Tradicija duga 2000 godina

„Disce parvo esse contentus“. Već treće jutro, čim se probudim, prvo što ugledam jeste taj natpis na suprotnom zidu sobe. „Nauči da budeš zadovoljan malim“. Kvragu, već je došao dan odlaska. U redu, to znači da nemam baš puno vremena – moraću da ograničim naredne korake na tek nekoliko aktivnosti: plivanje, saunu i masažu. Dok idem kroz hodnike hotela i ulazim u lift koji vodi do bazena, prolazim pored još mnogo latinskih natpisa – zidovi celog hotelskog kompleksa Rimske terme ukrašeni su njima. Voda u bazenu je topla – izvire iz dubine od oko 1000 metara ispod površine zemlje. Bazen je napravljen tako da se jedna njegova polovina nalazi unutar hotela, a druga polovina napolju, s tim da su unutrašnji i spoljni bazen na dva mesta povezani širokim kanalom: može se plivati ukrug. Vani je tek nekoliko stepeni iznad nule, i sipi sitna kiša. Pogled je filmski: svuda unaokolo je izmaglica od isparavanja termalne izvorske vode, a iznad hotela uzdiže se brdo prekriveno netaknutom listopadnom šumom. Mora da izgleda spektakularno kada je sve prekriveno snegom, pomislim, a onda uronim u toplu vodu. Nikad neću saznati, ali možda je, gledajući okoliš, isto tako razmišljao i poneki Rimljanin dok se pre dva milenijuma kupao u toplim bazenima Rimskih termi…

Da, još su Stari Rimljani otkrili blagodeti termalnih voda, pa je i celo mesto dobilo ime po njima – Rimske Toplice. Još 39. godine pre nove ere otkriveni su izvori tople vode, što su Rimljani iskoristili za izgradnju prvih bazena za kupanje. Za Rimske terme vezana je i jedna legenda, zapisana krajem 19. veka. Legenda kaže da su Isus Hrist i Sveti Petar putovali preko današnje Slovenije ka Rimu i zaustavili se u Rimskim Toplicama. Sveti Petar je poželeo da se okupa, ali mu je obližnja reka Savinja bila prehladna. Na to je Isus Hrist zabio svoj štap u zemlju, odakle je potekla topla voda – i eto, tako su, prema legendi, nastali izvori tople vode u Rimskim Toplicama.

Banja se prvi put pojavljuje u pisanom dokumentu pred kraj 15. veka, a početkom sledećeg stoleća Turci su uništili lečilište u Rimskim Toplicama. U drugoj polovini 18. veka izgrađeno je novo termalno kupalište koje ponovo postaje veoma popularno. Godine 1840, zahvalan što je ozdravio pomoću banjske vode, Rimske terme kupuje trgovac Gustav Adolf Ulrih, i jedan od dva izvora imenuje po svojoj ženi Amaliji – izvor Amalija ima 38,4°C, a voda iz drugog (Rimskog) izvora ima temperaturu od 36,3°C.

Polovinom 19. veka Rimske terme posetili su austrijski car Ferdinand i nadvojvoda Johan, a 1879. i pruska i engleska princeza Viktorija – najstarije dete britanske kraljice Viktorije i princa Alberta. Princeza Viktorija je ujedno i „odgovorna“ za tri ogromna stabla sekvoje u parku pokraj hotelskog kompleksa – u znak zahvalnosti zbog svog izlečenja, princeza je poklonila Rimskim termama tri stabla, čije je stanište Severna Amerika. Ovaj običaj da zahvalni (bogati i moćni) gosti poklone Termama poneku egzotičnu i za ovo podneblje neuobičajenu biljku, doveo je do toga da sada u parku, između ostalog, rastu i koloradska, kavkaska, japanska i španska jela, kao i kalifornijski kedar. Zanimljivo je da je sredinom 19. veka čest gost Rimskih termi bio i Vuk Stefanović Karadžić.

Od 1945. Rimske terme preuzima Jugoslovenska narodna armija, i sve do 1991. banja je praktično zatvorena za javnost – u njenim blagodetima uživaju zatvoreni oficirski i državni krugovi, jer se koristi samo za lečenje i rehabilitaciju vojnika i odmor državnika. Rimske terme su otvorene za javnost od 2014, nakon što ih je kupio biznismen Valerij Arakelov (vidi okvir).

Šta nude Rimske terme danas? Najpre, smirenje od paklenog tempa savremenog života. Ušuškani u brdo, sa netaknutom prirodom i pogledom koji puca na Rimske Toplice, Rimske terme su idealne za odmor, koje god da je godišnje doba napolju. Rimska, finska, turska ili infracrvena sauna praćena hladnim tušem i masažom učiniće da apsolutno svaki izvor stresa nestane do kraja dana. Ujedno, u Rimskim termama nalazi se i jedan od najbolje opremljenih medicinsko-rehabilitacionih centara u Sloveniji, u kome spas nalaze osobe sa problemima sa kičmom, nervnim sistemom, disajnim organima ili bolnim zglobovima, a termalni izvori i stručna pomoć dovode u Rimske terme i rekonvalescente koji se ovde oporavljaju od raznih vrsta povreda. Termalna voda u Rimskim termama je jedna od najlekovitijih u Sloveniji, a dokazano je da, između ostalog, pomaže u lečenju ortopedskih, reumatičnih, dermatoloških, plućnih i ginekoloških bolesti.

Tri hotela nude izuzetan komfor i odličnu kuhinju, a ako baš ne možete da pobegnete od posla, na raspolaganju vam je i pet vrhunski opremljenih kongresnih dvorana sa najsavremenijom audio i video tehnikom.

Mini-intervju: Valerij Arakelov, vlasnik Rimskih termi

Negde pred kraj 2013, Valerij Arakelov je na javnom nadmetanju za 8,5 miliona evra kupio Rimske terme. Kako je tada izjavio, privukao ga je ogromni potencijal koji ova banja ima. Arakelov, koji se nakon kupovine i preselio u hotelski kompleks u Rimskim termama, poreklom je iz Jermenije, a poseduje i hotele u Moskvi i Sočiju u Rusiji i Karlovim Varima u Češkoj.

„VREME„: U šta ste ulagali od kada ste postali vlasnik hotelskog kompleksa Rimske terme? Deluje da ste napravili odličnu kupovinu.

VALERIJ ARAKELOV: Najveća ulaganja bila su u oblasti unapređenja rada hotela, dovođenja stručnjaka i obogaćivanja ponude i programa u okviru kojih su uvedeni i novi zanimljivi sadržaji, kao što su moderni vid rehabilitacije, zumba u bazenu i unapređen medicinski centar. Za mene je ovo odlična kupovina pre svega zbog lokacije hotelskog kompleksa, njegove netaknute prirode i velikog potencijala termalne vode, koja ovde izvire iz dva izvora. Kada je reč o ulaganjima, ovo je samo početak, pa će tako već krajem 2016. godine gosti moći da uživaju u novim modernim saunama.

Koji su vaši dalji planovi za Rimske terme, kojim pravcem će se dalje razvijati?

Rimske terme su specifičan hotelski kompleks, koji obuhvata tri međusobno spojena hotela, izdvojenu vilu, kao i hotelski muzej. Hoteli Sofijin dvor, Rimski dvor i Zdraviliški dvor imaju četiri zvezdice, a u 187 soba pružaju smeštaj za 358 osoba. Takođe, na mestu nekadašnje velelepne vile izgrađena je nova i moderna vila „Sisi“, čiji gosti imaju dodatni mir i privatnost. Zato se naša specifična ponuda, upakovana u posebne pakete, koji se svakog meseca menjaju, pokazala kao najbolja strategija za privlačenje posetilaca iz cele Evrope, i to je pravac koji ćemo zadržati u narednom periodu. Kao što sam već pomenuo, nova ulaganja u unapređenje postojećih i kreiranje novih sadržaja hotelskog kompleksa usloviće pojavu novih paketa kojima planiramo da privučemo turiste iz celog sveta.

Planirate li još kupovina u regionu? Srbija je bogata lekovitim, ali i neuređenim banjama.

Posle više od decenije bavljenja ovim poslom, hotelska industrija je postala moja strast, a kupovina novih hotela ili banja sačekaće rezultate rada i ulaganja u Rimske terme. Srbija mi je veoma draga i, ukoliko se u budućnosti ukaže prava poslovna prilika, uložio bih svoj novac u jednu od banja ili hotel u okviru banje, jer je moderni vid zdravstvenog turizma budućnost naše sfere poslovanja. U isto vreme se nadam da to i biznismeni iz Srbije prepoznaju i da će u narednim godinama banjski turizam u Srbiji dobiti svoj stari sjaj.