Kultura sećanja
JFK: Atentat koji i dalje raspaljuje maštu
Američki predsednik Džon F. Kenedi ubijen je 22. novembra 1963. godine. Sećanje na njega i dalje traje. Ko je bio i kako je ubijen
Verovatnoća da ćete umreti, desilo se to sada ili daleko u budućnosti, uvek iznosi 100 odsto. To važi za sve ljude, za sve vaše rođake, prijatelje, drugare iz školskog odeljenja, ali i za sve one koje ste samo jednom videli na ulici, sreli ili tek čuli za njih. Važi i ako ih niste uopšte videli niti čuli za njih
Mada sa njom nema neizvesnosti, tradicionalno smo skloni da smrt vidimo kao sasvim zamagljen put, potpuno neodgonetljiv za bilo kakav prediktivni aparat koji bi čovek mogao da osmisli. Čak i za ambiciozno zamišljene veštine proricanja, kao što je na primer astrologija, procena rizika od smrti se gotovo nikad ne nalazi u ponudi.
Međutim, još od XVIII veka i prvih radova o statistici populacije Tomasa Maltusa, smrt se može bar donekle matematički opisati. Iznenadićete se, ali danas, sasvim jednostavna i svakom dostupna, globalna medicinska statistika može jasno da pokaže od čega ljudi zapravo umiru. I da ocrta nekakav kroki, ako ne i detaljnu sliku mehanizma pomoću koga Smrt tako efikasno, bez izuzetka, funkcioniše.
Pogledajte, na primer, školsko odeljenje koje ste pohađali kao dete. Nažalost, kad prođe dovoljno vremena, svi vaši drugari će neizbežno umreti. Pritom, jasno je da neće svi umreti od istog uzroka. No, prema brižljivo prikupljenim podacima Svetske zdravstvene organizacije, većina će, sa poznatim rizicima i sadašnjom razvijenošću sistema zdravstvene zaštite, zapravo umreti od – uzroka koji su slični.
Prema toj statistici, najveći broj ljudi umire od srca, a srčane bolesti su ishod smrti za skoro trećinu svetske populacije. Ako zamislimo da se pomenuto školsko odeljenje nekada sastojalo od 30 učenika, u budućnosti će njih devet umreti od kardiovaskularnih oboljenja. Među njima će najviše njih, četvoro, umreti od koronarnih arterijskih oboljenja, troje će umreti od srčanog udara, a barem jedan od povišenog krvnog pritiska.
Ubica broj dva savremenih ljudi, odmah nakon bolesti srca jesu paraziti, neprijateljski mikrobi, bakterije i virusi. Sve one raznorazne infektivne bolesti koje takvi organizmi izazivaju usmrtiće svakog četvrtog u odeljenju, odnosno bar sedmoro njih će paraziti sprečiti da dođu na poslednju maturu. Među njima će najviše, barem dvoje, umreti od respiratornih infekcija, jedan od HIV-a i jedan od dijareje.
Šta je sa malignim bolestima? Mada izaziva najveći strah, lekarima je dobro poznato da rak i nije tako veliki ubica kao što bismo mogli da pretpostavimo. No, jeste ubitačan i zauzima treće mesto u fatalnom arsenalu – u jednom odeljenju, barem četvoro ih umire od raka. Od toga, bar jedna osoba umire od najubitačnijeg, raka pluća, dok se iza njega po smrtnosti smeštaju rak želuca, debelog creva i jetre.
Uz činjenicu da od srčanih bolesti, parazita i maligniteta umire zbirno dvadeset od trideset ljudi iz jednog odeljenja, još njih sedmoro će takođe ubiti bolesti. Naime, od raznih respiratornih bolesti umreće bar još dve osobe, dok će još jedna umreti od bolesti organa za varenje, jedna od posledica neuropsihijatrijskih poremećaja, a jedna od dijabetesa. Još dvoje će umreti od gladi, genitalnih bolesti i drugih nešto ređih oboljenja.
Dvoje iz odeljenja će umreti od slučajnih povreda. Među njima je najveći ubica saobraćaj – saobraćajne nesreće su same po sebi deveti uzrok smrti na svetu danas. Inače, među tih dvoje koji izdahnu od slučajnih povreda, posle saobraćaja najveća pretnja dolazi od padova sa visine, zatim od davljenja, trovanja i požara.
Mada smatramo da su ljudi jedni drugima najveći neprijatelji, samo jedna osoba u odeljenju od 30 đaka tokom svog života će nastradati od ljudske ruke. Pritom, najopasnija je ona sopstvena – samoubistvo je visoko rangirani uzrok smrti i nalazi se praktično ispred svih vrsta raka osim raka pluća. Posle samoubistva, sledi nasilje, dok se rat i vojni okršaji nalaze mnogo niže na listi. Samo 0,30 odsto ljudi danas umire u ratovima, što je manje nego udeo ljudi koji umiru od seksualno prenosivih bolesti i to ne računajući HIV.
U Srbiji se situacija donekle razlikuje, ali broj smrti koje izazivaju drugi ljudi nije drugačiji nego što je to globalno. Nažalost, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, Srbijom isključivo haraju razne vrste srčanih bolesti. One godišnje pokose ogroman broj ljudi, više od 60.000, a sve tri najveće ubice u Srbiji napadaju srce i krvne sudove – pre svega, srčani udar, zatim upalne bolesti srca i, kao treći, koronarne bolesti.
Četvrti ubica u Srbiji je rak pluća, peti povišen pritisak, dok se na šestom nalazi dijabetes, a potom rak debelog creva. Samoubistvo je na 11, a saobraćaj na 20. mestu fatalnih ishoda.
Nažalost, posebno neprijatna je vest da Srbija u poređenju sa ostatkom planete nije najbolje mesto ako želite da zaista smanjite rizik od smrti i produžite životni vek. Po srednjoj dužini života, Srbija je daleko niže rangirana ne samo od razvijenih, ili od sasvim sličnih, susednih zemalja nego i od onih koje su dramatično siromašnije, neuređenije i opasnije. Nalazi se na neverovatno lošem 156. mestu među 170 država sveta. Ako ostajete u Srbiji, savet je očigledan – čuvajte srce.
Američki predsednik Džon F. Kenedi ubijen je 22. novembra 1963. godine. Sećanje na njega i dalje traje. Ko je bio i kako je ubijen
Ljudi koji uspešno smršaju mogu da se suoče sa jo-jo efektom, odnosno da se ponovo ugoje. Sada taj efekat ima i naučno objašnjenje
Dokumentarna fotografija ima neprocenjivu i nezamenjivu vrednost jer beleži istinu; ona je svedočanstvo koje prikazuje stvarnost. Trenutno, dostupna je na festivalu Vizualizator
Ukupna tržišna vrednost kapitala pet najvećih korporacija na svetu iznosi 12.280 milijardi dolara, koliko i 44 procenta američkog bruto domaćeg proizvoda. Samo Majkrosoftova vrednost jednaka je godišnjem bruto domaćem proizvodu Francuske, sedme najveće ekonomije sveta
Pobeda nad Danskom bi Srbiju odvela u krug najboljih evropskih timova u Ligi nacija i na lakši put do Mundijala. Remi i poraz smeštaju Srbiju na treće mesto u četvrtoj grupi, pa bi mlorala u doigravanje za ostanak u A diviziju Lige nacija, kao i teži posao u kvalifikacijama za Svetsko prevenstvo 2026.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve