foto: pexels.com
Nastala kao zajednica za ugalj i čelik, kasnije kao ekonomska zajednica, Evropska unija je pre svega zasnovana na ekonomskim principima, a gotovo sva poglavlja tiču se ekonomije, direktno ili indirektno. Već iz naziva više od polovine pregovaračkih poglavlja to je i očigledno. Tri od tih 19 tiču se oporezivanja, ekonomske i monetarne politike i statistike. Obuhvaćeni su poglavljima 16, 17 i 18
Do sada samo u deset nastavaka ovog feljtona razmotrili 16 poglavlja na putu Srbije ka Evropskoj uniji. Ovde predstavljamo još tri i time prelazimo polovinu puta. Srbija je pak na tom putu znatno sporija i za deset meseci od početka pregovora otvoreno je četiri poglavlja – 23. Pravosuđe i osnovna prava, 24. Pravda, sloboda i bezbednost, 32. Finansijska kontrola i 35. Ostala pitanja. Najavljeno je da bi uskoro mogla da budu otvorena još tri – 5. Javne nabavke, 25. Nauka i istraživanje i 26. Obrazovanje i kultura. O prvom smo već ranije govorili, o ostalima ćemo nekom drugom prilikom. Vratimo se porezima.
Poglavlje 16 u pristupnim pregovorima sa EU tiče se oporezivanja. U ovom procesu oporezivanje se sastoji iz dva dela, pa je, osim usklađivanja nacionalne poreske politike sa načelima EU, neophodno izvršiti i reformu Poreske uprave. Kada je o prvom reč, na nivou EU ne postoji obaveza usklađivanja svih vrsta poreza. Ono je obavezno samo u oblasti poreza na dodatu vrednost (PDV) i akciza na energente, duvanske proizvode i alkohol. Ova dva načela deo su indirektnog oporezivanja. Osim indirektnog oporezivanja, poresku politiku EU čini i direktno oporezivanje, za koje su nadležne države članice, dok pravni okvir EU obuhvata samo određene njegove aspekte, kao što su oporezivanja dohotka od štednje fizičkih lica i poreza na dobit.
POREZI: Ukoliko se proizvodi proizvode u EU ili uvoze iz trećih država, podložni su akcizama koje se plaćaju državi članici u kojoj je roba puštena u promet, po stopi koja važi u toj državi. Zakonodavstvo EU propisuje odredbe o proizvodnji, posedovanju, kretanju i nadzoru akciznih proizvoda. Kriterijumi koje nalaže EU po pitanju PDV-a u Srbiji su uglavnom ispunjeni. Naime, njegova standardna stopa po zakonodavstvu EU ne može biti niža od 15 odsto, a države članice mogu da primenjuju jednu ili dve snižene stope koje ne smeju da budu niže od pet odsto. Najnižu standardnu stopu PDV-a u EU od 15 odsto ima Luksemburg, dok je sa druge strane najviši u Mađarskoj, Švedskoj i Danskoj i iznosi 25 odsto. Inače, u Srbiji je 30. septembra usvojen novi pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV-u i o obliku i sadržini pregleda njegovog obračuna, a njegova primena počeće 1. januara 2017. godine. Ovim pravilnikom menja se način evidencije poreza, pa će tako zloupotrebe biti svedene na minimum.
Osim pravnih tekovina koje se odnose na porez na dodatu vrednost, važne su i one koje se odnose na administrativnu saradnju između država članica, pružanje uzajamne pomoći, izgradnje operativnih kapaciteta i kompjuterizaciju. Cilj ovih odredaba je pravilno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta u oblasti oporezivanja, i instrumente za sprečavanje izbegavanja plaćanja poreza unutar EU i onemogućavanje poreskih prevara.
Jedna od obaveza Srbije je i reforma Poreske uprave. Ona predviđa institucionalne, kadrovske i organizacione promene definisane u Programu transformacije Poreske uprave za period 2015–2020. godine. Ove promene trebalo bi da doprinesu efikasnosti i efektivnosti sistema. Reforma Poreske uprave predviđena je i Programom ekonomskih reformi za period 2016–2018. S tim u vezi, a u cilju pooštravanja poreske kontrole, Poreska uprava raspisala je javni konkurs za prijem viših poreskih inspektora i inspektora za terensku kontrolu koji će biti raspoređeni na ukupno 68 pozicija. Najviše u Novom Sadu i Beogradu.
EVROPA: Tri osnovna načela koja nalaže zakonodavstvo u okviru pregovaračkog poglavlja 17 Ekonomska i monetarna politika, odnosne se na zabranu privilegovanog pristupa javnog sektora finansijskim institucijama, potpuno nezavisnu Narodnu banku Srbije i poštovanje kriterijuma za usvajanje evra i po njihovom ispunjenju pristupanje evrozoni.
Prema pravilima koje politika u ovoj oblasti nalaže, od država članica se očekuje da koordiniraju svoje ekonomske politike koje podležu Paktu o stabilnosti i rastu u oblasti finansijskog nadzora. Kada Srbija postane punopravna članica, biće u obavezi da postupa u skladu sa kriterijumima iznetim u Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije, kako bi blagovremeno usvojila evro kao valutu. Dok ne usvoje jedinstvenu valutu EU, nove države članice učestvuju u ekonomskoj i monetarnoj uniji kao države članice uz odstupanje od prava na korišćenje evra i tretiraju svoje kretanje kursa kao pitanje od zajedničkog interesa.
Principi koje u nacionalnom zakonodavstvu treba uskladiti sa evropskim tiču se statuta centralne banke koji treba da bude usaglašen sa ugovorima Evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke.
Najviši stepen integracije koji su države članice dosad postigle predstavlja Evropska monetarna unija (EMU), čije je uspostavljanje predviđeno Ugovorom iz Mastrihta 1992. godine. EMU podrazumeva koordinaciju fiskalnih politika, sprovođenje zajedničke monetarne politike i usvajanje zajedničke valute, evra. Uspostavljanje EMU označilo je početak dublje ekonomske integracije među zemljama članicama EU i teklo je kroz tri faze. Prva faza otpočela je 1990. godine, a poslednja, treća, okončana je uvođenjem evra u opticaj 1. januara 2002. godine. Evro se kao zvanična valuta upotrebljava u 19 država članica, kao i na Kosovu i u Crnoj Gori.
STATISTIKA BEZ GREŠKE: Ukoliko želite da uporedite svoju platu sa platom državljana neke od zemalja EU ili, na primer, to koliko bolje ili gore živite u odnosu na njih, ili „koliko nam dobro ide“, ne morate da verujete političarima na reč, već to možete sami da proverite na sajtu Evropskog zavoda za statistiku – Eurostata. Za to nije potrebno da Srbija postane članica EU, jer mnogi podaci već postoje u sistemu. Međutim, promene koje bi uspešni pregovori i članstvo u EU trebalo da proizvedu doprineli bi kvalitetu, dostupnosti i verodostojnosti svih ovih podataka.
Eurostat funkcioniše tako što države članice EU prikupljaju statističke podatke koje analizira zvanična statistička institucija te države i prosleđuje ih Eurostatu, koji ih dalje sistematizuje i objedinjuje u cilju omogućavanja pouzdane i efikasne komparacije. Pored te primarne funkcije, Eurostat je usmeren i ka koordinaciji poboljšanja statističkih sistema u zemljama koje nisu članice EU, a posebno u zemljama kandidatima za članstvo. Dakle, i Srbije.
Pregovori u okviru poglavlja 18 koje se odnosi na statistiku obuhvataju usklađivanje pravnih propisa sa pravnom tekovinom EU iz ove oblasti. One obuhvataju brojne metodološke priručnike i uputstava u raznim statističkim domenima, kao što su poljoprivreda, ekonomska i monetarna politika, demografske i socijalne statistike i istraživanja.
Kvalitetna baza statističkih podataka iz različitih oblasti života veoma je značajna za donošenje odluka kako na nivou EU tako i na nivou država članica. Takođe, transparentni podaci i statistika trebalo bi da doprinesu validnoj proceni stanja u društvu i državi. Na taj način moguće je predvideti dalji razvoj nekih događaja, ali i poštovanje osnovnih načela na kojima EU počiva.
DOKLE SMO STIGLI: Za sva tri poglavlja koja smo ovde razmotrili tokom 2014. i 2015. godine odrađeni su eksplanatorni i bilateralni skrininzi. Međutim, strateška dokumenta i dalje ne postoje ili bar nisu poznata javnosti. Nije poznato ni to kada bi ova poglavlja mogla da budu otvorena.
Mnogo toga u pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom označeno je kao „službeno“, a samim tim i nedostupno svima osim pregovaračima. Tako niz informacija ostaje skriven od građana, uprkos tome što ih se pregovori direktno tiču.
Projekat „Pristupni pregovori sa Evropskom unijom: 35 koraka do cilja“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Izneti stavovi ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
