Solidarnost
Lepomir Ivković je protiv Saopštenja svojih kolega
Kad se publika predstave Narodnog pozorišta „Velika drama“ utišala nakon aplauza glumcima i predstavi kako bi saslušala njihov apel, Lepomir Ivković je izašao sa scene
Tommy Emmanuel, Sava centar, Beograd, 23. III 2017.
Evo još jedne razlike između ’90-ih i današnjice u Srbiji: dok je Milošević izbore neretko ’zabadao’ tik do Sv. Nikole, AV nas navikava da su prolećni. Tako se žilavi Guitar Art Festival (GAF) na ulasku u svoje punoletstvo, ni kriv ni dužan opet zatekao u nenormalnosti ovdašnjih dešavanja. Umesto da na godišnjem nivou po zasluzi bude uz rame FEST–BEMUS–BITEF-džez festivala, a ovih dana da razmatramo njegove eventualne podudarnosti sa zbivanjima oko Svetskog dana poezije (osetljivog na muziku i Dilenovog Nobela), strepesmo dal’ će se premijer dosetiti koji instrument (obično) ima 6 žica, pa da upadne u program po svojoj logici ’nisam gitarista, al’ mogu da pogledam…’.
Ponovo, takođe, kratki naslov/slogan GAF nehotično (?) je pogodio u sridu: ne samo rečju, Integracije, nego su završnicu izveli World Guitar Orchestra (masa svih učesnika ovog GAF), i 6 mladih gitarista iz exYU republika s premijerom kompozicije Bel Grado starijeg italijanskog kolege Karla Domenikonija. Ako išta vredi kontrapolitičarskih lupetanja i zveckanja oružjem.
Pre toga, naravno, fuzija latinoameričke klasike, kamerni orkestri, Buzuki 21. veka, Ultra High Flamenco, desetine gitarista s raznih strana sveta – zvezda, pedagoga, starih poznanika, prvi put gostiju… – vodoskoci koncerata, takmičenja, radionica, panela/tribina, predavanja, dokumentaraca, izložbi, promocija itd. u Domu omladine Beograda i malo u Kolarčevoj zadužbini; ulaznice 600 do 1200d. Najveći događaj svakako je bio koncert jednog od sigurno najboljih akustičnih gitarista na svetu, nama bliskog Tomija Emanuela (Tommy Emmanuel) koji je s lakoćom napunio/rasprodao veliku dvoranu Sava centra (ulaznice 1590-3190d.).
Od prvog dolaska u prestonicu Srbije 2006. izaziva oduševljenje – kroz Narodno pozorište, Kolarac, SC… – i već smo prestali da brojimo njegova gostovanja; neka su zabeležena u „Vremenu“ br. 839 (2007) i 1107. (supertrio Kings of Strings, 2012). Sada je na svetskoj turneji s albumom It’s Never Too Late (2015, CGP Sounds), i gle – posle Beograda, ode za žutom patkicom i premijer-kandidatom baš u one ruske gradove gde itd.
Elem, bolje od imati ćerku je samo imati dve ćerke, a Tomi je Rejčel dobio pred svoj 60. rođendan, i još je nadahnut time; kao da mu nije dovoljno Imam gitaru, putovaću pa neumorno nastavlja. Počeo je koncert s malo brzoprstnog vatrometa i omladinom sedećom na bini oko njega, utkao nove numere kao Blood Brother i The Duke i svoje uzdanice poput Somewhere Over The Rainbow i porodične Angelina (prethodna kćer), briljirao standardima poput Blue Moon. Za kraj prvog seta, prirodno, žestoka verzija Johnny B. Goode nedavno preminulog Čaka Berija. (Za mlade: nije rođak telefona BlekBerija, nego tatica rokenrola.) Emanuel je deljao akustičnu i pevao …mogao je da svira gitaru baš k’o da pritisne zvonce, k’o da je za njega napisana.
U drugom krugu, pardon – setu, srdačni Australijanac nije zaobišao Beatles-potpuri, ali izostavio egzibicije s gudalom i bubnjarskom četkicom. Umesto toga, govoreći za nijansku sporije da simpatični Ozi-naglasak ne zasmeta, skromno je objasnio i demonstrirao kako je kao klinac u zabiti s radija ’skidao’ The Shadows ne znajući ni note niti da odjednom radi posao dvojice gitarista; pa kako gradi 1-guitar-band zvuk, šta ima s pijanističkom tehnikom u The Entertainer S. Džoplina… radosna demistifikacija, ubeđivanje da verujete u sebe i budete posvećeni. Dodajte tome vanredan dar, krakate/dugoprste predispozicije, teško zamisliv obim vežbanja i nastupanja od malih nogu…i eto munjevitosti koja nije pobegla harfističkoj eleganciji, eto besprekornog kantri i blugras ’čupkanja’ kojim je osvojio i Elvisovog Četa Etkinsa (1924–2001). Par Etkinsovih kompozicija takođe ne izostaju, uz naglašavanje važnosti pažljivih i pametnih aranžmana; onda čujete i neodsvirano, tzv. alikvotne tonove (parcijalni, harmonici).
Ne zaboravljajući iskustvo el. gitare kojom je baratao u mladosti, Tomi nije unplugged nego amplifikaciju svojih akustičnih povremeno itekako koristi da zvukom i efektima proširi ’sliku’. Iako najbliži belačkom virtuozitetu kantri-roka, Emanuel – već neko vreme nastanjen u Nešvilu, Tenesi – ume i s bluzom, a večeras je iznenadio otvorivši vrata i za tamnu stranu, protivtežu svom urođenom optimizmu: The Hurt trenta Reznora/Nine Inch Nails, via Džoni Keš. Posle više od 2 sata svirke, biseva i stojećih ovacija, otišao je dalje niz put.
Ovakvu energiju valja (samo)obnavljati. Kad god imate izbora, naročito.
Kad se publika predstave Narodnog pozorišta „Velika drama“ utišala nakon aplauza glumcima i predstavi kako bi saslušala njihov apel, Lepomir Ivković je izašao sa scene
Domovinski pokret traži od Hrvatskog narodnog kazališta u Splitu da skine s repertoara predstavu koja je urađena po kolumnama Viktora Ivančića, a koji je režirao beogradski reditelj Kokan Mladenović
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve