Ako se otvore Eolovi mehovi

Za „Vreme“ iz Soluna

„Ako Grčka ekonomski kolabira, milioni imigranata i hiljade džihadista će doći u Evropu“, izjavio je krajem prošle nedelje ministar spoljnih poslova Grčke Nikos Kodzias na samitu ministara spoljnih poslove Evropske unije u Rigi i izazvao pravu pometnju.

Kodzias je podsetio evropske partnere na važan geostrateški položaj Grčke koji ne bi trebalo potceniti, jer je zemlja uprkos ekonomskoj krizi u suštini i dalje „oaza stabilnosti“ u Jugoistočnoj Evropi i na istočnom Mediteranu. Trpeći ogromne troškove, Atina nastavlja da štiti spoljne granice Evrope od talasa ilegalnih imigranata i islamskih terorista, rekao je bivši komunista i dodao: „Zapadni Balkan je destabilizovan. Zajedno sa Ukrajinom, Sirijom, Irakom i Severnom Afrikom stvara se srp nestabilnosti. Mora se pronaći drugačiji način ophođenja prema Grčkoj, jer to nalaže geostrateška nužnost.“ Kodzias nije krio svoje proruske stavove i otvoreno se zalagao protiv novih sankcija Moskvi.

Na istoj talasnoj dužini za reč se 8. marta javio i ministar odbrane Panos Kamenos na nacionalnom veću svoje desničarske stranke ANEL (Nezavisni Grci), koja je koalicioni partner levičarske Sirize. On je upozorio da će grčka vlada suspendovati sporazum „Dablin II“ o azilantima i poslati ilegalne emigrante koji se nalaze na grčkoj teritoriji „u Berlin“, ukoliko partneri i poverioci Grčke budu nastavili da je pritiskaju. „Vrlo je moguće da među njima ima i pripadnika Islamske države“, naglasio je Kamenos.

GEOSTRATEŠKO PITANJE: Na očigledno provokativne izjave dvojice grčkih ministara usledile su burne reakcije, kako unutar zemlje tako i u Evropi. Međutim, činjenica je da Grčka, što je više kreditori pritiskaju uza zid, sve odlučnije igra na kartu svog geopolitičkog položaja i naročito imigrantskog pitanja. U Grčkoj, u kojoj živi jedanaest miliona stanovnika, nikada nije bilo moguće precizno izračunati broj imigranata i izbeglica. Razlog je upravo to što se većina njih ilegalno, bez pasoša, nalazi u zemlji i što nigde nisu registrovani.

Pored otprilike 700.000 legalnih imigranata (od kojih je polovina došla iz Albanije) procenjuje se da se u Grčkoj nalazi barem milion ilegalnih imigranata i izbeglica, koji većinom dolaze sa Bliskog i Srednjeg istoka i iz Afrike, iz zemalja kao što su Pakistan, Avganistan i Sirija. Većina njih nije stigla u Grčku sa namerom da tu i ostane, nego da nastave ka centralnoj i severnoj Evropi. Međutim, pošto Grčka nema kopnene granice ni sa jednom od bogatih evropskih zemalja, ilegalni imigranti su se ovde „zaglavili“.

Drugi razlog je što je grčka kopnena granica sa Turskom duga oko 200 km, a mnoga grčka ostrva u istočnom Egejskom moru, kao što su Rodos, Lezbos, Hios, Samos itd. nalaze se na svega par kilometara od turske obale. Ne prođe nijedan dan a da u Grčku ne uđu stotine imigranata preko reke Marice (Evros) na grčko-turskoj granici ili da turski trgovci robljem ne istovare stotine iscrpljenih Sirijaca i drugih izbeglica na neko od grčkih ostrva.

Procenjuje se da svake godine grčku kopnenu ili morsku granicu pokušava da pređe oko 200.000 ilegalnih imigranata, a taj broj se neprestano uvećava zbog situacije u Siriji. Grčka pogranična policija uspeva da uhapsi jedan deo ovih imigranata i šalje ih u razne prihvatne centre, koji više liče na logore i zatvore nego na centre za pružanje utočišta napaćenim ljudima. Obično ih nakon šest meseci puštaju na slobodu sa privremenim dokumentom koji im daje pravo da ostanu u zemlji najduže mesec dana, a zatim da se vrate u svoju domovinu. Većina njih ne želi da se vrati tamo odakle je pobegla, ilegalno ostaje u Grčkoj i traži način kako da stigne do zapadne Evrope.

Tako se Grčka pretvorila u „magacin jadnih ljudskih bića“, kako to opisuje premijer Aleksis Cipras, koji uporno zahteva da se po tom pitanju uradi nešto na evropskom nivou, jer Grčka prosto ne može više da izdrži taj pritisak.

RAZLIČITI STAVOVI: Iako je predizborni program Sirize bio velikodušan prema ilegalnim imigrantima, jer je obećavao ukidanje sabirnih centara i uvećano pružanje azila, izgleda da Cipras shvata da će morati da preispita stavove po pitanju imigranata. Mnogi članovi vlade, posebno oni iz stranke ANEL, ne slažu se sa mnogim tačkama predizbornog Sirizinog programa za imigrante. Desničarska opozicija i neonacistička Zlatna zora su takođe uvek spremne za zloupotrebu nesrećnih imigranata zarad izazivanja ksenofobije i straha kod Grka.

fotografije: reuters

Sa programom Sirize o ilegalnim imigrantima ne slaže se ni Janis Panusis, kriminolog i univerzitetski profesor univerziteta, koji je na čelu Ministarstva za zaštitu građana (odgovoran za policiju i unutrašnju bezbednost). On je član Demokratske levice (DIMAR), koja je relativno bliska ideologiji Sirize. Sve dok se ne konkretizuje politika nove vlade o migracionom pitanju, kaže Panusis, „policija će se držati zakona. Ona neće sprovoditi operaciju „Metla“ kao prethodna vlada, neće davati senzacionalističke izjave u medijima, kako se ne bi povećavao već ionako dovoljno izražen rasizam u društvu. „Međutim“, objašnjava ministar, „nemoguće je da država hapsi Grke koji se ne pridržavaju zakona, a da ne hapsi strance koji krše zakon.“ Upozorio je na činjenicu da je imigracioni problem „tempirana bomba“ ne samo za grčko društvo nego i za samu vladu koja je pozvana da uspostavi ravnotežu između ideologije i realnosti.

Zamenica ministra za imigracionu politiku, levičarka Anastasija Hristodulopulu, zalaže se za socijalnu integraciju izbeglica, bez stvaranja novih „geta“ kojima se zastrašuje društvo. Između ostalog, planira se stvaranje zajedničkog fonda za izbeglice (uz finansijsku pomoć Evropske unije), za iznajmljivanje praznih hotela i apartmana u kojima bi imigranti mogli da ostanu neko vreme, kao i ubrzavanje procedure za dobijanje azila. Po njenim rečima, današnji pritvorni centri za ilegalne imigrante, kao što je npr. Amigdaleza u blizini Atine, gde je pre mesec dana još jedan imigrantski „pritvorenik“ počinio samoubistvo, biće pretvoreni u „centre slobodnog gostoprimstva“, u koje će izbeglice slobodno moći da ulaze i izlaze. „Ovi ljudi ne mogu biti pritvoreni neograničeno. Po zakonu smo obavezni da im obezbedimo tolerantan status, što znači šestomesečni privremeni boravak, pod uslovom da se javljaju u policijskoj stanici dva puta mesečno i tako dokažu svoje prisustvo“, kaže Hristodulopulu. Ona je imala sastanak sa predstavnicima zajednica imigranata i zamolila ih da pomognu oko prihvatanja i zaštite svojih sunarodnika – novih izbeglica.

NOVE RUTE: U međuvremenu izbeglice sve više napuštaju tradicionalnu rutu bekstva na Zapad preko Jonskog mora do Italije, a sve više istražuju nove rute preko Balkana. Na grčko-makedonskoj i grčko-albanskoj granici sve je više sirijskih izbeglica koje pokušavaju da prođu i nastave kroz Srbiju prema centralnoj Evropi. Na granici između Srbije i Mađarske već postoji veliki problem. To je i bio razlog što je nedavno evropski komesar za imigraciju, unutrašnje poslove i državljanstvo Dimitris Avramopulos nedavno posetio Beograd, naglašavajući potrebu da Srbija efikasno obezbedi granicu sa Mađarskom kako bi se sprečile ilegalne imigracije. Naravno da nije problem u Srbiji, ali je na nju počeo da se sliva deo imigracionog tereta koji Grčka trpi već godinama.

Sve u svemu, problem upravljanja imigrantima i izbeglicama u Grčkoj, koja prolazi kroz ekonomsku krizu, ogroman je i tiče se cele Evrope. Uostalom, nije Grčka, nego su bogati zapad i sever Evrope krajnji cilj izbeglica koje se svakodnevno iskrcavaju diljem grčkih obala. Jasno je da Grčka ne može sama da nosi taj ogroman teret. Ako joj Evropa u tome ne pomogne, Grčka može još dublje da potone u ekonomsku i socijalnu destabilizaciju, te da se otvore Eolovi mehovi (Eol je starogrčki bog vetrova) i milioni imigranata, a među njima i hiljade džihadista, preplave bogate evropske gradove.