima, Vučić je u TV emisiji uzeo primer zakupa zemlje u državnom vlasništvu, gde je prosečna cena zakupa 128 evra po hektaru, a državna stimulacija 100 evra po hektaru (te teoretski ispada da je realna zakupnina tek 28 evra po hektaru), pa je rekao da je to neodrživo i da će se stimulacije isplaćivati samo malim posednicima (navodno se granica „novog maksimuma“ postavlja na 50 hektara). No, nije objasnio zašto se iz državnog fonda od 400.000 hektara ne vrati oduzeta zemlja vlasnicima i njihovim naslednicima, po Zakonu o restituciji (oko 100.000 hektara), a preostalih 300.000 hektara aukcijski ne rasproda – kako državnu zemlju ne bi, takoreći besplatno, rentirali tajkuni i agro-mešetari. Uostalom, zaboravio je da spomene da se u Evropskoj uniji ne pravi razlika između malih i velikih poseda, nego se svima isplaćuje ista stimulacija po hektaru.
Mada je razumljivo da Vučić pokušava da smanji „političke troškove“ i svoje i SNS-a koji im slede zbog jedne toliko nepopularne mere kakva je bukvalno snižavanje plata i penzija, u situaciji kada je, kako je rekao, „Srbija hiljadama milja daleko od bankrotstva“ (to jest do aprila iduće godine), čitava ideja da se državni budžet i kreditni kapacitet Srbije u dolazećim vremenima, koja će biti verovatno gora od danas sasvim olakšavajućih na svetskom finansijskom tržištu, očuvaju gotovo isključivo o trošku tek nešto oporavljane srednje klase (oporavljene od Miloševićeve politike) – govori o tome da ni Dačićeva, a sada ni Vučićeva vlada nisu u međunarodnim krugovima stekle kredibilitet, to jest nisu dobile saglasnost za nešto ofanzivniju ekonomsku politiku i reindustrijalizaciju, koja bi podrazumevala novi ciklus zaduživanja na Zapadu, sada kada su kamate Evropske centralne banke gotovo na nuli.
OBIM ZADUŽIVANJA: Istina, Dačić i Vučić su se u poslednje dve i po godine zadužili u svetu i kod kuće za „tekuću likvidnost“ države za blizu 7 milijardi evra (što im sada spočitava predsednik DS-a Bojan Pajtić, koji se u ime svoje stranke izjasnio protiv paketa štednje na penzijama i platama), ali s tim parama nisu postigli gotovo ništa trajnije. Jer, inercija sistema, njegove orijentacije i interesa državnog aparata je velika i teško promenljiva. No, pri tome su Vučić i njegovi „prinudni saveznici“ iz socijalističkog tabora pokazali malo invencije i relativno malo interesa da se brzo otarase stalno rastućih troškova državnog kapitala, koji još zauzima preko 50 odsto sveg kapitala u Srbiji, a najmanje su pokazali odvažnost da se odreknu državnih finansijskih instrumenata kojima se privreda drži pod neposrednom kontrolom, a šire ekonomski odnosi sa Rusijom i Kinom, uprkos nominalno „proevropskoj strategiji“.
Na pitanje zašto se premijer Vučić, posle mnogo oklevanja, ipak odlučio da krene sa kresanjem plata i penzija, moguće je odgovoriti sa dosta verovatnoće. Možda su odluku ubrzale vesti da će ove godine doći gotovo do sloma očekivanog bruto društvenog proizvoda Srbije, jer se naspram „planiranog“ BDP-a za ovu godinu od 4.008 milijardi dinara, procenjuje da će biti ostvareno 3.675 milijardi dinara, to jest više nego 8 odsto manje od plana na kome je izgrađen ovogodišnji budžet.
Elem, pošto se iz budžeta za penzije izdvaja oko 14 odsto planiranog BDP-a, a za plate u javnom sektoru 11 odsto, što je prema zemljama u okruženju preveliko, pri realno smanjenom BDP-u problem postaje još veći. I zbog toga se, kako je spomenuo ministar Dušan Vujović (u emisiji „Stav Srbije“, TV Prva, 21. septembra) učešće javnog duga u BDP-u Srbije (zbog njegovog smanjenja) sada penje do 75 odsto, dok je pre početka svetske krize bilo na nivou od 29 odsto, a do juče se kalkulisalo sa oko 65 odsto tog učešća. No, nivo budžetskog deficita koji se očekuje ove godine, ministar finansija nije javno procenio ni ovoga puta. Uzgred budi rečeno, budžetski deficit je 2008. godine planiran na 50 milijardi dinara, a za ovu godinu na preko 180 milijardi, što će izgleda biti znatno nadmašeno. Prema proceni Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta, budžetski deficit će ove godine doseći 2,5 milijardi evra i u BDP-u će on, navodno, imati učešće od 8,4 odsto – što je najveći budžetski deficit u Evropi.
NASLUĆIVANJE SADRŽAJA: Drastičan pad očekivanog BDP-a i proboj projektovanog budžetskog deficita, međutim, nisu samo posledica kišnog vremena i vanrednih izbora u Srbiji. Otuda se više nije imalo kud, nego da se svetskim poveriocima uputi poruka da će se „rezati“ i plate i penzije, to jest da će se realno težiti fiskalnoj konsolidaciji putem (u načelu) najgorih, odnosno najrestriktivnijih, direktnih mera. Zbog toga su već objavljeni i kurtoazni pozdravi Vučićevom paketu koji stižu iz Evropske unije i Svetske banke. Da li će takva podrška doći i iz MMF-a i da li će se preko projekcije budžeta za 2015. godinu doći do sporazuma sa „svetskim zaštitnikom poverilaca“, videćemo (jer misije MMF-a u pregovorima sa Srbijom po pravilu drže stranu Fiskalnom savetu, koji izgleda smatra da donete mere ušteda nisu dovoljne za potrebno zaustavljanje porasta učešća javnog duga i budžetskog deficita u BDP-u kroz koju godinu).
Naši čitaoci posle sedam dana raznovrsnog objašnjavanja Vučićevih televizijskih iskaza i Vujovićevih medijskih objašnjenja verovatno već naslućuju sadržaj očekivanog budžetskog rebalansa i strategije fiskalne konsolidacije, bolje reći modela snižavanja plata i penzija, ali ga ovde moramo sažeto ponovo opisati. Dakle, penzije i plate manje od 25.000 dinara se ne smanjuju i tako se preko 1.200.000 ljudi stavlja u poziciju da doživljava Vučića kao svog zaštitnika. Kod penzija, mada se na zakonskoj formuli izgleda još radi (kako je ministar Vujović objasnio u „Blicu“), svaki iznos iznad 25.000 dinara se množi sa 0,22 i tako se dobija iznos smanjenja. To znači da se penzije smanjuju u rasponu od oko 1 do 16,5 odsto, dakle progresivno. Kod plata u javnom sektoru, uključujući i javna preduzeća, formula je slična, s tim što se još radi na procentu smanjenja plata iznad 100.000 dinara. Onima bolje plaćenima upućuje se poruka da će biti ukinut „solidarni porez“ (20 odsto poreza na plate veće od 80.000 dinara), pa će im faktički trenutne plate ostati iste ili će biti minimalno smanjene.
Vujović je na televiziji objasnio da se pored „rezanja“ penzija i plata priprema još nekoliko mera – zamrzavanje zapošljavanja u javnom sektoru, refinansiranje starih skupih kredita (računa se na benefit od oko 2 milijarde evra na nižim kamatama), uštede u javnim nabavkama, povećanje obima naplate poreza i potraživanja javnih preduzeća itd. Vučić je uz to izneo da se od javnih preduzeća u januaru očekuje „uplata“ u budžet od oko 150 miliona evra, a Vujović je objasnio da će deo te naplate u stvari biti „rasterećenje“ budžeta za pokriće dubioza u javnim preduzećima, što će se praktično obezbediti poskupljenjem usluga i robe tih preduzeća.
MUK STRUČNE JAVNOSTI: Inače, za ovu, 2014. godinu u državnom budžetu je planirano da se izdaju državne garancije za kredite javnih preduzeća i državnih ustanova od 787 miliona evra, a koliko će za tu namenu biti odobreno rebalansom i projekcijom budžeta za 2015. godinu tek treba da vidimo. Pri tome ne treba zaboraviti da su samo godišnje subvencije javnim preduzećima dosad bile na nivou od 150 milijardi dinara, a da dubioze javnih preduzeća dostižu oko milijardu evra.
Zanimljivo je primetiti da se posle najave sadržaja „paketa štednje“, koju je prošle sedmice izneo premijer Vučić, u medijima može naći malo reakcija stručne javnosti. Oni hrabriji su ranije držali stranu Fiskalnog saveta, koji je smatrao da plate i penzije treba seći za 15 odsto, to jest da su sada predloženi zahvati nedovoljni i da su morali biti preduzeti mnogo ranije, pa bi bili manje bolni – ali sada i Fiskalni savet i naši vodeći ekonomisti ćute ili ih niko ništa ne pita. Usput se među stručnjacima može čuti da je glavna nepoznanica koliko će smanjenje penzija i plata uz druge finansijske pritiske na građanstvo oboriti tražnju iduće godine, što će dodatno urušiti privatni sektor koji izdržava celu društvenu superstrukturu, to jest da će pad tražnje dodatno oboriti BDP Srbije – pa će procentualni udeli javne potrošnje u njemu ostati isti ili se čak povećati, što bi značilo da se ušlo u spiralu stalnog siromašenja na duži rok.
„Pogledajte, dug je sa osam došao na 17,67 milijardi, za samo četiri godine“, pojašnjavao je u emisiji „Oko“ predsednik Vlade Aleksandar Vučić kretanje javnog duga od kraja 2008. do kraja 2012. Ono što gledaocima nije pokazano jeste nastavak grafikona – šta se sa javnim dugom događalo od 2012. do danas. U utorak 23. septembra, javni dug Republike Srbije iznosio je 21 milijardu i 948 miliona evra (izvor: Uprava za javni dug).
Osim što je „otfikario“ grafički prikaz zaduživanja za 4,28 milijardi evra u poslednjih godinu i devet meseci, Vučić je propustio da kaže da je i vlada u kojoj je formalni premijer bio Ivica Dačić učestvovala u kreiranju duga pokazanog na televiziji. Vlada Ivice Dačića formirana je krajem jula 2012. Sačekao ju je javni dug koji je iznosio 15 milijardi i 469 miliona evra. U samo pet meseci, od avgusta do kraja decembra 2012, javni dug narastao je za 2,25 milijardi evra, pa se u 2013. ušlo sa dugom od 17,72 milijarde (ovaj podatak se razlikuje od iznosa od 17,67 milijardi, koji je pomenuo predsednik Vlade; prema Upravi za javni dug, Srbija je na kraju 2012. bila dužna 17 milijardi i 717 miliona evra). Za samo dva meseca, u oktobru i novembru 2012, Vlada Srbije zadužila se 1,71 milijardu evra. Poređenja radi, to je suma za koju se Srbija zadužila u periodu od kraja 2005. do kraja 2010. godine.
Već u februaru 2013. vlada se zadužuje za još milijardu i po evra, pa tako kraj 2013. godine Srbija završava sa javnim dugom od 20,14 milijardi – za 2,42 milijarde više nego na kraju 2012. Najzad, od početka 2014. do danas javni dug je narastao za još 1,8 milijardi evra. Vlada izabrana 16. marta a formirana 27. aprila, kada Vučić i formalno postaje premijer, od početka maja do 22. septembra zadužuje se za još 1,29 milijardi evra. Ukupno, ako saberemo zaduženja napravljena za prethodne dve godine i dva meseca (jul 2012. – septembar 2014), dolazimo do brojke od skoro šest i po milijardi evra (šest milijardi i 479 miliona).
Novogodišnji dvobroj „Vremena“ na većem broju strana donosi ekskluzivne intervjue i priče za uživanje
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandar Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve