Betoniranje domaćih preduzeća

Verovatno velika većina građana ne zna ništa o asfaltiranju puteva, ali se skoro svaki stanovnik Srbije u srednjim godinama razume u betoniranje. Ako imate godina koliko i predsednik Vlade Aleksandar Vučić ili njegova potpredsednica i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, sigurno ste imali prilike da učestvujete u izlivanju betonske ploče, bilo na vašoj kući ili vikendici, bilo kod nekog komšije ili rođaka. Autoritet onih građevinskih i arhitektonskih inženjera koji su s teškom mukom položili jedan od najzahtevnijih predmeta na svojim fakultetima – beton, u Srbiji, izgleda, nije priznat. Drugačije se ne može objasniti stručnost kojom pojedini mediji, ali i državni službenici, u čemu se najviše ističe ministarka Zorana Mihajlović, utvrđuju da građevinska firma Planum iz Beograda ne ume da napravi tunel, a kamoli da ga betonira.

ŠAMPANJAC NA KORIDORU 11: Priča o izgradnji deonice Ljig–Preljina na Koridoru 11 počinje 29. februara 2012, kada je Narodna skupština Republike Srbije (tada je na vlasti koalicija okupljena oko Demokratske stranke) izglasala zakon o kreditu od 300 miliona evra koji je obezbedila Vlada Azerbejdžana. Uslovi su, za ono vreme, bili povoljni: četiri odsto fiksne godišnje kamatne stope, period trajanja kredita je 15 godina (sa grejs periodom od tri godine), a na nepovučena sredstva naplaćuje se kamata od pola procenta. Druga dva uslova su da izvođač bude azerbejdžanska firma, a da se 49 odsto obezbeđenih sredstava potroši na robu i usluge domaćih dobavljača i građevinskih preduzeća. Ugovor vredan 308 miliona evra (300 miliona iz kredita i osam iz budžeta) potpisan je 7. aprila 2012. između investitora Koridori Srbije i izvođača radova, firme Azvirt iz Azerbejdžana, a radovi su započeli deset meseci kasnije. Rok za izgradnju 40,4 kilometra auto-puta u punom profilu, uključujući i sve tunele i mostove, bio je 42 meseca, odnosno do 25. avgusta 2016. Azvirt je angažovao mnoštvo stranih i domaćih preduzeća među kojima su najveća beogradski Energoprojekt i Planum. Kako su radovi odmicali tako su političari na vlasti počeli češće da obilaze gradilišta – vrhunac je bio svečano proslavljanje probijanja tunela Savinac kod Takova u februaru 2016, kada je premijer Aleksandar Vučić otvorio šampanjac i zahvalio radnicima angažovanim na tom i svim drugim gradilištima u zemlji rečima sa dozom patosa: „Potrebni ste ovoj zemlji, vi je dižete iz mrtvih.“

A ONDA JE KRENULO NAOPAKO: Samo šest meseci kasnije, 26. septembra, Vučić je burno reagovao kada je prilikom gostovanja u Žagubici 26. septembra odgovarao na novinarska pitanja o probijanju roka za izgradnju deonice Ljig–Preljina. Sad nije imao reči ushićenja za građevinske radnike. Izjavio je da se mnogo nervira zbog kašnjenja koje su, po njegovim rečima, izazvale domaće firme, ali nije pomenuo da je te firme izabrao azerbejdžanski izvođač radova Azvirt. Vučić je izjavio da naše firme ne rade dobro, da ih više neće angažovati „jer pokrivaju samo svoje gubitke iz prethodnih poslova“, i dodao: „Nema problema, sada ćemo da uzmemo američku, švajcarsku ili neku drugu zapadnu firmu koja će da završi u roku.“ Odmah zatim je poentirao: „Imamo pare, dali smo pare, aman, kada ti damo pare, uradi to.“

Dva dana kasnije tabloid „Kurir“ objavljuje da su na deonici Ljig–Preljina tuneli Brđani i Šarani niži za čak 30 centimetara i da dva šlepera u njima ne mogu da se mimoiđu, a da je za to kriv podizvođač Planum. Ovo su, već sutradan, demantovali Koridori Srbije kao investitor, a i direktor Planuma Ratomir Todorović tvrdeći da je to sve apsurdno i da takva greška ni u kom slučaju ne može da se desi. Todorović je dodao da je za tunel Šarani zadužen podizvođač Energoprojekt, a ne njegova firma, dok su Koridori Srbije čak snimili video na kojem se vidi da dva šlepera vozeći paralelno izlaze iz tunela. Ponižena stručna javnost je potvrdila izjave iz Koridora Srbije i Planuma, doduše, uglavnom anonimno (vidi okvir). Za potrebe teksta „BRUKA na KORIDORU 11: Ruše nove tunele jer su niski, šteta 4 miliona evra!“ novinari „Kurira“ su kontaktirali sa „izvorom“ u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koji im je rekao da je „prilikom poslednje posete ovoj deonici 22. septembra, potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović obišla radove i tada se na licu mesta uverila da u ovim tunelima nisu dobro urađene kolovozne površine“. Loptu je, u vezi sa visinom tunela, spustio premijer Vučić prilikom posete Ćupriji u petak 30. septembra, najavljujući da će na otvaranje te deonice doći autobusom ili šleperom „kako bi svi videli da li može da prođe ili ne može“. I dalje je bio ljut zbog dvomesečnog kašnjenja i najavio je da će odgovorni biti kažnjeni, dodajući da je „azerbejdžanska kompanija odlično obavila svoj posao i u skoro rekordnom roku za srpske uslove, i to najtežu deonicu puta sa oko 200 objekata, mostova, nadvožnjaka, vijadukta i tunela“.

BETON: Apsurdna priča o visini tunela polako odlazi u zaborav, ali je „Kurirov“ izvor iz Ministarstva izgleda imao dobre informacije: ministarka Mihajlović je u nedelju 2. oktobra za taj list izjavila: „Preduzeće Planum je loše uradilo dva tunela na auto-putu, a za ovaj posao će dobiti 60 miliona evra. Nisu krivi radnici već direktor Planuma koji je odlučio da u svojoj zemlji tunele radi sa starim mašinama, dok mu nove rade u Rusiji. To je nedopustivo.“ Još je dodala da „nije problem visina tunela, već što je Planum, zbog korišćenja starih mašina, loše uradio betonsku kolovoznu podlogu“, i da su zato „naterani da dopreme novu mašinu koja to treba da popravi. Bukvalno će izbrusiti beton, skinuće centimetar, možda i centimetar podloge i poravnati kolovoz. Naravno, o svom trošku.“

Na to direktor Planuma Ratomir Todorović za „Vreme“ kaže da je priča o lošem kolovozu na tunelima Brđani i Šarani (iako je Energoprojekt angažovan na tunelu Šarani, a Planum je zadužen za betoniranje kolovoza u oba tunela) samo delimično tačna: „Ministarka nije iz naše struke, pa joj neko sa strane suflira. A taj neko očigledno nije dovoljno u materiji. Evropski standard koji je uveden posle katastrofalnog požara u tunelu Mon Blan 1999. godine predviđaju da se kolovozi u dugačkim tunelima izrađuju od betona, a ne od asfalta, jer on gori. U jednom tunelu od 450 metara, kao što je tunel Brđani, imate oko hiljadu tačaka na kolovozu prema kojima se meri koliko je kolovoz ravan. Maksimalno odstupanje svake tačke ne sme da bude veće od šest milimetara. Nama se desilo, čisto zbog nepažnje, da nekih dvadesetak tačaka odskače od standarda. To je manje od tri procenta, ali se greške ispod tog nivoa tolerišu u ovom poslu. Dakle, što se struke tiče, mi nismo dužni ništa da ispravljamo, mogli bismo dugo da se ubeđujemo. Ali, eto, učinićemo i to. Izravnaćemo.“

Todorović pokazuje studiju o kvalitetu kolovoza za ta dva tunela koju je 27. septembra izradila Centralna putna laboratorija iz Novog Sada, a naručio Azvirt. U njoj se vide desetine tabela sa kontrolnim tačkama na kolovozu, a Todorović ponegde ukazuje na one čija izmerena visina prelazi šest milimetara.

NADZOR: Javnost se s pravom pita kako je moguće da se tek sad, pred kraj radova, u medijima pojavljuju informacije o loše obavljenom poslu kada bi stručni nadzor trebalo svakodnevno da kontroliše izvođača i njegove radove. Razlog za sumnju leži i u tome što je stručni, nezavisni, nadzorni organ izabran putem javne nabavke tek krajem 2015, a ugovor vredan 124 miliona dinara potpisan je sa Mostprojektom i Institutom za puteve iz Beograda 11. januara ove godine. Izbor stručnog nadzora poveren je investitoru Koridorima Srbije i to preduzeće je za te potrebe iz budžeta Republike Srbije dobilo ukupno 395 miliona dinara – 150 miliona za 2012, 65 miliona za 2013. i 180 miliona za 2014. godinu.

Pre nego što je prošlogodišnji tender najzad prošao, Koridori Srbije organizovali su nekoliko javnih nabavki počevši od 2012. za izbor stručnog nadzornog organa koje su propadale što zbog subjektivnih, što zbog objektivnih okolnosti. Događalo se da prođe više meseci od poništenja jedne dok Koridori Srbije ne raspišu drugu nabavku. Međutim, na tender za koji su Koridori Srbije doneli odluku o obustavi postupka u decembru 2014. rešenje Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki o poništenju tog tendera stiglo je tek u julu 2015. – punih osam meseci kasnije. S druge strane, godinu dana pre toga, ista Republička komisija je Koridorima Srbije poništila javnu nabavku kada je utvrđeno da je pomoćnik direktora Koridora Srbije Miodrag Kostić u isto vreme imenovan za člana nadzornog odbora u Institutu za puteve koji je bio jedan od ponuđača na tom tenderu. Obrazloženje Komisije bilo je jednostavno – sukob interesa.

„Uvek je neko obarao taj konkurs jer nije bio zadovoljan“, kaže Ratomir Todorović, direktor Planuma. U međuvremenu, skoro pune tri godine od početka radova, posao stručnog nadzora obavljali su zaposleni u Koridorima Srbije koji imaju odgovarajuću licencu. I to nije protivzakonito.

foto: slobodan miljević / beta

U dopisu nedeljniku „Vreme“, Koridori Srbije ističu da „kako gradilišta ne bi bila bez konstantnog stručnog nadzora, Koridori Srbije su bili prinuđeni da svoje resurse dodatno angažuju i stave u funkciju stručnog nadzora… Da to nije urađeno, uvođenje izvođača u posao mogao bi da se obavi tek po uspešno završenom tenderu za obavljanje poslova stručno-tehničkog nadzora, a to znači februar 2016. godine. Ovakva situacija prouzrokovala bi odštetne zahteve od strane Izvođača i neizgrađen put.“

Imajući u vidu da je nezavisni stručni nadzor izabran samo za poslednjih 12 meseci projekta, što košta građane Republike Srbije 124 miliona dinara, Koridori Srbije su, za tri godine, budžetu uštedeli 271 milion. Međutim, ispalo je da novca ima više jer su nepotrošena sredstva za nadzor prenošena u budžet Koridora Srbije iz godine u godinu „uvećana za kamatu“, kako piše u programu rada i poslovanja za svaku godinu od 2013. do 2015. To se potvrđuje i u dopisu „Vremenu“: „Koridori Srbije su savesnim i stručnim poslovanjem, tj. dodatnim angažovanjem svojih resursa, licenciranih inženjera koji su stavljeni u funkciju stručnog nadzora, na ovaj način uštedeli 327.000.000,00 dinara. Na zahtev Koridora Srbije neiskorišćeni iznos u celosti je uplaćen u budžet Republike Srbije.“

KAŠNJENJE: Direktor Ratomir Todorović potvrđuje da Planum ima odličnu saradnju sa Koridorima Srbije i kao investitorom i kao nadzornim organom. Kao razloge za probijanje rokova Todorović navodi da se kasnilo sa eksproprijacijom: „Dešavalo se da Azvirt od svog novca plaća seljacima samo da se ne stoji sa poslom. Oni će sigurno zbog toga podneti odštetne zahteve. Zatim, poplave 2014. napravile su velike štete, koje još uvek nisu naplaćene od osiguravajućih društava, pojavila su se klizišta koja su prvo morala da budu sanirana da bi se nastavili radovi.“ Najvažniji razlog je, kako kaže Todorović, to što je u maju ove godine istekao rok za povlačenje kredita koji nije produžen jer „tehnička vlada nije mogla da se zadužuje. Iz tog razloga Azvirtu nisu plaćeni radovi ove godine. Poslednja uplata je bila u januaru, a jun mesec je plaćen iz budžeta. Za sve ostale mesece ove godine Azvirt nije dobio novac, a samim tim nisu ni podizvođači. Nije plaćeno ni našoj firmi.“

S ovim se ne slaže ministarka Mihajlović, pa je u ponedeljak 3. oktobra ponovila optužbe na račun Planuma: „Ako vi držite novu mašinu u Rusiji na gradilištu, a ovde držite staru opremu, onda to za mene nije više samo pitanje toga da vas prosto, očito ne zanima taj posao od 60 miliona evra, podvlačim, nego je pitanje – vi radite u svojoj zemlji. Dakle, vi ste građevinska kompanija koja radi u svojoj zemlji. Ja to nigde nisam čula.“ A onima koji budu tražili odštetne zahteve loše se piše: „Država neće platiti za greške koje je bilo ko – bilo da je u pitanju izvođač ili podizvođač – napravio.“

foto: milovan milenković

Todorović smatra da je u toku diskreditacija ne samo njegovog već i ostalih domaćih preduzeća „da bi radile strane firme. Nešto mnogo vole sa stranim firmama da rade. A opet, stranci dođu ovde i svi mi onda radimo za strane firme.“ Kao suprotan primer poslovanja Todorović navodi uspešan domaći konzorcijum koji je radio deonicu Koridora 10 od Novog Sada do mađarske granice: „Tad smo u konzorcijumu bili Nibens grupa, Borovica, Putevi Užice i Planum. Svi su pocrkali, a Putevi Užice se jedva bore za opstanak. Ali posao je završen.“

I dalje ostaje nejasno čemu ovolika prašina oko jednog banalnog problema u građevinskoj struci. Stepen nervoze u vlasti je primetan; nejasno je zašto se pošto-poto mora pronaći krivac za kašnjenje otvaranja deonice Ljig–Preljina, domaća građevinska preduzeća našla su se u nebranom grožđu strahujući od gubitka i ovo malo jedva profitabilnih poslova, a državu očigledno žuljaju najavljeni odštetni zahtevi. A tek kad stignu oni nenajavljeni…

Ipak, u svemu ovome Ratomir Todorović nalazi jednu pozitivnu stvar: „Sve ove gluposti oko tunela pokrenuli su stručnu javnost koja je, očigledno, bila uspavana. Sad su svi počeli da mi se javljaju. Sutra će mi doći iz Inženjerske komore s namerom da se nešto pokrene. Kažu da ne mogu više da podnesu ovo blaćenje i uništavanje domaćih firmi.“