Poznati politički tok-šou održan u prostorijama UNS-a, uz direktan prenos na internetu
U ponedeljak 21. oktobra, u redovnom terminu od 21h, novinar Predrag Sarapa vodio je, kao i prethodnih devet godina, autorsku emisiju „Sarapin problem“. Međutim, ovu emisiju gledaoci prvi put nisu mogli da gledaju na televiziji Studio B, već je „Sarapin problem“ bio održan u prostorijama Udruženja novinara Srbije u centru Beograda, u organizaciji UNS-a i nedeljnika „Vreme“. Nova glavna urednica gradske televizije Ivana Vučićević ranije je izjavila da je Sarapina emisija ukinuta zbog slabog rejtinga, te da je „odlučeno da se Studio B okrene nekim vedrijim temama, koje ne podrazumevaju emisije takvog tipa“, a „koga zanima politika, od 1. oktobra startovaće nova emisija (‘Beograd na vodi’), u kojoj će gosti biti državnici i čelnici gradske politike“.
Tako je zahvaljujući „cenzuri koja ne postoji“, još jedan politički tok-šou ukinut, te su gledaoci koje ne zanimaju vedrije teme, nešto više od 14 godina nakon Petog oktobra, morali da jure internet-strim i „Sarapin problem“ direktno gledaju na internetu.
Tema emisije bila je „Medijske slobode i ljudska prava na srpskom evropskom putu“. Sala Press centra UNS-a bila je puna i nije mogla da primi sve zainteresovane, pa su oni koji su ostali izvan sale, Sarapu i njegove goste – predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašina Obradovića, urednika „Nove srpske političke misli“ Đorđa Vukadinovića i pisca Marka Vidojkovića – gledali live ispred sale u, takođe punom, Press Caffeu. Među gledaocima bili su i Vesna Pešić, Zoran Živković, Čedomir Čupić, Vladimir Pavićević, Gordana Suša, Slobodan Marković…
„Ova večerašnja slika nam govori da smo u ozbiljnom problemu“, rekao je na početku Vukašin Obradović. „U odnosu na ono što piše u izveštaju Evropske komisije i ono što se proklamuje u zvaničnoj politici vlasti, mi imamo sasvim suprotnu sliku, sliku u ogledalu. Imamo razorenu medijsku scenu, proteste ispred medijskih kuća, peticije – sve ono što nas podseća na neka davna vremena za koja smo mislili da se više neće vratiti. Ali to je posledica činjenice da nijedna vlast, ni Miloševićeva ni sve one posle njega, nije shvatala medije kao stub demokratije i deo demokratskog procesa, već kao sredstvo da se dođe i da se ostane na vlasti. Ono što se čini sa medijima jeste posledica nečije želje da se uguši svaka kritička misao ovoga društva i kritička javnost da bi se te takozvane bolne reforme sprovodile u grobnoj tišini.“
Đorđe Vukadinović se nadovezao: „Naš problem je takav da se neće završiti ni brzo ni srećno. Pominju se reči cenzura i diktatura, ali mislim da je najtačniji termin – tortura, nad slobodnim medijima i javnosti. Pomenuli ste u uvodu ‘Utisak nedelje’.
‘Utisak’ nije ukinut zbog mana, već je ukinut zbog vrlina i hrabrosti Olje Bećković, jer je ona jedna od malobrojnih poslanica javne reči koja je imala snage, petlje i još ponečega da vrh i predstavnike vlasti preznoji neprijatnim pitanjima i insistiranjem na njima. I zato je slučaj Olje Bećković egzemplaran. Posle nje, apsurdno je pričati o bilo kakvoj slobodi javnosti i govora, jer kad ona, kao takav medijski fenomen, može da bude ugašena i ugušena jednim za zdrav razum ponižavajućim obrazloženjem, čemu se mogu nadati oni drugi koji nemaju takav proizvod i takvu karijeru u medijima iza sebe? Takođe, i medijski poslenici pokazuju takvo odsustvo solidarnosti i spremnosti da se bore za sebe, da su tri koplja ispod advokata, o taksistima da i ne govorimo, i da slučajno ne znam kakvi su naši intelektualci, rekao bih da su novinari u pogledu građanske hrabrosti najgori.“
Marko Vidojković je rekao da ga ova situacija ne čudi, „pošto na vlasti imamo radikale koji su odradili nekoliko poslova za EU i sad sa Srbijom mogu šta hoće“. „Mislim da Vučić više vremena provodi na Fejsbuku nego čitajući izveštaj Evropske komisije, zato se toliko i nervira. Davenport je živi svedok Vučićevog maltretiranja novinarke. Situacija je takva da više ni tajkuni ni kriminalci nisu u sprezi sa vlašću – vlast sada otima direktno od građana, što samo govori o ogromnom siromaštvu u kojem se nalazi ovo društvo.“
Sarapa se osvrnuo na montirane i režirane konferencije za novinare: „Da li novinar na konferenciju nosi svoju glavu ili naručena pitanja? I uz to, kad god političaru postavite pitanje, odgovor političara je ‘A da pitam ja vas’. To je Kalimero sindrom. Što su se kandidovali i došli na vlast, ako im je toliko teško? Dokle će da patetišu?“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
